„Fisha znači javno sramotiti – sleng je za affichage, što znači javna sramota“, kaže francuska aktivistkinja Šanli Klemot Meklaren (Shanley Clemot McLaren), osnivačica pokreta #StopFisha, dok opisuje fenomen koji je u Francuskoj pretvorio društvene mreže u opasno mesto za hiljade devojaka. Meklaren je trenutno u poseti Kosovu, što joj je, kako kaže, omogućilo da sazna više o problemima sa kojima se ovde suočavaju žene, te podeli svoje iskustvo i savete o sajber bezbednosti sa lokalnim nevladinim organizacijama i medijima. U zajedničkom intervjuu za KoSSev i Radio Goraždevac, ova mlada aktivistkinja ukazala je na globalnu dimenziju onlajn nasilja nad ženama i devojčicama, ali i podelila lično iskustvo u borbi protiv ovog fenomena koji, prema njenoj proceni, predstavlja rastuću globalnu krizu.

Francuska aktivistkinja i osnivačica pokreta #StopFisha, Šankli Klemot Meklaren, posetila je Kosovo u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ kako bi se upoznala sa lokalnim nevladinim organizacijama i medijima i podelila svoja iskustva i savete u borbi protiv onlajn nasilja nad ženama i devojčicama. Meklaren je poznata po svom radu na suzbijanju deljenja intimnih sadržaja bez pristanka, kao i klevetničkih naloga na društvenim mrežama, fenomena koji je u Francuskoj postao poznat kao „Fisha“.

Affichage

Kako je istakla u zajedničkom intervjuu za KoSSev i Radio Goraždevac, njeno lično iskustvo sa fenomenom „Fisha“ podstaklo je osnivanje pokreta #StopFisha. Kako je ispričala, sve je počelo tokom kovid karantina:

„Fisha znači javno sramotiti – sleng je za affichage, što znači javna sramota“, objašnjava Meklaren. Sa ovom seksističkom kampanjom upoznala se kada ju je mlađa sestra putem Snepčeta uputila na profile na kojima su deljeni intimni sadržaji srednjoškolki iz grada u kome je i sama pohađala školu.

„Videla sam desetine storija sa ličnim podacima devojčica – brojevima telefona, adresama, brojevima njihovih roditelja… Toliko mi je pitanja palo na pamet, ali prvo da li su okej i da li su žive, jer su bile više izolovane nego ikada ranije. To je ogromno nasilje, direktno nasilje na njihova fundamentalna ljudska prava“, priseća se Meklaren.

Fenomen „Fisha“, tvrdi, brzo se proširio širom Francuske – pojavili su se nalozi u Parizu, Marseju i drugim gradovima, a hiljade žena i devojaka postale su mete javnog sramoćenja. Meklaren ističe da je problem globalan, ali i duboko ukorenjen u lokalnom kontekstu:

„U svetu vidimo onlajn uznemiravanje žena i devojčica, širenje intimnog sadržaja, pa čak i ‘doksing’, što je širenje ličnih podataka. Na lokalnom nivou, trendovi se razlikuju – Južna Koreja, na primer, je veoma napredna u digitalnim tehnologijama i specijalizovana u nasilju putem AI i dipfejkova. U Iraku pak, napadi targetiraju čast i reputaciju žene, njene porodice i zajednice“.

Slični problemi na Kosovu i u Francuskoj

Tokom posete Kosovu, Meklaren je, tvrdi, imala lepo i bezbedno iskustvo, ali je tokom razgovorima sa nevladinim organizacijama koje se bave ženskim pravima primetila slične probleme kao u Francuskoj.

„Vidim sinergiju sa Francuskom. Normalizacija onlajn nasilja, govor mržnje protiv žena, maskulinistički sadržaj… ovo je prisutno i ovde. UNESCO je prijavio da 60% žena i devojčica u svetu doživi onlajn nasilje, a ovde je 43% ili 44% žena i devojčica iskusilo slične napade“, kaže Meklaren. Posebno je, ističe, zabrinuta zbog nedovoljnih reakcija na lokalne incidente, poput Telegram grupe „Albkings“ gde su deljeni pornografski sadržaji devojčica i žena, kao i, kako kaže, dipfejkovi:

„Čula sam i za novinarku na Kosovu koja je pronašla Telegram grupu „Albkings“ gde su muškarci delili osetljiv sadržaj devojčica i žena, uključujući pornografski sadržaj i dipfejkove. Nažalost, ništa se nije desilo posle toga. Mislim da je to sramota jer je ovo kršenje ljudskih prava. Ovo je trebalo da se iskoristi kao studija slučaja da bi se skrenula pažnja na to da ovo nije okej, ali i mi u Francuskoj imamo slične probleme“, tvrdi.

„Ako žene nisu bezbedne, nije bezbedna ni demokratija“

Meklaren je za KoSSev i Radio Goraždevac posebno istakla i važnost zakonskog okvira u očuvanju ženskih prava:

Ako žene nisu bezbedne onlajn, ni demokratije nisu bezbedne. Pre Digital Services Act (DSA), samo sedam zemalja Evrope imalo je zakone koji kriminalizuju osvetničku pornografiju. Ovo je trebalo da bude ilegalno odavno

Kada je u pitanju sajber bezbednost u okviru NVO sektora, Meklaren ističe alarmantne podatke:

„Jedna studija je ukazala da 70% ovih organizacija nemaju čak ni minimum digitalne bezbednosti koja im je potrebna. To je jako alarmantno kad su u pitanju organizacije koje pružaju pomoć žrtvama jer to stavlja njihove lične podatke u rizik. Podatke članova, aktivista, partnera, ali i žrtava. Ovo je jako bitno, jer će onlajn nasilje samo rasti i rasti prema svim NVO, posebno onima koji se bave ženskim i ljudskim pravima“.

Njen savet kako se izboriti sa ovim, praktičan je i jednostavan:

„Izgradite digitalnu bezbednost. Enkriptujte podatke, koristite bezbedne imejlove, poput ProtonMail-a. Besplatno je i lako – potrebno je samo minut da napravite nalog“, zaključila je francuska aktivistkinja.