Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, jučerašnje izdanje)
Piše: Erze Surduli (Erzë Surdulli)
Penzioneri provode dane igrajući igre i ćaskajući u svojim udruženjima, ali nedavna odluka o podnošenju prijava izaziva im zabrinutost. Oni traže jasne informacije i pravičan tretman svojih penzija.
Igra šaha je ono što zabavlja i smiruje penzionere u njihovom centru u glavnom gradu. Ali ostatak vremena uglavnom provode u razgovorima koji su se u poslednje vreme pretvorili u izvor zabrinutosti.
Pre mesec dana, Vrhovni sud je ukinuo deo administrativnog uputstva o procedurama prijavljivanja, suspenzije isplate i povraćaja sredstava u slučajevima zloupotrebe penzija koje podležu Zakonu o penzionim šemama finansiranim iz državnog budžeta, nakon žalbe E.Š. (E.Sh.).
Sada, prema odluci Vrhovnog suda, neke kategorije penzionera su oslobođene od obaveze prijave, dok su dve druge kategorije i dalje u obavezi da se prijave, kako to predviđa član 24 zakona. Radi se o penzionerima koji primaju osnovnu starosnu penziju i onima koji primaju prevremene penzije.
Odluka je penzioneru Bajramu Maljoku (Bajram Maloku) donela nesigurnost i zabrinutost. On smatra da je odluka nepravedna.
“Obično obavljamo neke obaveze kod kuće, doručkujemo, dolazimo ovde oko podneva, imamo prijatelje, igramo šah – neki igraju sa kamenčićima, neki karte – izlazimo na kafu, pijemo čaj i kafu, razmenjujemo različita mišljenja. Takva odluka je nepravedna, jer penzioneri imaju hronične bolesti, neki su bolesni, a neki putuju na lečenje u inostranstvo i ne mogu da se prijave na vreme”, ističe on.
Bajram Maljoku ispričao je da jednom, zbog zdravstvenih problema, nije uspeo da se prijavi u predviđenom roku, te je ostao bez penzije pet meseci zaredom.
“Jednom sam imao problem jer sam zaboravio da se prijavim pet meseci i nešto, jer nisam bio dobro. Kada sam otišao na šalter, rekli su mi da nemam kreditnu karticu. Kada su videli da je prošlo više od pet meseci, nisu mi isplatili penziju. Podneo sam žalbu, ali mi je vraćena – žalba je odobrena, ali sredstva mi nisu vraćena”, rekao je on.
Njegov prijatelj, Hajruš Emini (Hajrush Emini), kaže da postoje nejasnoće i da zbog toga treba doneti pravilnik kako se ovakvi problemi ne bi ponavljali.
“Kao penzioner, ujutru se rano budim, šetam, vraćam se i opet spavam, a oko 11-12 dolazim ovde kod penzionera. Kada moji unuci i praunuci imaju domaći zadatak, tu sam da im pomognem oko predmeta koje sam i ja učio. Kod penzionera nije problem ako se neko ne prijavi, ali bez potvrde lokalne zajednice ne bi trebalo imati pravo na bilo šta, a kada dobiješ tu potvrdu u centru za penzionere, sistem je to evidentirao i funkcija se prekida”, ističe Emini.
S druge strane, Remzi Robeli (Remzi Robelli) smatra da, dok stariji ljudi mogu izaći na čaj ili kafu, oni mogu i da se prijave da su živi, i vidi odluku kao pravednu.
“Obično izlazimo sa porodicom, igramo šah u klubu penzionera, pijemo kafu sa društvom i tako dalje. Postoje kategorije starijih i osoba sa invaliditetom koje ne mogu da idu, a mi ostali možemo. Mislim da, oni kojima je potrebna pomoć, treba ih posetiti kod kuće, a ne samo da se oslobađaju prijave”, kaže Robeli.
Predsednik Saveza penzionera, Šerif Kastrati (Sherif Kastrati), zahteva jednaka prava. Po njegovim rečima, obavezna prijava starijih sa osnovnom penzijom, dok penzioneri koji su doprinosili nisu obavezni da se prijave, je nepravedna.
“Ne uključuje se određena kategorija osoba, u ovom slučaju penzioneri sa osnovnom i privremenom penzijom, jer zakon predviđa da oni moraju da se prijavljuju svakih šest meseci, pa čak i do tri meseca više. To znači da se to ne može menjati samo odlukom Skupštine – za bilo kakvu promenu je potrebno vreme. Ovo je veliki hendikep za penzionere, jer oni ne mogu da se prijave, neki su stari, neki mogu da se razbole, a čak i zdravi mogu oboleti. Ima ljudi sa hroničnim bolestima, ima onih koji se ne mogu kretati i kojima je potrebna pomoć rodbine, tako da je ovo velika prepreka i ozbiljan hendikep za penzionere kada treba da se prijave u penzijsku kancelariju”, ističe Kastrati.
Dan u centru penzionera završava se političkim diskusijama i nadom u donošenje nediskriminatorskih zakona.
