Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetu Petku. Ovaj praznik posvećen je prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka.

Sveta Petka je rođrna krajem devetog ili početkom desetog veka u gradu Epivatu. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Imali su dvoje dece, sina Jevtimija i kćer Petku. Jevtimije je bio stariji, zamonašio se po odobrenju i blagoslovu roditelja. Kasnije je postao episkop Maditski, piše Svetosavsko zvonce, a prenosi N1.

Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, otuda Petka.

Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, želela je da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.

Georgije je ujutro ispričao ukućanima snoviđenje, pa su svi pošli do groba. Tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto takvo snoviđenje. Tako su mošti Svete Petke položene u crkvu i odmah su počela da se dešavaju čudesna isceljenja.

Put svetih moštiju

Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car, Jovan Asen, 1238. godine izmolio od krstaša ove mošti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.

U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.

Tamo su mošti počivale sve do 1521, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani već i muslimani.

Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju.

Poštovana zaštitnica žena i bolesnih

Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.

Pored hramova ove svetice, često se nalaze izvori vode koja leči sve koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Sveta Petka posebno je poštovana kao zaštitnica žena svih vera i nacija, majki i porodilja.

Njoj su posvećeni brojni srpski hramovi, a mnogi je proslavljaju kao krsnu slavu i šesta je po broju onih koji je na takav način obeležavaju među Srbima.