„Kao i pre godinu dana, tražimo pravdu za žrtve sistema, tačnije dva sistema i trećeg koji to pažljivo i proračunato nadgleda. Te žrtve su jedine dve preostale srpske institucije na Kosovu i Metohiji“, poruka je koju je danas na okupljanju „Ćutanje (ni) je zlato“ u centru Kosovske Mitrovice uputio student Filozofskog fakultet, Dimitrije Rakočević.

Ćutanje (ni) je zlato

U Mitrovici danas je održan studentski skup pod nazivom „Ćutanje (ni)je zlato“, čiji se centralni deo ticao najave primene zakona o strancima i vozilima, te najave o integraciji zdravstva i školstva, koji trenutno funkcionišu po srpskom sistemu ‐ u kosovski sistem.

Skup je održan ispred spomenika knezu Lazaru, počeo je u 16 časova i trajao oko pola sata. Okupljanju je prisustvovalo četrdesetak građana, bez pojačanog policijskog prisustva.

Tokom skupa obratilo se troje govornika: student Filozofskog fakulteta Dimitrije Rakočević, pravnica Milena Jevtić, kao i profesorka hemije Prirodno-matematičkog fakulteta Branka Petković.

Među prisutnima su bili i predstavnici pojedinih opozicionih političkih stranaka, te više inicijativa i aktivista.

Okupljeni su nosili i transparente sa porukama komentara i kritika povodom najave primene zakona o strancima i vozilima, među kojima „Do kad važi?“, „Da li martovski pogrom ove godine dolazi dan ranije?“, „Po kom sistemu dišemo?“, te „Do skora su za Prištinu Srbi na Kosovu stranci, za Beograd su odavno“.

Skup je govorom otvorio student Filozofskog fakulteta, Dimitrije Rakočević.

„Stojimo ovde pred vama godinu dana posle prvog studentskog protesta u Kosovskoj Mitrovici. Kao i pre godinu dana, tražimo pravdu za žrtve sistema, tačnije dva sistema i trećeg koji to pažljivo i proračunato nadgleda. Te žrtve su jedine dve preostale srpske institucije na Kosovu i Metohiji. Ne obraćamo se nijednom od prva dva sistema – jedan nas je zaboravio i napustio, a drugi nas ne priznaje kao studente, a mnoge od nas gleda i kao ilegalne stanovnike i podstanare na mestu gde smo rođeni i na kojem smo odrastali“, naveo je Rakočević.

Na žalost, kako je istakao dalje, jedino što preostalo je da se obrate onima kojima su se bezuspešno obraćali proteklih 25 godina, odnosno, kako je naveo, onima koji i svoje i tuđe zakone pišu i poštuju samo kada im to odgovara:

Onima koji su u martu pre nepune 22 godine kada se kršio svaki Božiji i zemaljski zakon to dozvolili i nagradili državom. Zašto tada niste sprečili jedno nelegalno urušavanje zemlje? Zašto sada ohrabrujete destrukciju onoga što je od nje ostalo? Zašto pozdravljate i prihvatate neminovno masovno raseljavanje i deportovanje profesora, zdravstvenih radnika, studenata i stanovnika koji ne žele da se integrišu u sistem koji ih godina diskriminiše i ugnjetava?

Dalje, u svoje i u ime okupljenih, Rakočević je apelovao na ovaj „treći sistem“ da se usprotivi zakonu o strancima i vozilima, jer, kako je naveo, „njegovom realizacijom nas ovde više nema“.

„Obraćamo se i studentima i profesorima, kojima je godinu dana zabranjeno, onima koji su se plašili da izađu na ulicu, da postavljaju pitanja – ugrožen je vaš i naš univerzitet. Oni od kojih čekate instrukcije neće ih poslati, zato što neće biti, a već i nisu nadležni. Ustanite, ugrožen je naš univerzitet! Nije više reč ko je na kojoj strani, radi se o našem opstanku. Ustanite, jer ko će ustati ako nećemo mi? Dosta ste ćutali. Ustanite, univerzitet to od vas zahteva. On vas obavezuje. Ustanite i ostanite“, zaključio je Rakočević.

Milena Jevtić: Ćutanje nije zlato, ćutanje je saučesništvo

Nakon Rakočevića, okupljenima se obratila pravnica Milena Jevtić:

„Pre par meseci obratili smo se javnosti tražeći jasno i nedvosmisleno da saznamo sadržinu sporazuma čiji smo zalog. Povod ovom obraćanju bili su nagoveštaji Prištine da će se zdravstveni i prosvetni sistem kao jedini preostali sistemi na ovoj teritoriji koji funkcionišu po sistemu Republike Srbije integrisati. Odgovor Beograda – očekivano, je izostao“.

Kako je dalje navela, u jeku spekulacija o integraciji, potvrdu sumnje da je u pitanju „još jedna u nizu tačaka sporazuma čiju sadržinu niko koga se ona tiče ne zna“, potvrdio je i sam nemački ambasador, Jern Rode. On je, podsetila je Jevtić, javno demantovao tvrdnje da integracija nije predviđena Ohridskim sporazumom, naglasivši da je predstavnicima Srbije već poznata njegova sadržina, te da su na nju pristali.

„Naglasili smo da smo svesni situacije, da ni izmeštanje, ni eventualna integracija nije rešenje i zahtevamo da se rešenje pronađe za opstanak našeg univerziteta“, nagovestila je dalje Jevtić:

„Ćutali ste, prećutkivali ste tihi genocid. U vašem ćutanju, rekli ste nam da ćutimo. Ćutanje nije zlato, ćutanje je saučesništvo. Dosta nam je vaših političkih igara, dosta nam je da budemo žetoni na tabli dok glumite diplomatiju. Dosta mi je vaših procesa, okvira, normalizacije i ostalih praznih reči kojima pakujete našu svakodnevnu neizvesnost. Vama su ovo teme, nama je ovo život“.

„Dosta mi je vas u foteljama, u odelima, iza zastava“, istakla je dalje Jevtić:

Dosta mi je da odlučujete o svemu, a da nikad ne rizikujete ništa. Vaš najveći strah je loš naslov u medijima, naš je da li smemo mirno da izađemo iz kuće.

Kako je kazala, ona ne traži „geopolitiku“, već da zna da li će njen studentski indeks sutra važiti, te da zna gde živi i po čijim pravilima.

„To nije politika, to je minimum dostojanstva“, naglasila je:

„Temelj mog obrazovanja počiva na imenima profesora Tomanovića i profesora Lekića, ljudi koji su svoje živote ugradili u ovaj univerzitet. A vi ste dozvolili da dođemo do tačke u kojoj se studenti pitaju da li znanje ima budućnost ovde, da li je 17. mart 2026. godine došao ranije? Samo bez kamera i sa boljim PR-om“.

Dalje je izrazila da je ona student, a ne, kako je navela, pregovaračka pozicija, bezbednosni izazov i kolateralna šteta kompromisa, već „čovek sa pravom na normalan život“:

„A vi, predstavnici međunarodnih zajednica, prestanite da se ponašate kao da ste ovde zbog nas. Vi ste ovde zbog svojih mandata, svojih izveštaja i svojih karijera. Ako mi odemo, vi gubite svrhu. Nećete imati koga da stabilizujete, koga da nadgledate i o kome da pišete brifinge. Mi smo vam potrebniji nego što ste vi potrebniji nama. Zato, prestanite da nas tretirate kao problem kojim treba upravljati, počnite da nas gledate kao ljude koji ovde žele budućnost“.

Za kraj, Jevtić je još jednom podsetila na slogan skupa: „Ćutanje nije zlato, ćutanje je kraj“.

Branka Petković: Legitimna pitanja proglašavaju se za neprijateljski čin

Skup je govorom zaokružila profesorka hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu, Branka Petković.

„Kada su me studenti našeg univerziteta pozvali da se obratim na ovom skupu, zapitala sam se u čije ime danas govorim“, najpre je naglasila:

„Odgovor je jednostavan, govorimo u svoje ime. Pred sopstvenom savešću i odgovornošću da ne budemo nemi posmatrači u vremenu koje od nas traži hrabrost, a ne povlačenje. Neutralnost u ovakvim okolnostima nije izbor mudrosti, ona je izbor straha i kalkulacije. Ćutanje nije dostojanstvo, već saučesništvo, pasivnost ne može sačuvati čast, ni budućnost, niti biti uzor mlađim generacijama“.

Kako je navela, borba protiv sistemske korupcije u Srbiji traje već godinu dana. Borbu su, podsetila je, započeli studenti, koje prati akademska zajednica, te prosvetni i kulturni radnici, advokati, ekološki aktivisti, i svi koji „odbijaju da prihvate represiju kao normalno stanje:

„Odgovor vlasti su pritisci, otkazi, nasilje i zakoni koji dodatno sužavaju prostor slobode i strah uvode kao društvenu normu“.

Ipak, istakla je Petković, akademska zajednica ne sme da ćuti, jer, navela je, univerzitet koji ne razvija kritičku misao i ne štiti svoje studente i nastavnike, prestaje da bude univerzitet i odustaje od svoje istorijske uloge:

U okolnostima na Kosovu i Metohiji, posebno poštovanje zaslužuju studenti našeg univerziteta koji su podrška studentima u centralnoj Srbiji, naše pobunjene kolege i sugrađani, koji su uprkos teškim i rizičnim okolnostima prepoznali ozbiljnost trenutka i odlučili da ne ćute pred nepravdom kojom su i sami svakodnevno izloženi.

Kako je dalje istakla, jednostrani potezi i pritisci prištinskih vlasti ugrožavaju život Srba i ostalih manjinskih zajednica, a najavljena primena zakona o strancima taj problem dodatno produbljuje:

„Univerzitet koji postoji od 1970. godine, obrazuje više hiljada studenata i ima presudan značaj za opstanak našeg naroda na ovim prostorima nalazi se pred ozbiljnim institucionalnim udarom. Posebno zabrinjava ćutanje rukovodstva univerziteta, akademski dijalog je potisnut, autonomija univerziteta okovana političkim i stranačkim interesima, a legitimna pitanja proglašavaju se za neprijateljski čin“.

Dalje, Petković je istakla da okupljeni na skupu danas ne iznose molbe, već postavljaju i zahteve, među kojima:

• Jasna i nedvosmislena zaštita studenata i zaposlenih,
• Javni i odgovorni stav o zakonima i merama koje ugrožavaju pravo na rad, obrazovanje i opstanak,
• Povratak stvarne akademske autonomije i prostora za slobodnu kritičku misao.

„Istovremeno, pozivamo vlasti u Republici Srbiji i institucije u Prištini na ozbiljan i odgovoran dijalog. Dijalog nije slabost, već minimum političke i ljudske odgovornosti. Održivo rešenje može se pronaći samo razgovorom koji u središte stavlja ljude, a ne interese bilo koje vlasti“, dodala je Petković.

Posebnu odgovornost, istakla je, ima i međunarodna zajednica jer, kako je navela, zaštita ljudskih prava i izgradnja multietničkog društva nisu deklaracije, već obaveze:

Svaka diskriminacija po nacionalnoj, institucionalnoj, ili bilo kojoj drugoj osnovi, suprotna je međunarodnim konvencijama i ne sme ostati bez reakcija.

Kako je istakla, društvo koje od univerziteta traži ćutanje, odustaje od sopstvene budućnosti.

Podsetila je da mnogi studenti, kao i profesori i saradnici na Kosovu, posebno oni pri udruženju Proaktiv, nisu ćutali, već su još septembra Vladi Srbije, te Ministarstvu prosvete i zdravlja uputili apel zbog, kako je tada navedeno, institucionalne, bezbednosne i egzistencijalne krize u kojoj se nalazi srpsko stanovništvo na Kosovu, ali da odgovore još uvek nisu dobili.

„Ovo danas je protest savesti i podsećanje da studenti i pojedinci među nama još uvek imaju moć da progovore i brane pravo na obrazovanje, rad, dostojanstven život i opstanak na ovim prostorima“, zaključila je profesorka.

Miodrag Marinković: Ovo što se događa na Kosovu je egzistencijalna pretnja, a ono što se događa u Srbiji je sramota

Skupu je prisustvovao i Miodrag Marinković, direktor nevladine organizacije CASA sa severa Kosova.

„Danas sam podržao glas koji treba da ode ka Beogradu, da prestane da ćuti i da pomogne kosovskim Srbima“, istakao je Marinković za KoSSev.

„Nije bitno od koga dolazi, mislim da je to glas koji treba da bude glas koji okuplja sve Srbe sa Kosova i Metohije. Ovo što se trenutno događa na Kosovu jeste jedna egzistencijalna pretnja, a ono što se događa u Srbiji je jedna sramota da u takvoj situaciji ne čujemo ni glas od naše vlade i naših predstavnika“, dodao je on.

Najzad, Marinković je istakao i da ovakva ćutnja i izdaja srpskih interesa „nema presedana u skorijoj srpskoj istoriji“.

Ivan Vučković: Apatija boli i ne odgovara stvarnosti u kojoj živimo

Ivan Vučković, lider GI „Koreni“ i odbornik SO Leposavić, za KoSSev je naglasio da skupu prisustvuje kako bi podržao mladost, i to posebno u kontekstu realizacije najavljenih zakona na Kosovu.

„Moramo, kao i ovi mladi, da se pobunimo upravo protiv toga i stanemo u zaštitu onih osnovnih prava, da govorimo o univerzitetu, o strancima i tablicama“, podsetivši da je Srpska lista pre samo četiri dana odbila da u skupštinama opština uvrsti ovo drugo kao tačku dnevnog reda.

„Zašto ovoliko da ćutimo na ove stvari koje nam se već sutra dešavaju na pragu? Ja mislim da ova apatija ovde nekako boli i ne odgovara stvarnosti u kojoj živimo. Najgora stvar, kažem kao lokalni odbornik, jeste da smo pokušali da pokrenemo nešto, a odbornici Srpske liste ćute, kao da se to njima ne dešava“.

Ipak, istakao je, dokle god se mladi okupljaju i javno ističu šta ih boli, on će uvek biti uz njih.

„U okviru svojih mogućnosti delujem, pišem i govorim javno“, istakao je, „ali Srpska lista neće ili ne sme da govori o tome“.

Dejan Nedeljković: Imaćemo novi 17. mart, ali ovog puta 15. marta

Dejan Nedeljković pri GI „Sever za sve“, najpre je istakao da je moralna obaveza građana Severne Mitrovice da budu na današnjem skupu.

„Nažalost, videli smo da je ovde samo nekih tridesetak ljudi kojima ovo smeta i na čije će živote da utiče direktno“, istakao je za KoSSev.

„Svi ostali, izgleda da im je dobro čim sede kući i danas nisu ovde da pruže podršku“, dodao je dalje Nedeljković:

„Ovo nije bio politički skup, ovo je bio skup upravo protiv toga, odnosno protiv zatvaranja Univerziteta u Prištini i protiv njegove integracije, kao i integracije zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici“.

Kako je za kraj istakao, ovo je nešto o čemu je i sam pisao i ranije:

Imaćemo novi 17. mart, ali ovoga puta 15. marta.