Vidovdan je za srpski narod dan sećanja na žrtvu ljubavi i samopožrtvovanja zarad odbrane bližnjih, svetinja i zajednice. Vidovdan je dan sećanja na veliku žrtvu ljubavi“, „ideja kosovske hristolike žrtve bila je duhovna vertikala“ Crne Gore, a „možda nikada kao sada naša omladina nije na ispravniji, liturgijski način doživljavala Kosovski zavet“, ocenio je protojerej-stavrofor Gojko Perović u intervjuu za nedeljnik NIN.
„Vidovdan je dan sećanja na veliku žrtvu ljubavi, žrtvovanja samih sebe, da bi se odbranili bližnji, crkve, svetinje tvoje zajednice, od najezde i okupacije tada malo poznate, ali snažne osmanske vojne sile“, kazao je Perović.
Govoreći o Kosovskoj bici, ocenio je da su vojnici kneza Lazara, uprkos brojčanoj nadmoći protivnika, „svesno žrtvovali svoje živote, svedočeći da veruju u neku veću vrednost od sopstvenih prolaznih zemaljskih života“.
Iz perspektive Crkve, dodao je, ta žrtva je „hristolika“, odnosno nalik Hristovoj žrtvi i njome nadahnuta.
Upoređujući Kosovsku bitku sa drugim istorijskim događajima, Perović je rekao da „Evropa i ceo svet znaju za žrtvu 300 Spartanaca kod Termopila“, te da ne vidi razlog da se „sa jednakim divljenjem ne posmatra i veličina ljudske žrtve u Kosovskoj bici“.
Kosovska etika ne isključuje preispitivanje
Na pitanje može li kosovska etika biti faktor društvenog jedinstva, Perović je ocenio da je Kosovska bitka još 1389. godine bila i izvor jedinstva i velikih podela.
„Ne treba da se ujedinimo naslepo, bez promišljanja, bez kritike i preispitivanja samih sebe. Neophodno je proći i kroz krizu i kroz polemiku“, rekao je.
Dodao je da će, ukoliko ljudi, poput Boška Jugovića iz narodne pesme, pronađu „preče razloge za žrtvu nego za sopstvenu korist“, biti ujedinjeni sa Hristom, a razdvojeni od greha i sebičnosti.
„Kosovska ideja bila je duhovna vertikala Crne Gore“
Govoreći o istorijskoj ulozi kosovske ideje u Crnoj Gori, Perović je rekao da ona nije bila samo pokretač oslobodilačkih ratova.
„Ona je u Crnoj Gori bila i jedno i drugo, pa i više od oboje“, rekao je, navodeći da se njen značaj vidi u „Gorskom vijencu“, delima Svetog Petra Cetinjskog, usmenoj tradiciji, ali i u moralnim poukama koje su pratile kosovsko predanje.
„Iznad svega toga, ideja kosovske hristolike žrtve bila je duhovna vertikala koja je narodu predstavu o Carstvu nebeskom učinila opipljivom, a brojne crnogorske žrtve u borbi za slobodu veoma smislenim“, kazao je.
O mladima i Kosovu
Na pitanje kako mlađe generacije u Crnoj Gori danas doživljavaju Kosovo, Perović je rekao da postoje i političke interpretacije na društvenim mrežama, ali da je u stvarnosti slika drugačija.
„Mi koji manje vremena provodimo na društvenim mrežama u prilici smo da vidimo punije crkve i manastire na Vidovdan, mnogo mladih koji poste Petrovski post i često odlaze na hodočašća na Kosovo i Metohiju“, rekao je.
Prema njegovim rečima, „možda nikada kao sada naša omladina nije na ispravniji, liturgijski način doživljavala Kosovski zavet“.
„Kosovski boj“ i danas
Govoreći o savremenom značenju Kosovskog boja, Perović je rekao da se on ne vodi isključivo na bojnom polju.
„Ako je Kosovski boj nadahnut Hristovom žrtvom, onda se on ne vodi samo na bojnom polju istorije, nego i na ličnom polju duhovnog pregnuća“, kazao je.
Dodao je da odnos prema Kosovu i Metohiji ne treba da se svodi na isticanje nacionalnih simbola, već na konkretnu pomoć ljudima koji tamo žive.
„Nije naš zadatak da odemo tamo i samo mašemo srpskim zastavama i pevamo srpske pesme, nego da u miru pitamo kako i koliko možemo da pomognemo tamošnjim Srbima, a kako i koliko da budemo dobri gosti i susedi većinskom albanskom narodu“.
Na kraju intervjua ocenio je da između kosovskog epa i Kosovskog zaveta postoje pre svega formalne razlike.
„Suštinski, i kosovski epski ciklus, i današnja umetnost inspirisana Kosovskim zavetom, kao i duhovno nadahnuće Lazarovim izborom Carstva nebeskog, nadahnjuje isti duh Hristovog jevanđelja“.
