Zimska sezona Kosovu donosi različite količine snega, u zavisnosti od nadmorske visine i reljefa. Dok u gradovima sa nižom nadmorskom visinom snežni pokrivač traje kraće, a prosečne visine snega su, u sezonama kada ga ima, umerene, planinska mesta poput Štrpca ili Dragaša ga imaju značajno više.

Zvanični podaci Agencije za statistiku Kosova (ASK) i klimatološke analize pokazuju da Priština tokom zimskih meseci beleži prosečno 20 do 40 cm snega i oko 30 do 40 dana sa snežnim padavinama godišnje.

U Prizrenu su zimske padavine nešto obilnije, naročito u januaru i februaru. Planinski centri poput Brezovice na Šar-planini beleže i preko metar snega u pojedinim godinama, što potvrđuju i lokalne meteorološke evidencije.

Podaci iz prošlih decenija pokazuju da ekstremne zime mogu doneti sneg od 85 cm u Prizrenu i gotovo metar u Peći. U Prištini se snežni pokrivač retko zadržava duže od nekoliko dana.

Tabela 1 – Podaci o snežnim padavinama na Kosovu (u sezonama kad ima snega)

*Napomena: Za Štrpce, Dragaš i Brezovicu podaci o danima sa snegom i visini snega uzeti su iz skijaških centara i planinskih klimatoloških izvora, jer nema javno dostupnih godišnjih meteo-statičkih tabela za ove stanice. Vrednosti snega u nižim gradovima su prikazane za ekstremne zime.

Hidrometeorološke studije takođe ističu da u visokim nadmorskim oblastima, poput Dragaša i Štrpca, standardno ima najvećih snežnih nanosa na Kosovu.

Razlike u količini snežnih padavina ne zavise samo od geografskog položaja, već i od lokalnih klimatskih uslova i planinskog reljefa. To čini planinske opštine na zapadu i jugu Kosova prirodnim liderima kada je u pitanju zimska sezona sa snegom.

Gradovi sa manjom nadmorskom visinom uživaju u umerenim zimama. Međutim, ljubitelji zimskih sportova i snega imaju gotovo svake zime više nego dovoljno razloga da posete Brezovicu. Tamo količina snežnih padavina znatno nadmašuje onu u urbanim centrima.