Dosadašnji komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) Marko Kričak nagrađen je od strane režima jednim od najvažnijih mesta u policiji, načelnikom Uprave kriminalističke policije (UKP), a za to mesto ga je preporučio obračun sa studentima i građanima na protestima, nikako profesionalizam ili impozantna karijera.
Mesto načelnika UKP je jedno od najvažnijih u policiji i trebalo bi da bude kruna duge, najčešće višedecenijske karijere u policiji, rezervisana za najsposobnije policajce, bez mrlje u karijeri. Ali, to nije tako poslednjih godina, a dolaskom Marka Krička u tu fotelju poslata je jasna poruka i policajcima, ali i javnosti, da se dugogodišnji rad, uspesi i poštovanje zakona ne vrednuju, već da se može strelovito napredovati ukoliko je neko lojalan režimu, spreman da posluša i sprovede svako naređenje, pa i da krši zakon i Ustav.
Marko Kričak je Beograđanin, otac mu je bio policajac u beogradskoj policiji i jedno vreme načelnik Četvrtog odeljenja, za suzbijanje trgovine drogom. Ipak, Marko nije odmah nastavio stopama svog oca, Milana Krička, već se opredelio za drugo zanimanje. Na kraju odlazi u Bezbednosno-informativnu agenciju, u vreme kada je na čelu tajne službe bio Bratislav Gašić.
U vreme kada su naprednjaci preuzeli tajnu službu, započeto je primanje lojalista jer je zloupotrebljeno pravilo da direktor BIA ima diskreciono pravo da prima zaposlene u BIA bez konkursa. Tako se mnogo ljudi bliskih vlasti našlo u tajnoj službi, a potom, po principu preuzimanja kadrova i u Ministarstvu unutrašnjih poslova, takođe bez konkursa i što je za neke od njih veoma bitno, bez bezbednosne provere. U MUP su iz BIA tako migrirali brojni naprednjački kadrovi, najpoznatija je bila bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, ali jedan od njih koga je Gašić „doneo u miraz“, kada je iz BIA prešao u MUP, bio je i Marko Kričak, koga je navodno protežirao i jedan biznismen blizak vlastima.
Nije poznato šta Marko Kričak ima od škole, to nije otkriveno ni u saopštenju MUP da se Kričak postavlja na novo radno mesto, a tek je nepoznanica šta ima od policijskog obrazovanja. Po svemu sudeći, to mu nije smetalo da napreduje neverovatnom brzinom u redovima naprednjačke parapolicijske formacije koja je nazvana Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata. Za JZO se nije mnogo znalo, ali je ona u senci, pod budnim okom bivših ministara policije Aleksandra Vulina i Bratislava Gašića, dobijala sve veća i veća ovlašćenja. Od policajaca koji je trebalo da čuvaju najviše predstavnike države i njene najviše institucije i strane zvaničnike, oni su postali prava policija u policiji.
Imaju svoju obaveštajnu službu, imaju i svoje specijalce.
Brutalnost i kršenje zakona
Onda se u decembru 2023. pokazalo za šta je spremana JZO pod komandom Marka Krička. Nakon izbora u decembru, usledili su protesti građana zbog brojnih nepravilnosti ispred Republičke izborne komisije. Tada su JZO i Kričak primenili prvi put model koji i danas upotrebljavaju protiv učesnika protesta: brutalnost i kršenje zakona uz medijsku podršku propagandnih glasila bliskih režimu.
Prvog dana protesta ispred RIK-a zbog krađe na izborima, u decembru 2023. godine, uhapšen je student Dragoslav Milojević, da bi odmah nakon toga režimski tabloidi objavili da on je dobio novac od opozicionih lidera kako bi pravio nerede na protestima. Nakon što je pušten na slobodu uz krivičnu prijavu, Milojević je ispričao da su mu iznudili izjavu i da nije tačno da je plaćen od opozicije.
Ispostavilo se da su studenta, koji je odgurnuo predsednika RIK-a, uhapsili inspektori Odseka za javni red i mir, što im je posao i dotle je priča, isključivo policijska, i ima smisla. Ali, onda su ti inspektori predali uhapšenog studenta i još jednog mladića osobama za fantomkama i kapuljačama na glavama. Njih dvojicu su razdvojili, a studenta Milojevića su ti ljudi odveli sa strane, zlostavljali ga, šamarali, ispitivali van službenih prostorija MUP, sve da bi iznudili priznanje. Na snimku se čuje glas policajca koji je to radio – glas Marka Krička. Iako je počinio niz krivičnih dela, Kričak nikada nije odgovarao, čak ni disciplinski a kamoli krivično za ovo kršenje zakona.
Ovaj postupak bi u svakoj normalnoj državi bio kraj policijske karijere, ali ne i u Srbiji pod vlašću Srpske napredne stranke i to objašnjava i kako je Marko Kričak za sedam godina, koliko mu traje karijera u MUP Srbije, već dogurao do pozicije potpukovnika.
Protesti nakon nakon pada nadstrešnice
Nakon pada nadsrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra kada je poginulo 16 osoba, usledio je niz protesta, jer je na videlo izašla sva korupcija i bahatost režima. Kako su se protesti omasovljavali, tako je režim postajao sve brutalniji, a predvodnici su bili JZO i Marko Kričak.
Skoro da nema slučaja kada je neko tukao i zlostavljao studente i građane, otimao ih bez legitimisanja na ulici, prekomerno upotrebljavao silu, ispitivao van službenih prostorija MUP, šamarao, batinao, nezakonito oduzimao telefone i pokušavao da ih pregleda, a da to nisu bili inspektori JZO. A među njima se isticao njihov komandant koji ih je predvodio i pružao im primer šta i kako treba da rade.
Pretnje silovanjem, mučenje u garaži Vlade
Protiv Marka Krička je podneto nekoliko krivičnih prijava zbog zlostavljanja i mučenja i drugih krivičnih dela, a društvene mreže preplavljene su snimcima neverovatnog postupanja pripadnika JZO. Od maltretiranja studentkinje kod Pravnog fakulteta koju čupaju za kosu da bi pomoću prepoznavanja lica otključali telefon, do prebijanja ljudi u Nemanjinoj i Ulici kneza Miloša tokom avgusta.
I dok većina slučajeva ostane neprijavljena, pune razmere užasa koji građani doživljavaju prilikom susreta sa JZO otkrivene su kada je javno progovorila Nikolina Sinđelić, jedna od uhapšenih studentkinja u Namanjinoj ulici u avgustu. Studenti i građani, koji su zapravo privođeni nasumično, jer je među njima bio i jedan strani državljanin, maltretirani su i udarani u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije. To je verovatno i presedan jer je, makar u novijoj istoriji Srbij,e zabeleženo da policija ispituje, bije i muči privedene osobe u Vlade Srbije.
Studentkinja Nikolina Sinđelić je tada izjavila da joj je Kričak pretio silovanjem. Da sistem frunkconiše, Kričak i njegova ekipa bi bili momentalno suspendovani, do okončanja istrage i eventualnog sudskog postupka. Ali, ne i u Srbiji 2025. godine, jer su tada u njegovu odbranu skočili svi, od ministra Ivice Dačića i direktora Dragana Vasiljevića do predsednika Republike Aleksandra Vučića. Nikakva istraga nije ni formalno pokrenuta, a Dačić i Vasiljević su izjavili da komandant JZO nije počinio nikakav disciplinski prekršaj, dok je Vučić rekao da Kričak poštuje Ustav.
Po Ustavu Srbije, ali i međunarodnim konvencijama, uključujući i konvenciju Ujedinjenih nacilja čiji je Srbija potpisnik, svako mučenje, zlostavljanje i ponižavanje pritvorenih lica je strogo zabranjeno. Ni predsednik, ni ministar, ni direktor se nisu potrudili da svoju odbranu Marka Krička potkrepe bilo kakvih dokazima, recimo snimcima kamera za video-nadzor iz dvorišta Vlade Srbije.
