Jedan od najstarijih sakralnih objekata u Srbiji – Petrova crkva (Crkva Svetih apostola Petra i Pavla) – poslednjih dana je u centru javne polemike zbog izgradnje Eparhijskog centra u njenoj porti.
Ovaj hram iz IX veka, smešten dva kilometra severno od centra Novog Pazara, bio je srednjovekovno sedište srpske države i episkopije. Kao deo celine Stari Ras i Sopoćani, od 1979. godine nalazi se na Listi svetske baštine UNESCO.
Teške optužbe iz javnosti
Polemiku je otvorila koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, koja je, uz oštre reči, upozorila da se u porti crkve pod izgovorom manjeg centra projektuje objekat za boravak i smeštaj „koji će nadmašiti i veličinu crkve“.
Ona je navela da se gradi na prostoru višeslojne nekropole koja nije do kraja istražena, dovela u pitanje opstanak lokaliteta na UNESCO listi i poručila da je „cela mašinerija upregnuta“ kako bi se ispunio „hir“ da se vladičansko sedište premesti. U jednoj od objava navela je i da se nada da će „oni koji planiraju da spavaju na slojevima grobova i kostiju“ imati miran san.
Na ove tvrdnje reagovao je i ministar kulture Nikola Selaković, koji je izgradnju nazvao „ruglom“ i upozorio da bi eventualno skidanje zaštite od strane UNESCO-a Srbiju dovelo u ozbiljan problem, posebno kada je reč o zaštiti kulturnih dobara na Kosovu. Najavio je i borbu za rušenje spornog objekta.
Jedan od najstarijih sakralnih objekata u Srbiji – Petrova crkva (Crkva Svetih apostola Petra i Pavla) – poslednjih dana je u centru javne polemike zbog izgradnje Eparhijskog centra u njenoj porti.
Ovaj hram iz IX veka, smešten dva kilometra severno od centra Novog Pazara, bio je srednjovekovno sedište srpske države i episkopije. Kao deo celine Stari Ras i Sopoćani, od 1979. godine nalazi se na Listi svetske baštine UNESCO.
Teške optužbe iz javnosti
Polemiku je otvorila koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, koja je, uz oštre reči, upozorila da se u porti crkve pod izgovorom manjeg centra projektuje objekat za boravak i smeštaj „koji će nadmašiti i veličinu crkve“.
Ona je navela da se gradi na prostoru višeslojne nekropole koja nije do kraja istražena, dovela u pitanje opstanak lokaliteta na UNESCO listi i poručila da je „cela mašinerija upregnuta“ kako bi se ispunio „hir“ da se vladičansko sedište premesti. U jednoj od objava navela je i da se nada da će „oni koji planiraju da spavaju na slojevima grobova i kostiju“ imati miran san.
Na ove tvrdnje reagovao je i ministar kulture Nikola Selaković, koji je izgradnju nazvao „ruglom“ i upozorio da bi eventualno skidanje zaštite od strane UNESCO-a Srbiju dovelo u ozbiljan problem, posebno kada je reč o zaštiti kulturnih dobara na Kosovu. Najavio je i borbu za rušenje spornog objekta.
Na Sretenje – stanje na terenu
Na praznik Sretenje zatekli smo radove u blizini crkve.
Konstrukcija objekta je u fazi podizanja, a gradilište je ograđeno, dok posetioci nesmetano obilaze kompleks.
Na ulazu su jasno istaknute dve veće informativne table sa podacima o izgradnji, na kojima je naznačeno da je projektant Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Na tablama su prikazane i skice finalnog izgleda objekta, koji bi, prema projektu, u završnoj fazi trebalo arhitektonski da se uklopi u ambijent starine i postojeći kompleks.
Radnici na gradilištu su nam u nezvaničnom razgovoru kazali da su nadzorni organi redovno prisutni, uključujući predstavnike Republičkog zavoda, te da se, kako su naveli, vodi računa o svakom segmentu radova zbog osetljivosti lokaliteta koji je pod međunarodnom zaštitom.
