Problemi koje su proizvele kosovske vlasti svojim potezima — ukidanje starih struktura, pitanje dinara, tablica, drugih administrativnih promena — ne mogu da doprinesu tome da se ljudi na severu Kosova osećaju bezbedno. “Naprotiv, osećaju se ugroženo, i sve to je veoma plodno tle za raspirivanje međunacionalne mržnje. Nažalost, u tome učestvuju obe strane”, kaže Bojan Elek politički analitičar i novinar.
Elek na Kosovu boravi na Samitu mira i demokratije koji su organizovale tri nevladine organizacije – Nova drušvena inicijativa, Sbunker i Kosovski centar za bezbednost. Jedan od panela na Samitu na kojem je Elek učestvovao ticao se bezbednosti i etnonacionalizma. U izjavi za Kim radio posle panel diskusije, Elek je kazao da bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu, a naročito u odnosima Beograda i Prištine, deluje sve nestabilnije i manje predvidivo. On je na taj način odgovorio na pitanje o stalnim porukama iz Prištine da Srbija pokušava da destabilizuje Kosovo, dok se istovremeno Kosovo naoružava.
“A to naoružavanje koje vidimo nije samo regionalni fenomen — ceo svet se sada naoružava otkako je NATO postavio nove ciljeve o izdvajanjima od 5% BDP-a koje članice treba da dostignu. Mogao bih reći da smo mi na Zapadnom Balkanu donekle „srećni“, jer smo uključeni u bezbednosni okvir u kojem su neke zemlje regiona članice NATO-a, u dve zemlje postoje prisutne NATO trupe, a najproblematičnija je Srbija kao neutralna država, koja ipak održava bliske kontakte, pa čak i vojne vežbe, sa Kinom, Rusijom i drugim partnerima”, kazao je on.
Nema opasnosti od rata
Međutim, govoreći o bezbednosti, Elek uzima podatke iz istraživanja javnog mnjenja.
“Građani Zapadnog Balkana se ne plaše nužno izbijanja velikog konflikta. Ali političke elite definitivno rade na tome da raspiruju strah od mogućeg sukoba. Kada se ljudi plaše za bezbednost, to je primarni strah, pa se onda manje brinu o korupciji, ekonomiji, o tome da li će biti hrane, energenata, gasa zimi, ili šta će sankcije imati kao posledicu. Zato bih rekao da naoružavanje, posebno na Kosovu, ne predstavlja ozbiljnu pretnju Srbiji — ti turski dronovi ili domaća proizvodnja — to nije direktna opasnost, posebno jer je NATO i dalje garant mira i bezbednosti. Zato ne očekujem nikakav ulazak srpske vojske na Kosovo; to bi bio direktan sukob s NATO-om. Srbija je jednom već pokušala, i znaju kako se to završilo. Ne vidim opasnost od rata između Srbije i Kosova, niti u regionu, iako je situacija zaista zategnuta”, kazao je Elek.
Na pitanje kako etnonacionalizam koji je sve izraženiji utiče na ionako krhke odnose između Srba i Albanaca, Elek kaže:
“To je poslednjih 2–3 godine naročito došlo do izražaja. Razgovarao sam sa ljudima sa severa Kosova: nakon integracije posle 2014. godine, građani su se uglavnom plašili Srba iz lokalnih kriminalnih struktura — Radoičića, Veselinovića i drugih — i bezbednost je tada bila veoma loša. Gotovo da se izgubila svest o Albancima kao pretnji. Međutim, kada je Aljbin Kurti postao premijer Kosova, dinamika se promenila, i sada je ponovo ‘spoljni neprijatelj’ u fokusu. Jedan nacionalizam hrani drugi, pa što je agresivnija retorika iz Prištine, to su agresivnije poruke iz Beograda. To se, nažalost, uvek najviše prelama preko građana”.
U tom smislu se osvrnuo i na poteze kosovske vlade tokom prošle i ove godine.
“Na severu sada problemi kao što su potezi institucija — ukidanje starih struktura, pitanje dinara, tablica, drugih administrativnih promena — svakako ne mogu da doprinesu tome da se ljudi osećaju bezbedno. Naprotiv, osećaju se ugroženo, i sve to je veoma plodno tle za raspirivanje međunacionalne mržnje. Nažalost, u tome učestvuju obe strane”, kazao je on.
Za trajno rešenje potrebno primeniti sporazume, pre svega o ZSO
Povratak Srba u četiri opštine na severu nakon lokalnih izbora ne vidi kao rešenje za sve nove probleme.
“Mislim da bi njihov povratak u institucije bio povratak na ranije stanje, i to bi bilo logično — da predstavnici srpskih sredina predstavljaju svoje građane. Ali ne vidim da će to nužno rešiti dublje probleme između Srba i Kosova. Za trajno rešenje koje bi moglo da obezbedi dugoročni mir potrebno je primeniti sporazume postignute još pre 12 godina. Pre svega — Zajednicu srpskih opština, koja bi mogla da bude institucionalni okvir u kojem bi Srbi imali određeni nivo autonomije, kakav već postoji u oblastima poput školstva i zdravstva. To već postoji u Briselskom okviru, uključujući i mogućnost transparentnog finansiranja iz Srbije. Sa druge strane, to bi uklonilo stalnu neizvesnost koja se javlja na relaciji Beograd–Priština, odnosno Priština–Sever Kosova, gde se Srbi sa severa i dalje doživljavaju kao potencijalni ‘rušilački’ faktor. Smatram da bi bilo ključno i da se ukinu sankcije prema Kosovu — one su u početku imale efekta, ali sada više nemaju nikakav smisao, već samo štete medijima, civilnom društvu i građanima Kosova”, kazao je on.
