Iako je jasno da je masovno nasilje, koje se događalo simultano na mnogo mesta širom Kosova i Metohije, nastalo u političkoj kuhinji, do danas niko nije odgovarao za jedan od najvećih zločina u modernoj istoriji, poručio je danas direktor Kancelarije za KiM.
Danas je tačno 22 godine od 17. Marta 2004. – najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu posle ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga.
Nasilju je prethodila, kako je utvrđeno, lažna vest na Javnom servisu Kosova – da su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka u Ibru, kod sela Čabra.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u talasu nasilja koji je usledio u narednim danima kao odmazda, oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava, manastira i grobalja uništeno je i zapaljeno i više od 4.000 Srba sa juga Kosova je proterano.
Oko 51.000 učesnika demonstracija u najmanje 33 pojedinačna nemira koja su se dogodila u 48 sati napadali su Srbe širom Kosova, i u Metohiji.
Prema prvobitnim informacijama, ubijeno je osmoro Srba i 11 Albanaca – potonji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje (podaci su uglavnom Human Rights Watch-a), ali kasnije je Fond za humanitarno pravo potvrdio 23 žrtve, među kojima jednog Albanca iz Prištine do danas nije identifikovao.
Prema podacima koje je FHP prikupio u mesecima nakon martovskog nasilja, ozbiljnije je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 napadnuto napolju. Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su potpuno uništene ili ozbiljno oštećene, a 36 pravoslavnih verskih objekata je demolirano i spaljeno.
U neredima su uništena 72 vozila UN. U izveštaju Generalnog sekretara UN iz aprila 2004. godine navodi se da su u martovskom nasilju povređene 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 61 pripadnik KFOR-a i 58 pripadnika tadašnje Kosovske policijske službe (KPS).
Kancelarija za KiM: Ne zaboravljamo jedno tragično svedočanstvo o opasnosti šovinizma i političkog ekstremizma
Na godišnjicu Martovskog pogroma osvrnula se danas i Kancelarija za KiM, odnosno direktor Petar Petković.
„Na današnji dan 2004. godine započeo je višednevni talas nasilja albanskih ekstremista usmeren protiv Srba, čiji je cilj bio egzodus našeg naroda sa Kosova i Metohije i uništenje svega što podseća na naše državno i nacionalno prisustvo na tom području. Kao povod za eksploziju nasilja iskorišćeno je utapanje albanske dece u selu Čabra, za koje su albanski ekstremisti lažno optužili Srbe iz susednog sela Zupče…Tokom ovog nasilnog pira albanskih ekstremista ubijeno je osmoro Srba, ranjeno i povređeno više od 900 naših sunarodnika, proterano je više od četiri hiljade naših sunarodnika, nakon čega je šest gradova i devet sela ostalo bez srpskog življa. Uništeno je ili teško oštećeno 935 srpskih kuća, uništeno je 35 naših crkava i manastira, kao i više od 100 crkvenih zgrada“, podsetio je najpre Petković.
Srpska strana i dalje smatra da je zapravo u pitanju bilo – dugo planirano i pripremano nasilje i etničko čišćenje.
„Činjenica da je došlo do brzog okupljanja velikog broja ljudi i sinhronizovanog napada na veliki broj srpskih sela i naselja, kao i na verske i javne objekte, svedoči da je Martovski pogrom bio dugo planirano i pripremano nasilje i etničko čišćenje, i da se samo čekao dovoljno snažan povod“, naveo je danas Petković.
Za ovaj najveći zločin u modernoj istoriji, istakao je, niko nije odgovarao.
„Iako je jasno da je masovno nasilje, koje se događalo simultano na mnogo mesta širom Kosova i Metohije, nastalo u političkoj kuhinji, do danas niko nije odgovarao za jedan od najvećih zločina u modernoj istoriji, kao što niko nije odgovarao kao izvršilac ili naručilac brojnih drugih terorističkih napada na Srbe nakon 1999. godine“.
Plan da se Kosovo potpuno etnički očisti tada nije do kraja realizovano, smatra on, ali i dalje je nedosanjani san „ekstremističkih političkih struktura u Prištini“.
Srbija je danas odlučna da slično više nikada neće dozvoliti.
„Sećajući se svojih stradalih građana i uništenih svetinja, Srbija je na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odlučna u stavu da više nikad i ni po koju cenu ne dozvoli da se nešto slično dogodi. Svesna vrednosti mira i stabilnosti u regionu, naša zemlja će nastaviti da bude konstruktivni međunarodni činilac i neko ko sporove i nesuglasice rešava mirnim i demokratskim sredstvima“.
Petković je na kraju poručio:
„Stradanje kakvom su bili izloženi Srbi na Kosovu i Metohiji 2004. godine ne treba i ne sme da se dogodi nijednom narodu ili društvenoj grupi i živo se sećajući na te potresne događaje, za čitavo čovečanstvo pamtimo i ne zaboravljamo jedno tragično svedočanstvo o opasnosti šovinizma i političkog ekstremizma“.
Inače, program obeležavanja Martovskog pogroma, uz podršku Kancelarije za KiM, već je započeTo u severnom delu Mitrovice parastosom i polaganjem venaca na spomeniku Beli Anđeo, i on će se nastaviti i tokom dana izložbom slika iz perioda 17. marta u gradskom muzeju.
Takođe, u 11 počinje parastos i u manastiru Gračanica, zatim sledi polaganje belih ruža kod spomenika „MISSING“, a 15 minuta kasnije će biti otvaranje izložbe Likovne kolonije. U podne u Gračanici počinje i komemorativna akademija uz učešće mitropolita raško-prizrenskog Teodosija.
Kada je reč o državnim ceremonijama, obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji biće održana u Narodnom pozorištu u Beogradu u 20 časova, a najavljeno je da će se obratiti premijer Đuro Macut i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.
