Izvor: Ekonomia Online/RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

Na Balkanu, gde su bezbednosne ravnoteže i dalje krhke, a potezi država često tumačeni izvan njihove stvarne težine, čak i mali koraci dobijaju pojačan značaj. U tom kontekstu, planirana proizvodnja municije na Kosovu predstavlja ograničen, ali potencijalno uticajan korak u načinu na koji se Kosovo percipira u oblasti odbrane.

Vršilac dužnosti premijera Kosova, Aljbin Kurti, potvrdio je da će prva fabrika municije na Kosovu biti izgrađena u Johovcu kod Đakovice, a da se prvi proizvodi očekuju krajem 2026. godine. I to neće biti kraj aktivnosti.

„Ova industrijska zona poslužiće i drugim investitorima s kojima smo u kontaktu i proizvodićemo različite vrste vojnih proizvoda – vojne i civilne dronove ‘Made in Kosova’“, rekao je Kurti 27. novembra.

Ugovor o izgradnji fabrike potpisan je 16. decembra 2024. godine između Vlade Kosova i turskog državnog proizvođača MKE.

Radio Slobodna Evropa nije uspeo da stupi u direktan kontakt sa kompanijom, ali prema njenoj izjavi iz oktobra, Kosovo će biti opremljeno mašinama za proizvodnju metaka i zrna, jednom linijom za proizvodnju i montažu, laboratorijom i opremom za testiranje. Osoblje MKE-a pružaće i usluge proizvodnje, održavanja, popravke i tehničke asistencije kosovskom kadru.

Zvaničnik NATO-a u Briselu, na upit Radija Slobodna Evropa, nije dao direktnu ocenu najave Kosova da će 2026. početi proizvodnju municije, niti se izjasnio o specifičnim standardima koje bi Kosovo trebalo da prati. Rekao je samo da „misija KFOR-a, kojom rukovodi NATO, ostaje fokusirana na sprovođenje mandata UN, održavajući bezbedno okruženje za sve stanovnike Kosova, u svakom trenutku, nepristrasno i u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i misijom EU, EULEX-om“.

NATO nije podržao transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku – proces koji bi trebalo da bude završen 2028. godine. Kosovske vlasti, uključujući i Kurtija, tvrde da se proces odvija prema NATO standardima i da oružje kupljeno u poslednje četiri godine – u vrednosti većoj od 430 miliona evra, prema Kurtiju – dolazi iz zemalja članica Alijanse: SAD-a, Turske, Nemačke i drugih.

„Jačanjem vojske obezbeđujemo Republiku. Jačanjem Kosovskih bezbednosnih snaga, jačamo partnerstvo sa saveznicima“, rekao je Kurti.

Američki pukovnik u penziji, Rej Vojčik, vidi odluku Kosova da proizvodi municiju kao „fantastičnu inicijativu“ – u skladu sa očekivanjima NATO-a da zemlje kandidati razvijaju sopstvene odbrambene industrijske kapacitete. Prema njegovoj oceni, Kosovo počinje sa ovim projektom u pravom trenutku: da ojača svoje i dalje ograničene kapacitete, da odgovori na povećane bezbednosne potrebe posle rata u Ukrajini i da poveća regionalnu saradnju sa saveznicima.

„Jedna od pozitivnih stvari za Kosovo, zahvaljujući dugogodišnjem prisustvu NATO misije KFOR, jeste blizak i kontinuiran odnos i saradnja sa saveznicima. Kosovo je o ovoj inicijativi posebno razgovaralo sa SAD-om i Ujedinjenim Kraljevstvom – svojim najbližim saveznicima, koji je snažno podržavaju“, rekao je Vojčik za program Expose Radija Slobodna Evropa.

Vojčik, koji je ranije predvodio Kancelariju za vojnu saradnju pri američkoj ambasadi u Prištini, podseća i na regionalni odbrambeni sporazum između Kosova, Albanije i Hrvatske, koji, po njegovim rečima, podržava kosovsku inicijativu za proizvodnju municije.

Argiro Kartsonaki iz Instituta za istraživanje mira i bezbednosne politike u Hamburgu saglasna je da je logično da mala država pokušava da ojača sopstvenu bezbednost, ali upozorava da bi ovakvi potezi mogli biti shvaćeni kao pretnja od strane suseda, što bi povećalo tenzije umesto da ih smanji.

„To neće promeniti bezbednosne dinamike na Balkanu. Ono što može da uradi jeste da pohrani određene narative. Da da još jedan element propagandi i populističkim diskursima predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ako se to potom preuveliča, može da stvori strah i osećaj nesigurnosti. A percipirani strah je jednako realan kao i stvarna pretnja. Upravo tu leži osetljivost ove odluke“, rekla je Kartsonaki za Expose.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić interpretirao je odbrambeni sporazum Kosova, Albanije i Hrvatske kao znak trke u naoružanju, poručivši da će se Srbija „uspešno braniti od svakog mogućeg agresora“.

Slično tome, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu u Srbiji, Milovan Drecun, tvrdio je da turska fabrika municije na Kosovu ugrožava bezbednost i položaj Srba na Kosovu, ali za to nije ponudio konkretne dokaze.

Srbija inače ostaje dominantna vojna sila u regionu, sa budžetom za odbranu znatno većim od kosovskog i budžeta drugih država Zapadnog Balkana. Prema podacima SIPRI-ja, Kosovo je 2024. godine izdvojilo oko 162 miliona dolara za odbranu, dok je Srbija izdvojila oko 2,2 milijarde. Srbija je takođe glavni regionalni izvoznik oružja i municije, sa više od 65% ukupnog izvoza, prema SEESAC-u.

Vojčik smatra da Kosovo treba da odgovori na percepcije Srbije tako što će jasno komunicirati da su njegove odbrambene inicijative, uključujući proizvodnju municije, usmerene ka ispunjavanju NATO standarda i služe kao odbrambeni, a ne agresivni instrument.

„To je napor ka regionalnoj stabilnosti, jer može delovati kao sredstvo odvraćanja od agresivne Srbije, koja ima velike kapacitete za proizvodnju oružja i municije. Dakle, zbog veoma male količine oružja i municije koju će Kosovo proizvoditi, nema razloga za zabrinutost među Srbima“, rekao je Vojčik.

Koje vrste i kolike količine municije Kosovo planira da proizvodi – nije poznato, jer je značajan deo informacija iz oblasti odbrane klasifikovan. U ranijoj izjavi za Radio Slobodna Evropa, ministar odbrane Ejup Maćedonci – sada u tehničkom mandatu – rekao je da Kosovo ne može da postane potpuno samoodrživo, ali može da smanji zavisnost od drugih država proizvodeći municiju i oružje koje najviše koristi, a najteže nabavlja.

Kartsonaki smatra da Kosovo, kao mala zemlja, ne može da razvije veliku odbrambenu industriju bez ozbiljnog ograničavanja budžeta za druge važne oblasti.

„Reč je o maloj državi, sa visokim nivoima siromaštva i nezaposlenosti. Da li je to zaista najbolja investicija koju možete napraviti? Ovde se ne radi o Nemačkoj, koja može u velikoj meri da proizvodi oružje, a istovremeno ima dovoljno sredstava da pokrije i socijalne potrebe stanovništva“, rekla je Kartsonaki.

Vojčik naglašava da ograničeni odbrambeni budžet primorava Kosovo na maksimalan oprez i mudro ulaganje resursa. Insistira na tome da se svaki razvoj odbrambene industrije mora sprovoditi u bliskoj koordinaciji sa ključnim saveznicima i da se izbegavaju partnerstva koja bi mogla narušiti regionalnu stabilnost ili približavanje Zapadu.

Efikasno funkcionisanje odbrambenog sektora, dodaje on, zahteva poštovanje međunarodnih standarda: transparentnost, vladavinu prava i borbu protiv korupcije.

„Mislim da je Kosovo pokazalo stabilne rezultate. Sjedinjene Države ne bi pružale pomoć kosovskoj bezbednosti ovoliko godina da su imale zabrinutosti u vezi sa korupcijom u Ministarstvu odbrane. To je dobar znak, i napor za proizvodnju municije treba da prati isti model – pod nadzorom NATO-a i ključnih partnera kao što su SAD i Velika Britanija. Zbog toga je rizik od lošeg upravljanja veoma nizak“, kaže Vojčik.

Sjedinjene Države na Kosovu imaju kamp Bondstil, najveću američku vojnu bazu na Balkanu. NATO i dalje ima više od 4.000 mirovnjaka – uglavnom na severu zemlje, gde su u prethodne dve godine zabeležene najteže etničke tenzije od proglašenja nezavisnosti 2008. godine.

Kosovske bezbednosne snage su lako naoružane, ali se budžet za odbranu od dolaska Kurtija na vlast 2021. godine stalno povećava.

I na globalnom nivou, prihodi od industrije oružja znatno su porasli tokom 2024. godine – podstaknuti visokim vojnim rashodima zbog ratova u Ukrajini i Gazi, kao i regionalnim i globalnim geopolitičkim tenzijama. Prema SIPRI-ju, prodaja oružja i vojnih usluga porasla je za 5,9 odsto prošle godine, dostigavši rekordnih 679 milijardi dolara.

Prema rečima pukovnika Vojčika, proizvodnja municije na Kosovu može biti korisna i za NATO saveznike – uključujući i Ukrajinu.