„Nije dovoljno voleti Kosovo i Metohiju, samo na rečima. Ta se ljubav mora pretočiti u dela, u konkretnu brigu o bližnjima, u bratoljubiva dela milosrđa, u staranje o deci i o svima kojima je pomoć neophodna. Ne sme se dopustiti da se u svesti našeg naroda Srbi s Kosova i iz Metohije predstave kao prepreka ili smetnja nekom budućem, navodno boljem životu“, poručio je u Vasrkšnjoj poslanici srpski patrijarh.

Ovogodišnja Vaskršnja poslanica poglavara SPC posvećena je, u većem delu, globalnoj krizi.

„Svet u kome živimo sve je nestabilniji, a čovek sve uplašeniji. Sistemi vrednosti se organizovano i prisilno menjaju, pritom u smeru antivrednosti. Obećanja i ugovori koji su svečano potpisivani brutalno se gaze. Saznanje o takvim verolomstvima izaziva nasilje i sve veće podele među narodima, dok se politički i kulturološki jaz produbljuje. Na ruševinama umirućih civilizacija cveta duhovna neizvesnost i gubitak smisla“, poručio je između ostalog.

Iako je, kako je naveo, i sam Hristos pobedio silu svakoga groba i pokazao da nijedan grob nema poslednju reč, ipak i dalje postoje oni „živi grobovi ispunjeni mržnjom, sebičnošću, strastima i samoljubljem“.

„Šta nam govore današnji znaci vremena? Iako je prazni Hristov grob pobedio silu svakoga groba i pokazao da nijedan grob nema poslednju reč, u istoriji i u našoj stvarnosti i dalje postoje živi grobovi ispunjeni mržnjom, sebičnošću, strastima i samoljubljem“.

A oni se prepoznaju, istakao je, u mračnim ljudskim srcima, u neograničenoj sebičnosti, u medijima koji šire neistinu, u ratovima, u svim našim strastima i gresima protiv ljubavi Božje.

„Ti grobovi, uprkos Vaskrsenju Hristovom, neprestano izopačuju i ruže sâm život kao bescen-dar ljubavi Božje“.

Vernike je pozvao da, kada te “žive grobove” prepoznaju u sebi ili svetu, iste prevaziđu ali – kroz ljubav i praštanje.

„Razdvajanje Crvenog mora jeste bilo čudo. Ali je čudo i kad oprostimo i prekinemo krug mržnje. To nije tek moralni zahtev niti apstraktno načelo. To je projava Vaskrsenja i učestvovanje u njegovoj sili i slavi. Osveta je raspeće bez vaskrsenja, a nepraštanje i mržnja su smrt i zauvek zapečaćeni grob. Zato Vaskrsenje nije samo događaj koji pripada prošlosti nego stvarnost u koju ulazimo svaki put kad opraštamo, kada ne uzvraćamo udarcem na udarac i kad u neprijatelju prepoznajemo brata. Tada biramo život umesto smrti. Tada se kamen pomera i sa našeg unutrašnjeg groba.“

Vernike je potom posebno pozvao da se, sa posebnom pažnjom i brigom, mole za narod na Kosovu:

„Vekovnom istorijskom izvorištu i duhovnom središtu srpskog naroda, neposredno deleći s njima sva iskušenja i izazove s kojima se neprekidno suočavaju i krepeći ih da istraju u svom svedočenju i da ostanu verni svojoj Crkvi, veri i sebi samima“.

Nije dovoljno, istakao je patrijarh Porfirije, voleti Kosovo, samo na rečima. Potrebna su dela.

„Ta se ljubav mora pretočiti u dela, u konkretnu brigu o bližnjima, u bratoljubiva dela milosrđa, u staranje o deci i o svima kojima je pomoć neophodna“.

Ne sme se, dodao je, dopustiti da se u svesti srpskog naroda Srbi sa Kosovo predstave kao prepreka ili smetnja nekom budućem, navodno boljem životu:

„Bez njih, bez naših kosovsko-metohijskih Srba, bez Srba Stare Srbije, nema boljeg života ni za koga od nas. Svi smo mi jedan narod i jedno Telo u Hristu, povezano istom verom i istim stradanjem, ali i istom nadom i istim proslavljenjem“, poručio je u Vaskršnjoj poslanici poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Patrijarh Porfirije trenutno je na Kosovu, i tu će, prema najavi, dočekati Vaskrs.v