ProAktiv upozorava na pravni paradoks: Briselski sporazum, iako neratifikovan, proizvodi konkretne posledice, dok za transformaciju srpskih institucija – uključujući obrazovni sistem na Kosovu – mora postojati jasna i lična odgovornost. Posebno ukazuju na ulogu rukovodstva Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici u tom procesu.
Podsećajući na 13. godišnjicu Prvog sporazuma o principima koji reguliše normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, (Briselski sporazum, 2013) koji nikada nije ratifikovan u Narodnoj skupštini, čime je formalno ostao izvan pravnog poretka Republike Srbije, kako je naglasio ProAktiv, Ustavni sud je, usvajanjem stava da je reč o političkom aktu, izbegao vršenje ustavne kontrole i proglasio se nenadležnim.
Ipak, uprkos nedostatku pravnog legitimiteta, odredbe ovog sporazuma su konsekventno sprovođene u praksi, ukazuje neformalna grupa univerzitetskih profesora sa Univeziteta u Prištini.
„Ovakav pristup predstavlja primer vaninstitucionalnog delovanja kojim se svesno zaobilaze ustavne i zakonske procedure“, navode.
Na pogubnost ove prakse upozorila je sudija Katarina Manojlović Andrić u svom izdvojenom mišljenju, naglasivši da zaključak o nenadležnosti Ustavnog suda nije odluka bez posledica.
„One su danas bolno vidljive kroz sistemsku degradaciju i integraciju institucija Republike Srbije u ustavno-pravni okvir samoproglašene ‘Republike Kosovo’,“ naglašavaju u najnovijem saopštenju.
„Time je uspostavljen opasan pravni paradoks: akt koji formalno nema pravnu snagu proizvodi suštinska pravna dejstva, menjajući živote građana bez javne rasprave i izvan jasnih kanala odgovornosti“.
ProAktiv u osvrtu na Briselski sporazum, čija je godišnjica bila prošle nedelje, nadovezuje se na aktuelni problem – najavu integracije univerziteta i škola.
„Danas, kada je ovaj proces zahvatio i srpski obrazovni sistem na Kosovu i Metohiji, stub koji po svojoj prirodi ima državotvorni, kulturni i identitetski značaj, transformacija iz srpskog pravnog okvira u ‘kosovski sistem’ ne može se više podvoditi pod bezimeno ‘vaninstitucionalno delovanje’.“
„Pravna praznina ne sme biti azil za neposredne donosioce odluka, niti paravan za njihovo sakrivanje od odgovornosti“.
U tom kontekstu, delovanje upravljačkih struktura Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, pre svih rektora i dekana, mora se podvrgnuti strogoj analizi, naglašava ProAktiv.
„Njihovo saučesništvo u transformisanju prosvetnog sistema izvan okvira Ustava Republike Srbije predstavlja direktno kršenje dužnosti očuvanja institucionalnog suvereniteta“.
Shodno tome, politička domišljatost ili „viša sila“ državnih pregovora ne mogu biti opravdanje za konkretne poteze rukovodstva Univerziteta kojima se „zatire državno prisustvo“ u nastavi i nauci, dodaju.
„Institucionalna odgovornost je lična, a ne apstraktna, te pasivnost ili aktivno pomaganje u razgradnji obrazovnog poretka moraju imati jasne pravne i moralne posledice“, poručuje ProAktiv.
