Iako je Zakonom o krivičnom postupku predviđeno da institucije, poput Tužilaštva i policije, reaguju na novinarska istraživanja, na Kosovu to nije čest slučaj, ukazuje advokatica Jovana Filipović. Institucije, uključujući pravosuđe, nisu nezavisne, već su pod političkim uticajem, kaže novinar Darko Dimitrijević.
Institucije dužne da reaguju
Novinarski članci u kojima se ukazuje na očiglednu korupciju ili druge oblike kršenja zakona najčešće nemaju epilog. Na njih uglavnom reaguje javnost. Međutim, kada pažnja javnosti splasne, teme se zaboravljaju. To su potvrdili učesnici debate u Medija centru pod nazivom „Od objave do odgovornosti – zašto put traje predugo?“, prenosi Kim.
U tom kontekstu, advokatica Jovana Filipović naglašava primer nelegalne gradnje u Čaglavici, na koji nije reagovalo pravosuđe, pa čak ni opštinska inspekcija u Gračanici.
„Nismo videli da li je uopšte došlo do određenog sudskog postupka i jako mi je žao što iz Osnovnog tužilaštva ponovo nisu želeli da se odazovu i da kažu kako i iz kog razloga ne vidimo epiloge tih medijskih navoda u tužilačkim postupcima“, kazala je advokatica.
Filipovićeva naglašava da su institucije dužne da provere informacije iz medija.
„Državni organi, pre svega Tužilaštvo i policija, u obavezi su da reaguju na postojanje osnova sumnje, što je dovoljno za pokretanje postupka pred tim organima, kada se uzme u obzir mogućnost da su određena lica učinila krivična dela iz oblasti korupcije, zloupotrebe službenog položaja, kršenja ljudskih prava i slično“, kaže Filipovićeva, dodajući da se ne radi o „volji Tužilaštva, već o obavezi propisanoj Zakonom o krivičnom postupku“.
„Ono što se objavi u medijima Tužilaštvo je dužno da ispita, u skladu sa stepenom sumnje, odnosno da utvrdi da li postoji opravdana sumnja za vođenje postupka. Nisu u obavezi da po automatizmu donesu rešenje o pokretanju istrage, ali jesu dužni da provere informacije“, kazala je ona.
Ljapaštica: Monopol tužilaštva i uticaj politike
Ljabinot Ljapaštica, novinar BIRN-a Kosovo, kaže da ova medijska kuća često obaveštava Tužilaštvo o pričama koje obrađuje, ali da je čest slučaj da na priče o korupciji nema reakcije.
„Kao medij, smatram da smo često vrlo blizu optužnice. Ono što smo opisali uključuje osumnjičene i gotovo sve elemente, a ono što ostaje jeste pravna kvalifikacija, što je monopol Tužilaštva. Mi smo im već sve predočili, ali u mnogim slučajevima, kao što sam rekao, smatram da postoji političko mešanje kako bi se slučaj utišao, da se javnost ne bi šokirala i da bi ga na kraju zaboravila“, kazao je on.
Ljapaštica dodaje da nisu svi novinari istraživački, ali da postoji veliki broj kvalitetnih novinara koji istražuju korupciju, pranje novca i slične teme. U slučajevima kada institucije ne reaguju na objavljeni članak, ovaj medij materijal dostavlja Tužilaštvu i u štampanoj formi.
„Ignorišemo elektronsku formu – lično predajemo pisanu, tvrdu kopiju i šaljemo je institucijama po protokolu“, kaže novinar BIRN-a.
„Institucije zavise od političkih i kriminalnih centara“
Glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević, kaže da na medijske sadržaje reaguje samo javnost, jer su, kako ističe, institucije zavisne od centara moći – političkih ili kriminalnih. U tom smislu navodi slučaj „Brezovica“ i ilegalne gradnje u nacionalnom parku.
„Reakcija je došla tek kada su određeni politički centri moći dozvolili da oni koji su osumnjičeni za određena dela budu procesuirani“, kaže Dimitrijević, prenosi Kim.
On je naveo i slučaj Milorada Đokovića, Srbina iz Vitomirice, koji se godinama borio da povrati svoju imovinu i koji je, kada se to desilo, optužen za ratni zločin. Dimitrijević podseća da je njegova kuća srušena i da je na tom mestu izgrađen put, ali da Tužilaštvo nikada nije reagovalo na pisanje ovog medija, niti je utvrđeno ko je naložio rušenje. Stoga, navodi, postoji i etnički momenat kada je reč o reakciji institucija, naročito kada su u pitanju napadi na redakciju Radija Goraždevac.
„Jedan napad dogodio se u Rugovi, kada smo radili priču o životnoj sredini. Osoba koja nas je napala, kako smo kasnije saznali, bila je veteran OVK. To je prijavljeno policiji, gde su nam rekli da postoje elementi krivične odgovornosti – pokušaj neovlašćenog legitimisanja, pretnje i fizičko guranje. Međutim, kada su saznali o kome je reč, rekli su da nema elemenata za pokretanje postupka. Sa druge strane, kada nas je napao član Srpske liste na vratima naše redakcije, on je automatski uhapšen i procesuiran“, priča Dimitrijević.
Bez reakcije institucija na targetiranje zaposlenih u Aktivu
Zoran Savić iz nevladine organizacije „Aktiv“ naveo je niz primera u kojima je organizacija u kojoj radi bila targetirana, kako od strane provladinih organizacija, poput Oktopusa, tako i od strane kosovskih, odnosno albanskih medija, poput Klan Kosova. U više navrata predstavnici ove organizacije optuživani su za špijunažu, njihove fotografije objavljivane su u najgledanijim emisijama, a institucije nisu reagovale. Kako je naveo, to se dešavalo kada bi organizacija „Aktiv“ ukazivala na kršenje ljudskih prava Srba ili na monitoring rada Kosovske policije koji je ukazivao na kršenje zakona.
„Naravno, pokrenuli smo tužbe u svim slučajevima. Nikakve reakcije nije bilo. Odmah smo podneli tužbe. Jedina vaninstitucionalna reakcija bila je polovična reakcija Saveta za štampu, koji je delimično usvojio našu žalbu zbog kršenja novinarskog kodeksa, i to je sve. Što se tiče Tužilaštva, ni danas nemamo nikakvu reakciju, a prošlo je već šest ili sedam meseci“, kaže Savić, ukazujući da na ovaj slučaj nije reagovala ni Asocijacija novinara Kosova.
Podseća i da nadležne institucije nisu reagovale ni na napad policajaca na Miodraga Milićevića, direktora „Aktiva“, 2022. godine, iako je slučaj pokrenut.
„Ulazimo u četvrtu godinu, a nemamo nikakvu informaciju. Reč je o napadu od strane policije. Slučaj je pokrenut u Policijskom inspektoratu Kosova (PIK), ali ni tamo nema epiloga“, dodaje Savić.
Istovremeno, kaže, posledice sve vreme trpe članovi organizacije, naročito kada ukazuju na kršenje Ustava i zakona.
