Grupa profesora Prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici upozorila je u pismu upućenom međunarodnoj zajednici da bi primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima ukratila rad zaposlenima na tom univerzitetu a studentima obrazovanje. Time se, kako dodaju, krše osnovna ljudska prava.

Grupa profesora Prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici upozorila je u pismu upućenom međunarodnoj zajednici da bi primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima ukratila rad zaposlenima na tom univerzitetu a studentima obrazovanje. Time se, kako dodaju, krše osnovna ljudska prava.

Pismo je upućeno predstavnicima stranih ambasada i organizacija na Kosovu zbog zabrinutosti kako bi najpre Zakon o strancima uticao na obrazovanje hiljade studenata, ali i opstanak Univerziteta.

Osvrnuvši se najpre na na međunarodne obaveze, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima poručuju da najavljena primena Zakona predstavlja pravno spornu i praktično neodrživu meru.

“Predvidiva posledica bila bi: masovno kršenje prava na obrazovanje i pristupa javnim uslugama, diskriminacija zaposlenih i studenata po osnovu dokumentacije i mesta izdavanja, administrativna blokada rada i onemogućavanje nastavnog procesa, de facto gašenje Univerziteta, sprečavanje studiranja za veliki broj mladih ljudi, kao i ozbiljna socijalna i humanitarna nestabilnost u srpskim sredinama i sire”.

Podsećaju da je PU osnovan 1970. godine, te da uživa pun akademski legitimitet i poseduje relevantne međunarodne akademske veze, uključujući članstvo u Evropskoj asocijaciji univerziteta (EUA).

Istovremeno, naglašavaju da većina zaposlenih poseduje dokumenta Republike Srbije, dok se propisani zahtevi za boravak i rad u praksi vezuju isključivo za institucije akreditovane u sistemu Prištine – što UPKM nije, (niti je status tog pitanja razrešen).

“Prema informacijama dostupnim sa Univerziteta, značajan broj zaposlenih (oko 40%) ne poseduje dokumentaciju koja bi se u praksi mogla zahtevati za nastavak rada, dok je situacija kod studenata (više od 50%) dodatno složena zbog njihovog porekla i statusa boravka. Studenti iz centralne Srbije, Crne Gore i drugih delova regiona bili bi tretirani kao stranci, što bi vodilo masovnom napuštanju studija i posledično gašenju čitavih studijskih programa”, ističu u pismu.

Stoga navode da bi to proizvelo intenziviranje migracije mladih i odlazak stručnog kadra, dalje smanjenje prisustva nealbanskih zajednica, dodatno narušavanje multietničkog poverenja i institucionalne stabilnosti, što, podsećaju, nije u skladu sa modernim, demokratskim i proevropskim vrednostima.

Naglašavaju da je ovaj univerzitet “stub opstanka ne samo srpske zajednice, već i Bošnjaka, Roma, Goranaca i Crnogoraca”.

“Administrativno gušenje institucije predstavljalo bi oblik pritiska kroz formalne procedure i direktno zadiranje u pravo na obrazovanje na maternjem jeziku”.

Zbog svega navedenog pozivaju međunarodnu zajednicu da utiču na nadležne institucije u Prištini da:

1. Uvedete hitan moratorijum na primenu Zakona o strancima u srpskim sredinama i prema zaposlenima i studentima UPKM;
   2. Omogućite nesmetan rad obrazovnim i zdravstvenim institucijama, bez uslovljavanja dokumentacijom koja je u datim okolnostima značajnom broju ljudi nedostupna, a čije bi nametanje vodilo institucionalnoj blokadi.

Uz uverenje da posvećenost međunarodne zajednice vladavini prava i zaštiti ljudskih prava svih građana, ukazuju “na ozbiljne rizike koje nose aktuelne administrativne mere, ukoliko se primenjuju bez prethodnog ostvarivanja suštinskih, pravno utemeljenih rešenja”.

“Princip “sequencing” jasno nalaže da administrativne mere ne mogu i ne smeju zameniti suštinska (politička i) pravna rešenja. Njihova preuranjena i jednostrana primena ne samo da ne doprinosi stabilnosti, već direktno podriva temelje multietničkog suživota i poverenja građana u institucije.Umesto smirivanja tenzija, ovakve mere produbljuju nepoverenje i osećaj pravne nesigurnosti kod pogođenih zajednica”, dodaju u pismu.

U prilogu naglasili i koje bi sve posledice proistekle iz primene ova dva zakona.

1. Pravne posledice po zaposlene na UPKM

Najavljena striktna primena Zakona o strancima, u odsustvu prethodno rešenog institucionalnog statusa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM), ima direktne i nesrazmerne pravne posledice po značajan broj zaposlenih.

Većina nastavnog, saradničkog i administrativnog osoblja UPKM ne poseduje dokumentaciju koju priznaju institucije u Prištini, zbog objektivnih i dugotrajnih administrativnih prepreka. Na njih bi se primenjivao režim predviđen Zakonom o strancima, uključujući mere uskraćivanja prava na boravak i rad.

Obuhvata sledeće grupe:

1. Osobe rođene na Kosovu* koja su na teritoriji živela do 1999. godine, ali nisu u mogućnosti da pribave kosovsku ličnu kartu.
   2. Osobe rođene van Kosova* koja su živela na Kosovu* do 1999. godine, ali su isključena iz mogućnosti sticanja kosovskog državljanstva na osnovu mesta rođenja.
   3. Osobe koje su studirale na UPKM, zaposlila se na Univerzitetu, a prethodno imala prebivalište van Kosova*.
   4. Osobe koja su sklopile brak sa zaposlenima na UPKM i nemaju regulisan boravak.
   5. Osobe koja su državljani drugih država regiona, dugogodišnji zaposleni Univerziteta.

Primena Zakona na ove kategorije dovela bi do masovnog uskraćivanja prava na rad i boravak, čime bi se prekršila načela pravne sigurnosti, proporcionalnosti i legitimnih očekivanja.

1. Pravne posledice po studente

Najavljena primena Zakona ugrozila bi i studente, posebno:

1. Studente rođene na Kosovu bez priznate dokumentacije.
   2. Studente rođene van Kosova koji studiraju na UPKM.
   3. Studente državljane drugih država u regionu.

Za ove grupe ne postoji održiv, predvidiv i proporcionalan administrativni mehanizam koji bi im omogućio zakonit boravak i nastavak školovanja, što bi dovelo do masovnog prekida studija i povrede prava na kontinuitet obrazovanja.

III. Dodatne pravne i institucionalne posledice

1. Akademska autonomija i institucionalna sloboda: Primena Zakona predstavlja ozbiljno zadiranje u autonomiju univerziteta i slobodu nastavnog i istraživačkog rada, ugrožavajući međunarodnu saradnju i projekte.
2. Kontinuitet obrazovanja: Studenti bi bili prisiljeni da prekinu studije bez sopstvene krivice, ugrožavajući validnost prethodno stečenih ispita i diploma.
3. Pravna nesigurnost i arbitrarnost: Nedostatak prelaznih mehanizama i kriterijuma ostavlja prostor za selektivnu i arbitrarno primenu Zakona.
4. Uticaj na zdravstveni sistem: Nedostatak nstavnog kadra Medicinskog fakulteta bi doveo do pravne nesigurnosti, direktno utičući na lokalnu zdravstvenu zaštitu.
5. Međunarodna odgovornost i reputacioni rizik: Primena Zakona može dovesti institucije u Prištini u situaciju međunarodne odgovornosti zbog sistemskih povreda ljudskih prava.
6. Ugovorne obaveze iz međunarodnih projekata: Međunarodni projekti u kojima UPKM učestvuje bili bi suštinski ugroženi, jer bi bilo dovedeno u pitanje sprovođenje planiranih aktivnosti, izveštavanje i isporuka rezultata
7. Pravna analiza i zaključak

Primena Zakona o strancima, proizvodi nesrazmerne, diskriminatorne i pravno neodržive posledice, uključujući de facto uskraćivanje prava na obrazovanje, prava na rad i institucionalno gašenje Univerziteta.

Takav pristup ne ispunjava standarde legitimnog cilja, nužnosti i proporcionalnosti, povređuje načela jednakosti i nediskriminacije, ugrožava akademsku autonomiju i multietnički suživot, i predstavlja predvidivu povredu međunarodnih standarda ljudskih prava.

Svaka primena Zakona o strancima predstavlja nesrazmernu, diskriminatornu i pravno neodrživu meru koja za svoju predvidivu posledicu ima de facto ukidanje prava na obrazovanje i institucionalno gašenje Univerziteta.