„Vlastima u Prištini bih poručila da nam konačno izdaju dozvolu za život“, kazala je danas Mitra Reljić, poznata slavistkinja, lingvistkinja i nekadašnja profesorka Prištinskog univerziteta.
Oko 50 studenata i profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici okupilo se danas ispred spomenika „Knezu Lazaru“. Skup je organizovan povodom, kako su naveli učesnici, „aktuelne situacije“ na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
Skup, koji je trebalo da počne u 12.30, započeo je sa desetak minuta zakašnjenja. Nadgledala ga je Kosovska policija, dok su bašte obližnjih kafića bile pune građana.
Studenti su nosili transparente: „Zašto Beograd ćuti“?, „Od skora su za Prištinu Srbi na Kosovu stranci, za Beograd su odavno“, „Ne možete da nas razdvajate koliko mi možemo da držimo zajedno“, „Gde će biti sledeće privremeno sedište“?
Obraćajući se okupljenima, Reljić je kazala:
„Bliži nam se Vaskrs. Koliko se sećam, 27. po redu, od onog olbrajtovanja, obesne blerijade i šredirijade sa smrtonosnim tovarom, po sred srpske sveće i moltive“.
Bliži se i Bajram, kaže.
„Blagdani su jedni i drugima. Pa pitam kolege Albance – univerzitetske profesore, nastavnike, učitelje, da li su se ikad zapitali po kojoj to pravdi i pravu, njihovi susedi Srbi po pravilu, dočekuju martovske blagdane, ako ne u plamenu, onda u grču i beznađu?“
Pita, da li bi oni, prema njenim rečima, sami pristali, bilo kada i bilo gde – „na zakone koji onemogućavaju rad, njihovoj deci – školovanje i normalan život“.
Vlastima u Prištini ima da poruči:
Da nam konačno izdaju dozvolu za život
A to, prema njenim rečima, znači ne samo „pravo da dišemo“, nego, kako ističe:
„Pravo da se školujemo, živimo i čuvamo vlastiti identitet, da nam ne potiru ćirilicu u ovom gradu, jer je to u suprotnosti sa zakonom o jeziku koji su sami doneli“.
Imala je poruku i za institucije Republike Srbije, odnosno: „Da se prisete svoje obespravljene pastre, i da stanu iza Univerziteta koji su osnovali“.
A u međuvremenu, kaže, šta je nama „činiti“:
„Ništa do, kako bi pesnik rekao ‘braniti se očnjacima, poskocima, i pčelama, žeženijem istinama i ognjenijem riječima'“, rekla je Reljić.
