Izbori petoro sudija, koji će biti članovi novog saziva Visokog saveta sudstva, trebalo bi da se održe danas, a sudije iz čitave države, u zavisnosti od toga u kojim sudovima postupaju, biraće po jednog kandidata upravo iz tih redova: Vrhovnog suda, viših, osnovnih, prekršajnih i Apelacionog prekršajnog suda, kao i Privrednog i Privrednog apelacionog suda. Kao i u slučaju izbora za Visoki savet tužilaštva koji i dalje nisu okončani, i ovim izborima prethodili su višenedeljeni pritisci na sudije-birače, lobiranja, "preporuke", pa čak i naredbe za koga bi trebalo da se glasa, a koja su mahom dopirala iz kabineta predsednika sudova širom države.
Dok se epilog tužilačkih izbora, koji su se održali još krajem decembra, ni ne nazire, sudije iz čitave države danas bi trebalo da izaberu svoje kolege koje će u narednih pet godina biti njihovi predstavnici u Visokom savetu sudstva (VSS).
U zavisnosti od toga u kom sudu postupaju, svaki sudija moći će da bira između kandidata koji su prijavljeni za jedan od pet nivoa: Vrhovnog suda, viših, osnovnih, prekršajnih i Prekršajnog apelacionog suda, kao i Privrednog i Privredno apelacionog suda. Za nivo apelacionih sudova, neće se glasati na sutrašnjim izborima, jer sudiji iz prethodnog saziva i dalje traje mandat.
"Atmosfera gotovo da je identična onoj koja je prethodila tužilačkim izborima, što jasno ukazuje na to da predsednici sudova imaju svoje podobne kandidate koje bi voleli da vide u novom sazivu VSS. Sve to, u znatnoj meri, najpre, dovodi u pitanje nezavisnost tih kandidata u budućem radu, kao i njihovu spremnost da se nose sa svim izazovima koje funkcija u Savetu donosi. Posebno, ako imamo u vidu da se poslednjih meseci, celokupno pravosuđe, pa i sudstvo, suočava sa dosad nezabeleženim pritiscima, koji dopiru sa svih strana", kaže naš izvor.
Klevetanja nezavisnih kandidata
Kako dodaje, "preporuke" za koga treba da se glasa, nisu ujednačene, pa se tako lobira i za više sudija koji su kandidati na istom nivou i od kojih će zapravo samo jedan dobiti mesto u Visokom savetu.
"Takva situacija obično je zabeležena u većim gradovima i za one redove koji broje najviše sudija - glasača, poput osnovnih ili prekršajnih. Izuzev za nivo Vrhovnog suda za koji postoji samo jedan kandidat, na svim ostalim ih je više, među kojima su i oni koji su označeni kao samostalni i kao takvi prepoznati od strane mnogobrojnih kolega koji nisu skloni da bezrezervno slušaju tuđe preporuke. U pojedinim kolektivima, pokretane su i razne spletke i širene neistine o tim kandidatima, a dobijali smo i informacije da je pojedinim kolegama savetovano da uopšte ne izađu na izbore", kaže naš sagovornik i ističe:
"Verovatno da su pojedinci, poučeni iskustvom tužilačkih izbora, zaključili da je na neodlučne i nepredvidive sudije bolje uticati "savetom" da danas ne izađu na svoje biračko mesto, nego da glasaju za određenog kandidata kog im oni preporučuju. Sa druge strane, pojedine kolege su nas obaveštavale da su se u lobiranja uključili i pojedini advokati, a neki predsednici sudova su odlazili toliko daleko da su čak izdavali i "obavezna uputstva" za koga mora da se glasa".
Izvori "Nove" ukazuju da se najviše lobiralo za kandidate iz redova osnovnih, prekršajnih i viših sudova, dok je zbog konkretno posledenjeg, Društvo sudija Srbije predložilo da se izbori odlože.
Guraju ih predsednici sudova
"Za nivo prekršajnih sudova najviše se lobira za sudiju Natašu Milenković, koja je bila sekretar u Prekršajnom apelacionom sudu. Poznata je kao bliska saradnica predsednice Prekršajnog suda u Beogradu Olivere Ristanović, kao i bivše predsednice Prekršajnog apelacionog suda Leonide Popović, koja je nakon odlaska u penziju nastavila da radi u Ministarstvu pravde kao savetnik, a nedavno je izabrana i za predsednicu nadzornog odbora Narodne biblioteke Srbije", kaže za "Novu" dobro obavešten izvor.
Dodaje da se najaktivnije lobiranje vodi za kandidatkinje iz redova sudija osnovnih sudova.
"Beogradske sudije Jelena Gajić i Milica Skoko-Jovanović su one čija su se imena najčešće pominjala u lobiranjima predsednika sudova, čak i u najudaljenijim gradovima i opštinama. Gajićeva je član Udruženja sudija i tužilaca na čijem je čelu glavni tužilac beogradskog VJT Nenad Stefanović, dok je Skoko Jovanović supruga javnog tužioca Željka Jovanovića iz VJT, koji je jedan od najbližih saradnika, opet, Nenada Stefanovića", dodaje naš izvor.
Zbog jedne od četvoro sudija koji su, najpre bili, kandidati iz redova viših sudova, Društvo sudija Srbije juče je zatražilo odlaganje izbora. Naime, sudija Nada Đorđević iz beogradskog Višeg suda, nakon kandidature za VSS, izabrana je za sudiju Apelacionog suda, zbog čega automatski, nije više mogla da bude kandidat iz redova sudija viših sudova, kako je tada saopšteno.
Ona je na tu odluku pak, uložila žalbu, o kojoj i dalje nije odlučeno, zbog čega je Društvo sudija tražilo od odlazećeg saziva VSS da se izbori odlože do odluke po žalbi sudije Đorđević.
"Sudija Višeg suda u Beogradu Bojana Čogurić, kandidatkinja je za koju se najviše lobira, a iz istog suda ponovo je kandidat i sudija Ivan Jovičić, koji je bio član VSS u pretprošlom sazivu. Lobiranje za sudiju Čogurić bilo je toliko otvoreno, da je predsednik Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević, nakon svečanog prijema osmoro novoizabranih sudija tog suda, internom računarskom razmenom, obavestio sve sudije o vremenu i mestu prezentacije samo sudije Čogurić, iako ona nije jedina sudija tog suda koja učestvuje u izbornoj trci", kaže sagovornik.
Inače, ime sudije Čogurić, u javnosti se pominjalo u kontekstu izbornih neregularnosti u trenutku kada je jedno od veća Višeg suda, čiji je i ona bila član, odbilo prigovor jednog birača, koji je pokušao da ospori odluku Gradske izborne komisije o ukupnom broju birača u junu 2024. što je tada objavio Peščanik.
