Advokatica Ljiljana Borović Marjanović postala je simbol pravne zaštite studenata i jedno od imena kojem mladi u Srbiji bezrezervno veruju kada se, zbog protesta i borbe za pravdu i bolje sutra, nađu na udaru aktuelnog režima. U razgovoru za naš portal otvoreno govori o slučajevima koji su je najdublje potresli, pritiscima koje trpi, nezakonitim hapšenjima mladih, policijskom nasilju, selektivnoj pravdi, ali i poručuje da su "studenti svetlo posle mnogo godina tišine".

Postali ste simbol zaštite studenata proteklih meseci, da li zbog toga trpite određene pritiske?

„Meni je to najveći kompliment koji moze postojati, ako me iko doživljava kao simbol zaštite najhrabrijih, najdivnijih i najlepših ljudi u Srbiji. Posle ovakve konstatacije i poređenja sa simbolom zaštite studenata, ti pritisci mi padaju laki kao pero.

Neobazirem se na njih jer ne potiču od ljudi koji bi moju pažnju i poštovanje zaslužili“.

Koliko je teško zastupati mlade koji se bore za pravdu u ovakvoj atmosferi u Srbiji, kada aktuelni režim praktično „drži šapu“ nad srpskim pravosuđem?

„Nekad veoma teško i emotivno bolno. Ali, sreća je što režim ne uspeva da „drži šapu” nad celim srpskim pravosuđem. Bliske vlasti su uglavnom samo sudije na čelu sudova, kao i tužioci na čelu tužilaštva i njima nekolicina bliskih lica.

Divim se sudijama i tužiocima iz “Odbrana struke”, divim se sada i JTOK-u koji odolevaju pritiscima koji su nezapamćeni, procesuiraju i hapse i za visoku korupciju ministre, a koji ministri za advokata imaju predsednika Republike, koji ih brani, abolira, a najavljuje i prelazak iz uloge branioca u ulogu tužioca, kada će tužioce hapsiti što se usuđuju da procesuiraju ministre. Sve to pomalo liči na dobru satiru. Šteta što je stvarnost“.

Koji vam je slučaj dosad najemotivnije pao?

„Svaki u kome su hapsili studente, lažno ih optužujući da su izvršili krivično delo a da se u radnjama tih divnih bića, ne stiču obeležja krivičnog dela za koje ih terete. Taj susret sa nevinim okicama u policijskim stanicama, pritvorskim jedinicama koje te gledaju direktno u oči, čisto, nevino i upitno, neću zaboraviti dok sam živa. To su oči Stefana Tomića, Stefana Radojičića, Dimitrija Dimića , Nikole Popovića.. Vlade … naravno Bogdana Jovičića koji je zaista prošao niz traumatičnih događaja, a što je najgore – još uvek ih prolazi.

Ne mogu zaboraviti poziv moje studentkinje iz Novog Sada, koja je u medijima svog fakulteta i kojoj je od udarca otvorena lobanja, zato što je izvadila telefon da snimi nezakonite radnje koje su se dešavale u „ćacilendu“. Takođe i pogled dečaka koga su iz istog razloga, prebili ljudi koji “podržavaju” Vučića i nalaze se u „ćacilendu“. Ne mogu zaboraviti njihove priče da je policija okrenula leđa da ne gleda dok ih biju. Ne mogu zaboraviti lice lepe Anđele, Sare, čije su brojeve telefona razdelili oni koji podržavaju ovu vlast u RS, po svim grupama SNS-a po Srbiji.. Davali razne opskurne oglase u novinama sa njihovim brojevima telefona. Ne mogu zaboraviti ni oprostiti policiji što pristaje da radi što radi, ni pojedinim sudijama i tužiocima. To nikad neću ni zaboraviti, ni oprostiti. Jer oni su samo mladi ljudi gladni prava i pravde“.

U kakvom su pravnom položaju studenti koje zastupate i sa kakvim se tačno optužbama ili prekršajima suočavaju?

„Svi moji klijenti studenti koji su okrivljeni u krivičnim postupcima, ukoliko se poštuje zakon, moraju biti oslobođeni

Oni koji su oštećeni, radujem se danu kada će na čelo tužilaštva doći ljudi spremni da procesuiraju počinioce tih krivičnih dela, jer zastarelost krivičnog gonjenja nije kratka. Potrudićemo se da odgovaraju za to što su ovoj mladosti učinili.

Radujem se i činjenici da je EU zainteresovana za njihove slučajeve i da će pomno pratiti ta suđenja, jer je i međunarodna javnost svesna da je vlast umesto dijaloga, krenula sa jakom represijim protiv studenata, u želji da uguši njihov protest. Neće uspeti. Ono što odgovorno mogu da tvrdim jeste da nisam videla odlučnije mlade ljude“.

Da li su, po vašem uvidu, prilikom njihovog privođenja i saslušanja poštovana osnovna prava – pravo na branioca, obaveštavanje porodice i zakonit postupak policije?

„Nažalost, baš ni u jednom. Njihova hapšenja su ličila na kidnapivanja sa ulice, hapsila su ih lica bez identifikacije, vidljivih oznaka da se radi o ovlašćenim službenim licima, bez obaveštavanja u kom svojstvu ih hapse, gde ih vode, bez mogućnosti da u zakonskim rokovima pozovu svoje branioce i bliska lica, kako to Zakon o krivičnom postupku nalaže.
Takođe, uručivana su im rešenja o zadržavanju sa netačnim podacima o vremenu hapšenja, kao i vremenu uručenja rešenja, lažne potvrde o oduzetim predmetima i ako ti predmeti nisu oduzeti od njih, pa smo se jedva izborili da stavimo primedbe na takva rešenja i razloge zašto odbijaju da potpišu potvrde. Te noći u odeljenju za terorizam, gde su deca koja ni po čemu ne pripadaju tamo, nikada neću zaboraviti. Ni oprostiti“.

Kakvu poruku, po vašem mišljenju, ovakvi postupci šalju mladima koji žele da koriste svoje pravo na protest i slobodu izražavanja?

„Jednu jedinu – sloboda te čeka, uzmi je (Azra). Ti mladi hrabri ljudi su shvatili da je sloboda mišljenja, jednakost pred zakonom, zaštita ljudskih prava, njihov cilj i da im to ni jedna vlast ne sme oduzeti. I bore se kao lavovi. Volela bih da na ulice pored svakog hrabrog studenta stanu i otac i majka i brat i sestra i rodbina, jer ne treba samo oni da se bore.
I nama to isto treba, zato što imamo pravo da živimo slobodno.

Zastupate mladića Bogdana J, čija je sudbina potresla Srbiju. Tokom boravka u pritvoru Bogdanu je preminuo otac i na sahranu je doveden sa bukagijama na nogama. U javnosti se govori o različitim tretmanima optuženih u sličnim slučajevima – kako komentarišete to u odnosu na Bogdanov slučaj?

„Jedini moj komentar je da je sramota njihova. Bogdan je jak, preživeće, proći će sve to, a tu sramotu će oni nositi i njihova pokolenja. Za Bogdana sam pre više od 10 dana stavila predlog za ukidanje mere zabrane napuštanja stana, jer se njegovo zdravstveno stanje rapidno pogoršavalo, o čemu je mišljenje dao i sudski veštak psihijatar sudske medicine.

I desetak dana nije bilo odlučeno. Meni je neshvatljivo. Sramota me je pomisli da se tužilac nije složio sa predlogom za ukidanje pritvora (prim.aut. Bogdan J. je u međuvremenu pušten na slobodu). Ali, nisu njihova deca. Zato naša jesu. I kao sto jednom rekoh – nećemo ih dati. Proći će sve ovo. Ljaga neće nama ostati“.

Kako su razgovori u Evropskom parlamentu konkretno pomogli da se pravni kontekst slučajeva studenata, uključujući Bogdana Jovičića, bolje predstavi evropskim institucijama?

„Ja bih se ovoga puta zahvalila svim divnim ljudima u EP, koji su bili fenomenalni domaćini. Tih nekoliko dana u Strazburu ćemo pamtiti dok smo živi. Pamtiću dok sam živa višeminutni aplauz i suze u očima delegata dok je pretučena studentkinja pričala o preživljenom, traumatičnom iskustvu. Nikada neću zaboraviti podršku Irene Joveve, Helmuta Brandštetera, predsednice i potpredsednice EP, komšije Grka iz delegacije za pridruživanje Srbije EU, njegovog zagrljaja upućenog mojim studenatima – klijentima i meni, navijaču Partizana, upućene reči PAOK.

Jako sam zahvalna što su rekli da će budno pratiti dešavanja u Srbiji, da će poslati delegaciju, pratiti sva suđenja studentima, obratiti pažnju na targetirane sudije i tužioce, a naročito JTOK i naravno na dešavanja u vezi dva nezavisna medija u Srbiji, Nove i N1.

Radujem se njihovom dolasku već 15 januara, kao i pozivu studentima u Brisel. Takođe sam zahvalna i na podršci svim divnim ljudima iz odeljenja za ljudska prava EP“.

Kako ste vi kao njihov branilac, i studenti kao akteri, doživeli interesovanje EP za pitanja nezavisnosti pravosuđa i pritisaka vlasti – i da li mislite da to može uticati na tok domaćih postupaka?

„Mi ne pravimo pritisak na sud, mi smo svedoci brojnih nezakonitosti u postupcima protiv studenata i samo tražimo da EU budno prati da li se postupak odvija u skladu sa zakonom. Kao što sam rekla, mi smo presrećni koliko je EP pokazao interesovanje da pokuša da obezbedi nezavisnost u radu suda, tužilaštva i slobodu i nezavisnost novinara, a naročito medija čijim se gašenjem preti, a što bi predstavljalo gašenje svetla u Srbiji, jer su od početka protesta objektivno izveštavali. To im je kristalno jasno. Ubeđena sam da je EU i EP svesna celokupne situacije u Srbiji i da su uz nas.

Šta su mladi doneli Srbiji i šta je vaša porukama kolegama, ali i građanima ove zemlje?

„Ovi studenti su svetlo na kraju tunela, posle godina tišine i podnošenja nepodnošljivog, doneli su svetlost. Otvorili svima oči. Pokazali hrabrost. Moja poruka svima je – da nam nema druge nego da stanemo uz njih. Budućnost pripada našoj deci. Za njih se vredi boriti“.