Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan po julijanskom kalendaru i završavaju poslednje pripreme za Božić. Na Bad­nje ve­če se lo­ži bad­njak. Ovo mla­do dr­vo, simbo­li­še Hri­sta i nje­gov ula­zak u svet.

Lo­že­nje bad­nja­ka na Badnji dan pred­sta­vlja to­pli­nu Hri­sto­ve lju­ba­vi. Za­tim, bad­njak je pod­se­ća­nje na dr­vo ko­je su pa­stiri do­ne­li u pe­ći­nu i ko­je je pra­ved­ni Jo­sif za­lo­žio ka­ko bi se tek ro­đe­ni Bo­go­mla­de­nac za­gre­jao u hlad­noj pe­ći­ni, navedeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Badnjak je simbol novog života i nade. Ima još jed­no tu­ma­če­nje: bad­njak je na­go­ve­štaj Hri­sto­vog stra­da­nja i nje­go­vog kr­sta.

Ime badnjak povezano je sa rečju bdeti (stsl. bad). Na taj dan se bdelo, čekajući rođenje Gospoda i Spasa Isusa Hrista.

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, u nekim krajevima jelovo ili borovo. Ono se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Sla­ma  je pod­se­ća­nje na onu iz ja­sa­la na ko­ju je Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca po­lo­ži­la tek ro­đe­nog Go­spo­da.

Ta­mjan ko­jim se ka­di ku­ća, kao i da­ro­vi ko­ji se sta­vlja­ju u sla­mu, pod­se­ća­nje su na da­ro­ve ko­je su do­ne­li mu­dra­ci sa Is­to­ka i nji­ma da­ro­va­li no­vo­ro­đe­nog Hri­sta.