Mesec dana od početka primene Zakona o strancima na Kosovu, u praksi su već uočeni brojni problemi i nejasnoće u procedurama. Posebno je pogođen Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gde zaposleni i saradnici nailaze na neujednačene zahteve i administrativne prepreke prilikom pribavljanja dozvola. Dodatnu zabunu izazivaju odgovori institucija Srbije, koje tvrde da ne poseduju informacije o pravnom statusu ove visokoškolske ustanove. Istovremeno, Srbi na Kosovu suočavaju se sa kratkim rokovima, nedostatkom jasnih uputstava i opterećenim administrativnim sistemom u pokušaju da regulišu svoj status.
Pre dva dana obeleženo je trinaest godina od Briselskog sporazuma, kojim se Priština obavezala na formiranje Zajednice srpskih opština sa značajnim nadležnostima u oblastima poput obrazovanja, zdravstva i prostornog planiranja. Međutim, ta obaveza ni posle više od decenije nije ispunjena. Umesto toga, pre mesec dana Priština je počela primenu Zakona o strancima, uz dogovor sa Evropskom unijom da se privremeno reguliše status zaposlenih i akademaca koji žive u centralnoj Srbiji, a rade ili studiraju na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Prema tom dogovoru, njima se izdaju jednogodišnje boravišne i radne dozvole, piše Insajder.
“Nekoliko naših kolega je predalo dokumenta nadležnim institucijama, takozvane Republike Kosovo. Nama su saopštili da nisu bila potrebna sva dokumenta koja su nam u međuvremenu tražili da bismo i dobili boravišnu dozvolu, a neposredno, bez da se to jasno iskomunicira, i takozvanu radnu dozvolu da bismo nesmetano mogli da radimo na Univerzitetu u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Za sad su samo predata dokumenta, oni čekaju rasplet situacije i nejasno je zašto su nam tražena dokumenta koja se ispostavilo da na kraju nisu bila potrebna”, kaže docentkinja Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Senka Kostić.
Na osnovu zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, neformalna organizacija profesora tog Univerziteta ProAktiv, zatražila je od Vlade Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Ministarstva prosvete dokumentaciju o pravnom statusu Univerziteta. Međutim, u odgovoru koji su dobili iz Ministarstva i Vlade navodi se da ne raspolažu tim informacijama i dokumentacijom, dok iz Kancelarije za KiM da to pitanje nije bilo deo dijaloga Beograda i Prištine.
“Nama je jasno da je posredi skrivanje informacija od javnosti, jer je nemoguće da pomenute tri institucije nemaju baš nikakva saznanja, odnosno da nemaju nikakav dopis vezano za status Univerziteta, jer je to jedna od važnih institucija koja je opstala u sistemu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije.S tim u vezi, pokrenućemo ono što nama stoji pravno na raspolaganju, dakle, uputićemo žalbu povereniku za odgovor koji smo dobili od Ministarstva prosvete, a pokrenućemo i upravne postupke vezano za odgovor koji smo dobili od Vlade Republike Srbije”, navodi Senka Kostić, iz ProAktiva.
Osim toga, već mesec dana protiče tromesečni rok u kojem građani srpske zajednice na Kosovu treba da pribave dokumenta koja izdaju institucije u Prištini. Dok iz Kosovske policije poručuju da proces protiče bez većih poteškoća, predstavnici civilnog društva ukazuju na niz problema sa kojima se građani suočavaju prilikom podnošenja zahteva za dokumenta ili prijavu boravišta.Pre svega početak primene kasnio je 7 do 10 dana, te je rok za regulisanje civilnog statusa u startu efektivno skraćen, ističu iz nevladine organizacije CASA.
“Problem je takođe nedostatak jasnih smernica, uputstava za građane šta im je sve potrebno da ostvare svoje prava. I tu imamo onda različitu primenu zakona od strane opština. U jednoj opštini će vam tražiti jedan set dokumenata, u drugoj opštini sasvim nešto drugo, i stavljaju nepotreban administrativni teret na građane koji i poskupljuje proceduru i produžava je”, ističe zamenica programskog direktora u nevladinoj organizaciji CASA Tijana Grujić.
Upozoravaju i da je u proces uključeno više hiljada pripadnika srpske zajednice, te da zbog velikog broja zahteva upućenih opštinama koje institucije nisu kadre da obrade u postavljenom roku, kao i složenih procedura postoji ozbiljna zabrinutost da rok od tri meseca neće biti dovoljan za sve koji treba da regulišu svoj status, piše Insajder.
