Završna reč u krivičnom predmetu protiv Muhameta Aljidemaja (Alidemajt) biće održana u petak, 19. decembra.

Ovo je za KoSSev potvrdio njegov advokat Miloš Delević.

Kako navodi, do sada su održana četiri ročišta, otkako je Apelacioni sud u Prištini vratio krivični predmet protiv Aljidemaja na ponovno suđenje. On je u junu 2024. godine osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina počinjenog 1999. godine u selu Izbica.

Ipak, Apelacioni sud je odlučio da Aljidemaj ostane u pritvoru do nove odluke suda.

Delević dovodi u pitanje verodostojnost ključnog svedoka

Govoreći o ponovljenom postupku, advokat Delević za KoSSev navodi da se tokom nastavka suđenja pokazalo da, prema njegovim rečima, „iskaz ključnog svedoka nije lišen ličnih motiva“.

Dodaje i da je odbrana sudu dostavila dokumentaciju koja, kako ističe, „ukazuje na konflikt svedoka sa porodicom okrivljenog“, što, kako kaže:

Ozbiljno dovodi u pitanje njegovu verodostojnost

„S obzirom na dokaze koji su izvedeni u ponovljenom postupku, odbrana smatra da nije ostalo prostora za drugačiju odluku osim oslobađajuće presude. Očekujemo da sud to i potvrdi u završnici postupka“, naveo je Delević.

Dodao je i da očekuje da Aljidemaj Novu godinu dočeka kod kuće – sa svojim najbližima.

Optužbe

Muhamet Aljidemaj proglašen je krivim 12. jula 2024. godine i osuđen na 15 godina zatvora za ratni zločin 1999. godine u Izbici. Prema optužnici, on je navodno, zajedno sa pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao u ubistvu albanskih civila u Izbici u martu 1999. godine, kada je ubijeno 130 Albanaca.

Aljidemaj je rodom iz Krnjine kod Istoka. Živeo je u Beogradu više od dve decenije, sve do 2021. godine, kada je, po dolasku na Kosovo, uhapšen i smešten u pritvor.

Dok ga kosovsko pravosuđe optužuje da je počinio ratni zločin u Izbici 1999. godine, zajedno sa srpskim vojnicima i policajcima, njegove komšije su pre dve godine kontaktirale našu redakciju, tvrdeći da je Aljidemaj nevin, da nije bio deo bezbednosnih snaga i da je tokom ratnih dešavanja na Kosovu živeo i radio u Jakovu.

Komšije su se čak angažovale kako bi obezbedile deo novca za njegovu odbranu i izrazile spremnost da svedoče, jer, kako su rekli, „ne može čovek mirno da gleda da nekog na pravdi Boga optužuju ni krivog ni dužnog“.