Ma koliko ministar pravde negirao da je Srbija prekinula saradnju sa Eurodžastom, upravo to je faktičko stanje otkad je Visoki savet tužilaca odlučio da ne produži mandat javnoj tužiteljki za vezu sa Eurodžastom, Gordani Janićijević, ali ni da ne imenuje novog tužioca.
Kutije sa predmetima su spakovane, a kancelarija u sedištu Eurodžasta u Hagu zakatančena od 1. marta. Dakle, ni fizički nema više saradnje Srbije sa ovim najvažnijim pravosudnim telom Evropske unije, za čije članstvo se Srbija „nestrpljivo“ bori već petu godinu zaredom tako što ama baš ništa ne radi da se pomeri iz mesta na putu ka EU.
Ukratko, ovo je posle takozvanih Mrdićevih zakona, kojima je naneta nesaglediva šteta srpskom pravosuđu za račun Aleksandra Vučića, još jedan u nizu poteza kojima se vezuju ruke pravosudnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Slučajno? Teško, što bi rekli mladi. Odgovornost za ovu blokadu je na ministru pravde, jer je očito svojim uticajem u VST-u izdejstvovao da se mandat tužiteljki Janićijević ne produži i da se tako blokira saradnja sa Eurodžastom.
Jasno je i da je ideja da se uklone svi tužioci koji imaju bilo kakve veze sa aktuelnom vrhovnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, protiv koje Vučić i njegovi drugari vode rat već duže vreme pujdajući tabloide da izmišljaju afere protiv nje i tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića. Pitanje je samo čime su trgovali na sednici VST da se ne blokira saradnja sa Eurodžastom.
Svakako bi trebalo pratiti ko će od tužilaca napredovati u narednom periodu (predsedniku VST Branku Stamenkoviću mandat ističe 6. aprila) i do kojih visina državne administracije/tužilaštva će stići, jer svakako da nisu glasali po sopstvenom uverenju i vođeni činjenicama o rezultatima rada srpske kancelarije u Eurodžastu. Upravo suprotno, svesno su zarad političkog profitiranja uklonili sposobnu tužiteljku, zbog koje je i predsednik Eurodžasta izrazio nevericu, zabrinutost i izazvan smenom uputio pismo srpskim državnim organima tražeći objašnjenje.
Očito je prekid saradnje sa Eurodžastom deo slagalice u kažnjavanju Tužilaštva za organizovani kriminal zbog pokretanja istraga protiv Vučićevih ministara – Gorana Vesića, Tomislava Momirovića za slučaj Nadstrešnica, ali i protiv Gorana Vasića, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, zbog falsifikovanja dozvola za rušenje Generalštaba…
Tu su i prisluškivani razgovori koje su podgoričke Vijesti objavile o paketu komunikacija preko Skaj aplikacije koji je krajem prošle godine stigao preko Evropola u Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u kojem se spominju i braća Aleksandar i Andrej Vučić. Tu je i priča o tome da je Ambasada Srbije u Lisabonu služila kao štek za skrivanje kokaina crnogorskoj mafiji dok je srpski ambasador u Portugalu bio jedan od osnivača Srpske napredne stranke Oliver Antić.
Očito je da „interesna grupa“ iz VST-a, koja nije produžila mandat tužiteljki za vezu, ima drugu ideju i namere sa blokiranjem saradnje sa Eurodžastom.
Šta su praktične posledice? Najjednostavnije, Srbija više ne dobija operativne podatke o istragama i vezama srpskih kriminalaca sa međunarodnom mafijom i državnim zvaničnicima u zemljama u kojima operišu, a to se odnosi i na prekid više od 200 aktivnih istraga, plus devet protiv „visokih meta“ i četiri istrage koje se rade na inicijativu Evropske unije. Blokiran je rad slučajno? Kako da ne.
Teško je ubediti bilo koga razumnog da predstavnici vlasti ne znaju šta rade. Dakle, namerno su blokirali saradnju sa Eurodžastom u krivičnim stvarima baš da bi mogli da na vreme stopiraju istrage protiv „visokih meta“, što je sinonim koji se upotrebljava za pripadnike mafijaških grupa i državnih funkcionera povezanih sa organizovanim kriminalom.
Država ili mafija. Deluje da je Vučićeva vlast izabrala put.
