Piše: Pokret Kreni-Promeni
Kako Zakon o strancima utiče na život Srba na Kosovu i Metohiji
Primena tzv. Zakona o strancima najavljena za 15. mart predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji po opstanak srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, pre svega obrazovanja i zdravstva. Iako je reč o zakonu koji se formalno odnosi na boravak lica bez kosovskih dokumenata, njegove posledice u praksi pogađaju upravo Srbe koji decenijama žive, rade i studiraju na Kosovu i Metohiji.
Suština problema leži u tome što zakon sve koji nemaju kosovska dokumenta tretira kao „strance“, bez ikakvog uvažavanja činjenice da se radi o autohtonom stanovništvu, zaposlenima u školama, bolnicama i na univerzitetu koji funkcionišu u sistemu Republike Srbije. Time se briše razlika između klasičnih migranata i ljudi koji su rođeni i odrasli na tom prostoru.
Zakon predviđa obavezu prijave boravka i dokazivanja osnova za boravak, poput rada ili studiranja. Međutim, institucije u kojima Srbi rade i studiraju – uključujući Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – kosovski sistem ne priznaje. Tako nastaje apsurdna situacija u kojoj se od ljudi traži da dokažu status koji pravni poredak istovremeno negira.
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji okuplja hiljade studenata i više od hiljadu zaposlenih, predstavlja temelj obrazovnog, ali i društvenog života Srba na severu Kosova i Metohije. Ukoliko se dokumenta ovog univerziteta ne priznaju kao osnov za zakonit boravak, studenti i profesori mogu se naći u stalnom riziku od sankcija, zabrana i pravne nesigurnosti.
Zbog toga je grupa profesora ovog univerziteta okupljena oko neformalne grupe Proaktiv javno zatražila moratorijum na primenu Zakona o strancima, upozoravajući da bi njegova primena mogla dovesti do masovnog uskraćivanja prava zaposlenima i studentima, ali i do faktičkog urušavanja institucije.
Slične posledice mogu se očekivati i u zdravstvu. Lekari i medicinsko osoblje zaposleni u srpskim zdravstvenim ustanovama mogu ostati bez pravno priznatog osnova za boravak i rad, što direktno ugrožava dostupnost zdravstvene zaštite za stanovništvo.
Iako je zakon predstavljen kao tehnički i neutralan, njegov efekat u postojećem političkom i institucionalnom kontekstu je duboko politički. On ne ukida srpske institucije direktno, ali stvara uslove u kojima je njihov rad otežan, nesiguran i podložan pritiscima.
Usvajanje i najava primene ovakvog zakona predstavlja kontinuirani institucionalni pritisak koji vlast Aljbina Kurtija sprovodi nad srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji, uz prećutno saučesništvo vlasti u Beogradu, koja je Briselskim i Ohridskim sporazumom predala srpske institucije, policiju i sudstvo.
Danas, kada su obrazovni i zdravstveni sistem ostali poslednji stubovi srpskog institucionalnog prisustva, i njima preti gašenje, dok se Srbima nameće još jedan tihi, administrativni progon.
