Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju treći dan Vaskrsa, Vaskršnji ili Svetli utorak. Nastavlja se proslava najvećeg hrišćanskog praznika crkvenim bogosluženjima, ali i u domovima pravoslavnih vernika.

Svetla ili Vaskrsna nedelja u pravoslavlju simbolizuje pobedu života nad smrću. Smatra se produžetkom samog Vaskrsa, zbog čega se svi dani u toj sedmici liturgijski proslavljaju kao jedan praznik.

Carske dveri na ikonostasu u hramovima ostaju otvorene tokom cele Svetle nedelje, što simbolizuje otvoren put ka carstvu nebeskom.

Prema verovanju, tokom tri vaskršnja dana vernici treba da dele radost sa svojim bližnjima: Oni koji se o to ogluše, prkose Bogu i Hristu. Tokom Svetle nedelje ne posti se, čak ni u sredu i petak.

U narodu se Vaskršnji utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini. Ukoliko se dete rodi na ovaj dan, veruje se da će biti srećno i dugovečno. Dobro je ići u posetu ili krenuti na put.

U pojedinim mestima, iako to nije raširen običaj, održavaju se svadbe. Vreme praznovanja Vaskrsa smatra se posebnom blagodaću, pa se ona želi preneti i na nove supružnike i njihovu novoosnovanu porodicu.

Takođe, stariji ljudi veruju i da će ukoliko je uveče na Svetlu sredu nebo zvezdano, godina biti izuzetno rodna.

Proslava Vaskrsa se nastavlja i narednih dana, sve do Svetlog ili Istočnog petka. Tada se u pojedinim krajevima praktikuju posebni običaji posvećeni Presvetoj Bogorodici.