Dan uoči primene Zakona o strancima na Kosovu, omladina Novog DSS-a danas organizuje protestnu šetnju od Raške do Jarinja, nakon čega će na dva sata blokirati ovaj administrativni prelaz.
Kako su prethodno saopštili, početak skupa je zakazan u gradskom parku u Raški u 12.44 časova, nakon čega će krenuti u protestnu šetnju do Jarinja, a zatim će od 16 časova započeti dvosatnu blokadu ovog prelaza.
„Povodom početka primene Zakona o strancima koji su usvojile privremene institucije u Prištini, a koji je direktno uperen protiv srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji, sve vas pozivamo na skup podrške svim Srbima koji žive u našoj južnoj pokrajini! Sad smo im potrebniji više nego ikad!“, naveli su.
Inače, i kosovski MUP juče je upozorio građane da će zbog najavljenog protesta sa srpske strane danas doći do privremene blokade prelaza Jarinje.
Kako je saopštio kosovski Centar za upravljanje granicom, put na ovom punktu biće blokiran dva sata, od 16 do 18 časova, zbog čega je građanima savetovano da u tom periodu koriste alternativne prelaze.
Zakon o strancima i vozilima
Dvočasovna blokada prelaza najavljena je za dan uoči pune primene dva kosovska zakona – o vozilima i strancima, koja direktno pogađaju Srbe na Kosovu koji se školuju, žive i rade na Kosovu a čija se lična dokumenta vode na gradove centralne Srbije, kao i na same Srbe sa Kosova koji voze automobile na ovlašćenja i sa registracijom gradova u Srbiji.
Zakon o strancima koji je usvojen 2013. godine, i zakon o vozilima koji je usvojen 2017. a čija je primena najpre najavljena za 1. novembar prošle godine, potom je odložena na 15. januar 2026., kao dan početka primene. Tada su kosovske vlasti zapravo najavile period informativne kampanje za oba zakona, koja se sada bliži kraju.
Međutim, uoči samog 15. januara, primena ovih zakona odložena je na 24 sata, a potom 16. januara praktično je odložena na još dva meseca, kada su vlasti u Prištini najavile još jednu informativnu kampanju, a nakon 15. marta i punu primenu oba zakona.
Zapravo se radi o eufemizmu za suštinsko odlaganje pune primene ovog zakona, uz lobiranje iz međunarodne zajednice, i izražavanje zabrinutosti sa srpske strane. Grupa nevladinih organizacija sa Severa odbila je jutros da učestvuje na iformativnom sastanku kosovskog MUP-a u Severnoj Mitrovici o primeni ova zakona.
„Odbijamo da budemo saučesnici u procesu koji nije konsultativan već sveden na puko informisanje o već donetim odlukama, poručili su civilni aktivisti sa Severa.
Iako je odluka Prištine o odlaganju pozdravljena kao jedina „racionalna“ u tom momentu, kako je to poručila srpska strana, od kosovskih vlasti, ali i međunarodne zajednice, traži se da zapravo za ova dva pitanja pronađe trajno rešenje.
Prvu najavu primene ova dva zakona već su kritikovale srpske civilne organizacije sa Kosova tražeći veću posvećenost međunarodne zajednice, ali zabrinutost su izrazili UNMIK, kao i predstavnici u UN i to na sednici Saveta bezbednosti. Takođe, grupa profesora prištinskog Univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici zatražila je moratorijum na primenu Zakona o strancima.
Sa kampanjom se počelo već sutradan u okviru koje se licima koja ulaze na teritoriju Kosova dele dvojezični informativni flajeri sa detaljnim objašnjenjima prava, obaveza i mogućih posledica u slučaju kršenja propisa. Održana je informativna sesija sa predstavnicima matičnih službi iz svih opština na Kosovu, a kosovski MUP uspostavio je besplatnu liniju preko koje na tri jezika automatizovana sekretarica glasovno izgovara informacije o odredbama Zakona o strancima i Zakona o vozilima.
Krajem januara formiran je ekspertski tim koji se bavi pitanjem primene ova dva zakona odnosno uticajem na srpsku zajednicu, a to su potvrdili Srpska lista, ali i kosovska vlada. No o ovom timu se gotovo ništa ne zna, čak i uoči isteka samog roka za informativnu kampanju.
Inače, u javnosti se kao moguće posledice primene Zakona o strancima i vozilima najčešće pominju problemi sa slobodom kretanja Srba na Kosovu, posebno za one koji koriste vozila sa registarskim oznakama Srbije ili imaju dokumenta izdata od strane institucija Republike Srbije, a žive, rade ili se školuju na Kosovu.
Takođe se ukazuje na rizik da bi deo Srba mogao biti tretiran kao stranci u sopstvenim sredinama.
Dodatna zabrinutost odnosi se na moguću pravnu nesigurnost i selektivnu ili neujednačenu primenu propisa na samom terenu.
