Na Kosovu su tokom 2025. godine završena iskopavanja na 32 lokacije gde se sumnjalo da su pokopana tela nestalih u ratu, od čega su posmrtni ostaci pronađeni na 16 lokacija, saopštila je danas Komisja za nestala lica Vlade Kosova.
Kako prenosi Koha, na dodatnih 15 lokacija ništa nije pronađeno dok je u još jednom slučaju procenjeno da lokacija nije interesantna.
Komisija je ocenila da je i ove godine glavni izazov u rasvetljavanju sudbine nestalih lica izostanak saradnje Srbije, kroz nedostavljanje verodostojnih informacija i neotvaranje arhive vezane za masovne grobnice nastale tokom rata na Kosovu.
Predsednik Vladina komisije za nestala lica (Komisionit Qeveritar për Persona të Zhdukur) Andin Hoti izjavio je da je, uprkos sporazumima, Srbija povukla svoju saglasnost, zahtevajući promenu uslova rada.
“Nastavljamo da se suočavamo sa ozbiljnim izazovima u rasvetljavanju sudbine nestalih lica. Glavni izazov ostaje nevoljnost Srbije da sarađuje, da pruži verodostojne informacije i da otvori poverljive arhive, što mi stalno tražimo u Briselu i na bilateralnim ili multilateralnim sastancima”, rekao je Hoti.
On je naveo da su u Briselu postignuta dva sporazuma između Beograda i Prištine: Deklaracija o nestalim licima 2023. godine i o formiranju zajedničke komisije do kraja 2024. godine.
Međutim, Srbija je odbila da učestvuje na tri sastanka koje je sazvala Evropska unija u januaru, junu i septembru ove godine.
Prema Hotijevim rečima, Srbija sada traži redefinisanje obaveza, jer se ne slaže sa tačkom koja propisuje da se 27 država-članica EU obaveste u slučaju neizvršenja obaveza ili uskraćivanja informacija bilo koje od dve strane.
“Ovo je pokušaj izbegavanja odgovornosti i mi na to nećemo pristati. Nastavićemo da vršimo pritisak na Srbiju da otvori poverljive arhive, za koje verujemo da sadrže podatke o sudbini 1.571 osobe koje se i dalje vode kao nestale”, kazao je Hoti.
Poseban izazov, prema njegovim rečima, predstavljala je lokacija Kožlje kod Novog Pazara, gde su iskopavanja dozvoljena tek nakon stalnog pritiska kosovske strane.
Međutim, radove su srpske vlasti nekoliko puta prekidale, navodeći kao razlog manjak tehničkih kapaciteta, dok je tehnička pomoć sa Kosova navodno odbijena.
„Sumnja se da je ova lokacija masovna grobnica, ali iznad nje se nalazi deponija smeća (dubine) preko 15 metara, nastala od 1999. godine. Uklanjanje ovog smeća zahteva rad i volju, što nažalost ne vidimo na srpskoj strani“, dodao je Hoti.
