NESUGLASICE O ZEMLJIŠTU OKO VISOKIH DEČANA SE NASTAVLJAJU

Utorak, 13. avgust 2019, 17:59

|

Izvor: RTK LIVE

|

|

DEČANI - Zemlja u sklopu manastira Visoki Dečani i dalje predstavlja spor između predstavnika Manastira i Opštine Dečani zbog presude Ustavnog suda kojom se priznaje pravo manastira na imovinu od preko 23 hektara.
 
Lideri u opštini Dečani kažu da je to imovina javnih preduzeća i da je sud sproveo sporazum iz 1997. godine, kada je srpska administracija na manastir prebacila tu zemlju, prenosi Glas Amerike.
 
Predstavnik manastira Visoki Dečani, Iguman Sava Janjić, kaže da po odluci Ustavnog suda imovina pripada manastiru.
 
„Za nas je to pitanje vladavine zakona i najvišeg suda Kosova, a takođe, nakon toga, Ustavni sud je potvrdio odluku da je 24 hektara zemljišta koje je sporno skoro 16 godina, prepoznato i dato manastiru Dečani kao njegova imovina. Ovo je konačna odluka, kako je navedeno u presudi Ustavnog suda, koja se ne može poništiti i mora se izvršiti“, kaže predstavnik srednjovekovnog manastira Visoki Dečani u Dečanima, iguman Sava Janjić.
 
Ali gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj razmišlja drugačije. Kaže da je presuda Ustavnog suda apsurdna.
 
„Ustavni sud je, mislim, doneo najapsurdniju odluku koju je jedan Ustavni sud mogao da donese, ocenjujući ispravnom odluku srpskog parlamenta i Republike Srbije iz 1992. i 1997. godine, što se nažalost desilo 2016. godine“, kaže Ramosaj.
 
Odluka Ustavnog suda je konačna i ne može se poništiti jer obavezuje opštinu Dečani da sprovede postupak za priznavanje imovine na ime manastira Visoki Dečani.
 
Ramosaj kaže da je 1992. godine odlukom srpske vlade hotelsko preduzeće „Iliria“ poklonilo 12 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani, dok je u novembru 1997. godine Vlada Srbije prenela još 12 hektara od pčelarskog dobra. Kaže da zemljište pripada tim dvoma javnih preduzeća iz opštine koja je, prema njegovim rečima, preuzela tadašnja srpska vlada.
 
„Građani Dečana nisu ljudi koji su osvetoljubivi. Građani Dečana zainteresovani su da žive u miru sa svima koji žive u ovoj opštini, građani Dečana su poštovali i poštovaće manastir Dečani, jer je to posebna vrednost i glavna je vrednost ovog grada u smislu istorijskog, kulturnog, verskog nasleđa koje smo i mi kroz tradiciju i vekove čuvali. Međutim, ne prihvatamo da manastir postane prepreka u konceptu ekonomskog razvoja ove opštine. Primena odluke Ustavnog suda ubila bi nadu građana Dečana da žive u ovom gradu“, rekao je on.
 
Iguman Janjić kaže da je nesprovođenje odluke lokalnih vlasti stvorilo mnogo zabrinutosti u manastiru, ali i kod međunarodnih faktora. To pitanje je takođe uključeno u izveštaj Stejt departmenta SAD o verskim slobodama na Kosovu.
 
„Mi čvrsto verujemo da će razum prevladati i kod lokalnih vlasti u opštini, kao i kod centralne vlasti, kao što je vlada. Uvideće da je u interesu i na korist svima na Kosovu da se ova odluka primeni i to će pokazati da je zakon na Kosovu iznad ličnih interesa“, kaže Janjić.
 
Govori da je u manastir Visoki Dečani došao 1992. godine i od tada je stekao mnoga prijateljstva, te da je tokom sukoba manastir pomagao građanima albanske nacionalnosti, kao i srpskim građanima posle sukoba.
 
Iguman kaže da je manastir Visoki Dečani, pored toga što pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, takođe i evropska i svetska baština, kao i baština na Kosovu i da je važno depolitizovati kulturno nasleđe i zaštititi ga kao prednost za sve.
 
„Ono što je veoma važno za građane jeste tačna informacija i da na to ne utiče propaganda o tome da smo mi opštini prepreka, da smo prepreka razvoju ovog društva. Naprotiv. Manastir je bogatstvo za sve. Svakodnevno imamo puno turista iz svih delova sveta i ti ljudi dolaze da vide ovaj manastir, ali oni dolaze ovde na Kosovo, tako da je ovo veliki potencijal i za samo Kosovo. Dakle, manastir nije problem, već je dobar za sve“, kaže on.
 
Članovi Lige istoričara kosovskog ogranka „Ali Hadri“ u Dečanima, čiji je predsednik Škodran Imeraj, kažu da se odluka zasniva na zakonima i nasilnim merama iz vremena Miloševića.
 
„Smatramo da je ova odluka nesprovodljiva i jedino rešenje za nas kao udruženje je da imovina bude vraćena na upravljanje opštini Dečani, odnosno šefovima preduzeća, a mi smo to takođe predložili i parlamentu i vladi Kosova koja bi trebalo da posebnom odlukom ovu imovinu proglasi za nacionalnu imovinu, odnosno državnom imovinom Kosova i vrati je na upravljanje“, rekao je.
 
Imeraj kaže da su međunarodni sudovi još jedno rešenje za poništavanje odluke.
 
„Takođe smo pozvali opštinu Dečani da slučaj preda međunarodnim sudovima, jer će ovi sudovi moći da slučaj vrate na početnu tačku kao što je slučaj suda u Strazburu, zato što smatramo da su ovom odlukom Ustavnog suda prekršena ljudska prava“, rekao je.
 
Gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj, kaže da Kosovo nema pravni subjektivitet da bi to moglo da uputi drugim međunarodnim sudovima, a konačna odluka mora biti na Ustavnom sudu.
 
„Verujem i uveren sam u ono što govorim. Manastir Dečani bi trebalo da ima isti koncept kao i mi, manastir Dečani bi trebalo da živi u skladu sa građanima Dečana. Građani Dečana izrazili su i spremnost da žive u takvoj harmoniji u kojoj oni i mi, vlasnici ovog grada, moramo da uvažavamo jedni druge, tako da sam uveren da smo se razumeli, verujem i ubeđen sam i želim da budem uveren da je osoblje u manastiru u skladu sa građanima Dečana. Drugi politički aspekt je srpski uticaj, ruski uticaj i uticaj pravoslavnog sveta na Dečanski manastir, da osoblje manastira Dečani bude protiv ekonomskog razvoja“, rekao je.
 
Ali Iguman Sava Janjić kaže da manastir Visoki Dečani nema probleme sa građanima, već s nekim strukturama, za koje kaže da im "manastir predstavlja prepreku povodom nekih ličnih interesa".
 
„Nadam se da će lokalne strukture konačno videti da ova priča zasnovana na nacionalizmu ili bilo kakvom ličnom finansijskom dobitku, nije dobra ni za koga i da ćemo u budućnosti moći da pronađemo načine za poboljšanje saradnje i života u miru budući da ovaj manastir živi sa svojim komšijama već 700 godina i nadamo se da ćemo ovu lepu zaostavštinu sveta sačuvati i u ovom trenutku u kojem živimo“, kaže on.
 
Obe strane i dalje veruju u svoje stavove.
 
Ali koliko je daleko mogućnost da se postigne kompromis između opštine i manastira u vezi sa zemljom?
 
„Mi imamo svoje pravo, imamo pravo od Boga, bez obzira na odluku Ustavnog suda i cenim da se generacije i generacije neće složiti sa ovom odlukom, zato smo pozvali na kompromis i izrazio sam spremnost da napravim kompromis sa manastirom Dečani kako da funkcioniše put, turistički kompleks, šetalište, lekovita mineralna voda“, kaže Ramosaj.
 
„Dakle, ne vidim nikakav kompromis po pitanju sudske presude, ali kompromis je nešto drugo. Jednom kada budemo poštovali i primenjivali zakon i sudsku odluku, možemo pronaći različite načine da poboljšamo svoj odnos, kako smo to učinili više puta – o tome kako imati više dece, kako da više lokalnog stanovništva poseti ovo mesto, kako živeti kao deo zajednice kojoj pripadamo, jer smo deo te zajednice, imamo kosovska dokumenta, poštujemo kosovske zakone i živimo ovde. Šta god Kosovo bilo politički, ne govorim kao političar, mi smo ovde i želimo da živimo u miru“, kaže Iguman Janjić.
 
Čak i tri godine nakon presude Ustavnog suda, na terenu je malo mogućnosti da se ta presuda izvrši.
 
Na sprovođenje odluke Ustavnog suda pozvali su i ambasadori Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije na Kosovu, koji su već kritikovali institucije zbog nepoštovanja sudskih odluka, i za koju kažu da nije otvorena za pregovaranje ili proizvoljno tumačenje.








Facebook

Vreme