Veliki četvrtak je jedan od najvažnijih dana u Velikoj nedelji, kada se pravoslavni vernici sećaju poslednjih trenutaka koje je Isus Hrist proveo sa svojim učenicima pre raspeća. U njoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.

Na Veliki četvrtak pravoslavni vernici se sećaju četiri važna momenta – svetog pranja nogu učenicima, Tajne večere, čudesne molitve i Judine izdaje Sina Božijeg. Prilikom Tajne večere ustanovljena je sveta tajna pričešća.

Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“. Zatim je uzeo čašu vina i rekao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.

Ove reči Hristove ponavljaju se do danas na liturgijama pre pričešća, a veruje se da je dobro tog dana se pričestiti.

Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće onih, koji su poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana.

Veliki ili Časni post traje sedam sedmica. Oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog. Ona se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Uveče se čita 12 jevanđelja o stradanju Hristovom, dok vernici u crkvi kleče.

Nakon Velikog četvrtka slede Veliki petak, dan Hristovog raspeća, i Velika subota, koja uvodi u proslavu Vaskrsa.

U pojedinim krajevima Srbije vernici na Veliki četvrtak farbaju prva vaskršnja jaja. Mnogi ovaj dan provode u molitvi, postu i pričešću.