Piše: Boban Simić
Donacija skenera Kosovskoj carini od strane Sjedinjenih Američkih Država predstavlja signal unapređenja carinske infrastrukture i kontrole protoka robe. Međutim, tehničko unapređenje prelaza Merdare dolazi u trenutku kada su strukturni problemi uvoza robe iz Srbije, posebno za male biznise na srpskim sredinama, već proizveli dugoročne negativne ekonomske efekte.
Ovaj tekst analizira razvoj malih uvoznih biznisa (individualnih biznisa pre svega), posledice zabrane i ograničenog uvoza robe iz Srbije, te promene u tržišnoj dinamici koje su iz toga proistekle.
Funkcionisanje malih biznisa/uvoznika na Severu Kosova neposredno pre uvođenja zabrane uvoza robe iz Srbije
Pre uvođenja zabrane uvoza robe iz Srbije sredinom 2023. godine, mali uvoznici su poslovali u za njih relativno stabilnom regulatornom i troškovnom okruženju.
Uvoz robe obavljao se direktno preko administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, uz mogućnost plaćanja carinskih dažbina na licu mesta i bez obaveze angažovanja špediterskih kuća.
Time su transakcioni troškovi bili znatno niži, logistički lanci kraći, a transportni troškovi proporcionalni obimu poslovanja. Takav model poslovanja omogućavao je održivo okruženje za male biznise, čak i na ograničenom tržištu kakvo je Sever Kosova.
Zabrana uvoza robe iz Srbije i poremećaji na tržištu
Inicijalna zabrana uvoza srpske robe na Kosovo (14. jun 2023) predstavljala je snažan eksterni šok za lokalnu ekonomiju. Ova mera je u potpunosti onemogućila uvoz preferentne robe, odnosno proizvoda koji su bili cenovno konkurentni, logistički dostupni i prepoznatljivi među potrošačima.
Posledica toga bio je gotovo potpuni nestanak robe srpskog porekla iz prodajnih lanaca južno od reke Ibar.
Kako bi delimično odgovorili na postojeću tražnju, izvoznici iz Srbije koji su već imali razvijene poslovne kanale u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, a kasnije i u Bosni i Hercegovini, pribegli su indirektnom izvozu iz tih zemalja. Ovakav model je samo simbolično zadovoljavao tražnju i doveo do povećanja cena, produženja lanaca snabdevanja i smanjenja konkurentnosti proizvoda.
Istovremeno, otvorio se prostor za plasman proizvoda slabijeg kvaliteta u odnosu na srpsku robu, čime je došlo do promene strukture ponude na kosovskom tržištu i smanjenja ukupnog kvaliteta dostupnih proizvoda.
Odlukom kosovske Vlade iz novembra 2024 omogućeno je ponovno otvaranje prelaza Merdare za uvoz robe iz Srbije. Ipak, negativni efekti prethodne zabrane već su se duboko reflektovali na tržišnu strukturu.
Postojeće veleprodaje u srpskim sredinama (posebno na Severu Kosova) postepeno su počele da gube tržišni udeo, dok su se izvoznici iz Srbije preorijentisali ka veleprodajama i distributerima južno od Ibra, uglavnom među albanskim preduzetnicima.
Ovakva promena poslovne strategije izvoznika srpske robe imale jasnu ekonomsku logiku: tržište južno od Ibra je višestruko veće, sa većom kupovnom moći, većim obimom potrošnje i stabilnijim prometom, što smanjuje poslovni rizik za izvoznike.
Položaj malih preduzetnika/uvoznika: najveći gubitnici
U novonastaloj situaciji, mali uvoznici postaju najranjivija kategorija, naročito na Severu Kosova.
Posebno su pogođeni oni koji robu iz Srbije uvoze preko prelaza Merdare, a za koju ne postoji razvijena veleprodajna mreža na Kosovu.
Zbog ograničenog tržišta, ovi uvoznici su prinuđeni da robu nabavljaju u malim količinama, što dovodi do disproporcionalno visokih transportnih i špediterskih troškova.
Dodatno opterećenje predstavljaju obavezne špediterske usluge, produženo čekanje na prelazu Merdare, kao i povećano vreme potrebno za realizaciju uvoza. Sve to direktno utiče na rast ukupnih uvoznih troškova, smanjenje profitnih marži i gubitak konkurentnosti na tržištu.
Zaključuje se da, iako unapređenje infrastrukture na prelazu Merdare predstavlja pozitivan pomak, ono samo po sebi ne može neutralisati strukturne posledice nastale usled zabrane i ograničavanja uvoza robe iz Srbije.
U odsustvu sistemskih rešenja koja uzimaju u obzir specifičnosti malih biznisa i ograničen kapacitet tržišta na Severu Kosova, mali biznisi ostaju ekonomski najugroženiji akteri u lancu snabdevanja.
Dugoročna održivost lokalne ekonomije zahteva stabilan i predvidiv regulatorni okvir, kao i smanjenje administrativnih i logističkih barijera za male preduzetnike i uvoznike. U suprotnom, postojeće okolnosti će dodatno produbiti već narušenu ekonomsku održivost, uz nastavak negativnog trenda gašenja malih biznisa i dalju eroziju privatnog sektora.
