Danas se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i među pravoslavnim vernicima obeležava praznik Časne verige Svetog apostola Petra, jedan od značajnih dana posvećenih životu i predanju o prvom apostolu Hristovom.

Prema crkvenom predanju, Petar je bio uhapšen i okovan od cara Iroda, ali je noću anđeo oslobodio njegove lance, koji su pali pre nego što je izveden pred sud, čime je označeno njegovo čudesno oslobođenje.

Relikvije veriga danas se čuvaju kao sveta uspomena i simbol Božije milosti.

Praznik, koji se u narodu zove i Verižnjača, Verižice ili Kuke i verige, prema kalendaru se obeležava 29. januara (16. januara po julijanskom kalendaru). Iako nije označen crvenim slovom u liturgijskom kalendaru, mnogi ga vernici slave i kao krsnu slavu, a posebna pažnja posvećuje se molitvi, zaštiti doma i zajedništvu porodice.

Narodni običaji i verovanja

Na današnji dan tradicionalno se ne obavljaju teži fizički poslovi, ne putuje se, a u mnogim krajevima veruje se da zveri ne napadaju ljude jer su im „verige“ simbolično vezane.

Običaj je i da se kućni prag na ovaj dan veže lancima u znak zaštite doma od nečastivih sila i negativnih uticaja, a stočari, rano pre zore zahvataju nenačetu vodu kako bi njome prskali stoku da bi dobro napredovala i bila zaštićena tokom godine.

Verovanje naroda kaže i da od dana Časnih veriga počinje blaže vreme jer „Bog usijanim verigama počne da peče zemlju“, što je simbol nade u dolazak toplijeg i plodonosnijeg perioda.

Ovaj dan predstavlja vreme molitve, tradicije i očuvanja duhovnih vrednosti među pravoslavnim vernicima, koji kroz narodne običaje i porodična okupljanja neguju sećanje na svetitelja čija je vera i čudo oslobođenja ostavilo dubok trag u hrišćanskoj tradiciji.