Većina Srba na Kosovu smatra da se situacija ne kreće u dobrom pravcu, dok su bezbednost i politička nestabilnost ključni problemi, pokazuje najnovija „Analiza trendova 2025“ NVO Aktiv.

Među Srbima na Kosovu dominira osećaj nesigurnosti i neizvesnosti, pokazuje istraživanje „Analiza trendova 2025“, koje je sprovela nevladina organizacija Aktiv.

Ovo istraživanje je obuhvatilo 520 ispitanika sa severa Kosova i iz opština sa srpskom većinom južno od Ibra, sa ciljem da uporedi stavove u različitim političkim i bezbednosnim okolnostima.

Razlike sever-jug

Na severu dominira ocena da je politička i bezbednosna situacija „veoma loša“, dok južno od Ibra preovlađuju umereniji stavovi, sa većim udelom neutralnih odgovora.

Sever karakteriše osećaj krize i ugroženosti, dok jug pokazuje veću prilagođenost postojećim uslovima i nešto što bi se moglo oceniti kovanicom „rezervisani realizam“.

„Tek 12 odsto svih ispitanika, u stvari, smatra da su odnosi Srba i Albanaca na neki način dobri“, kazao je izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević tokom jučerašnjeg predstavljanja izveštaja u Prištini.

On je dodao da je opšta ocena političke situacije na Kosovu nezadovoljavajuća, a da bezbednosni izazovi, posebno na severu, dodatno opterećuju svakodnevni život.

„Srpska zajednica na Kosovu nije homogena, tako je treba i posmatrati“, rekao je Dragiša Mijačić iz InTera. On je ujedno i koordinator srpskog Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.

Među Srbima na Kosovu dominira osećaj nesigurnosti i neizvesnosti, pokazuje istraživanje „Analiza trendova 2025“, koje je sprovela nevladina organizacija Aktiv.

Ovo istraživanje je obuhvatilo 520 ispitanika sa severa Kosova i iz opština sa srpskom većinom južno od Ibra, sa ciljem da uporedi stavove u različitim političkim i bezbednosnim okolnostima.

„Sever i dalje reaguje na političke šokove, dok jug živi dugoročnu neizvesnost“, kazala je Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative (NSI).

Ocenila je da se razlike između severa i juga Kosova ogledaju u načinu na koji stanovništvo doživljava političke i bezbednosne promene, uz napomenu da su se postojeći problemi vremenom gomilali, a pojavili su se i novi izazovi sa kojima zajednica tek treba da se suoči.

„Oko 58 odsto ispitanika kaže da političku situaciju ocenjuje vrlo loše. Isto je kada je u pitanju bezbednosna situacija, 60 posto na severu Kosova ocenjuje loše bezbednosnu situaciju, dok je na jugu to zaista višestruko manji procenat“, dodao je Dragiša Mijačić.

Ovi podaci ukazuju na izražene razlike između severa i predela Kosova južno od Ibra. Dok na severu dominira osećaj krize i ugroženosti, južno od Ibra su stavovi umereniji i više ukazuju na prilagođavanje postojećim uslovima.

Opšti pesimizam i izgledi za budućnost

Gotovo tri četvrtine ispitanika smatra da se stvari na Kosovu ne odvijaju u dobrom smeru.

Sličan obrazac vidi se i u očekivanjima za budućnost. Većina građana smatra da će život ostati isti ili se pogoršati, dok manji deo očekuje poboljšanje.

„Čak 74 odsto ispitanika smatra da se stvari na Kosovu ne odvijaju u dobrom smeru“, kazao je Miodrag Milićević.

Iako je zabeležen blagi pozitivan pomak u odnosu na prethodnu godinu, opšti utisak ostaje izrazito negativan, uz vrlo ograničen optimizam kada je reč o budućnosti. Naime, tek 14 posto ispitanika očekuje poboljšanje životnih uslova u naredne tri godine.

Najveći problemi građana

Kao najveći problemi izdvajaju se bezbednost, politička nestabilnost, kriminal i korupcija, te odlazak mladih. Ekonomska pitanja, uključujući nezaposlenost, iako značajna, ređe se navode kao primarni problem.

Na severu je dominantan fokus na političkoj nestabilnosti i bezbednosti, dok su na jugu nešto izraženiji ekonomski izazovi.

„Dominantan je osećaj pesimizma“, naveo je Dragiša Mijačić.

On je ukazao da uprkos pokušajima da se prepoznaju i pozitivni trendovi, oni ostaju ograničeni i nedovoljno izraženi.

Nisko poverenje u politiku i institucije

Istraživanje pokazuje i duboku krizu poverenja u političke aktere. Gotovo polovina ispitanika ne veruje nijednom političaru ili partiji. Nezadovoljstvo je izraženo i prema institucijama, posebno kosovskim. Ni institucije Srbije ne beleže visoke nivoe poverenja.

Istovremeno, značajan broj građana politiku prati retko ili uopšte ne prati.

„Što se poverenja u donosioce odluka tiče, u samoj najavi je već naglašeno da 46 odsto ispitanika ne veruje nijednom političaru, nijednoj političkoj partiji“, rekao je Miodrag Milićević.

On je dodao da se istovremeno ipak beleži blagi rast poverenja, pa oko trećine građana ima određeni stepen poverenja u pojedine političke aktere. To dovodi u vezu sa turbulentnim dešavanjima tokom 2022. i 2023. godine, odnosno sa povratkom Srba u institucije i diversifikacijom političkih subjekata koji su se u međuvremenu pojavili na političkoj sceni.

Međutim, ukupno gledano, poverenje u donosioce odluka ostaje nisko i podložno razlikama između severa i juga Kosova.

„Ne postoji ni poverenje građana u odnosu sa Kosovskom policijom koja i dalje jeste pod direktivom centralnih institucija“, kazala je Jovana Radosavljević.

„Mi imamo jedan mnogo veći problem, a to je možda problem svih društava i naroda na Balkanu, ne samo kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Mi kao da nemamo kapacitet da izgradimo civilni identitet, zato što smo jednostavno previše fokusirani na etničke identitete“, dodala je ona.

Radosavljević je navela da su politički potezi i događaji poslednjih godina, uključujući zatvaranja institucija i hapšenja kosovskih Srba, dodatno praćeni polarizujućim političkim narativima. Ukazala da sve to zajedno produbljuje etničke podele i otežava izgradnju građanskog identiteta.

Mediji: Ograničeno praćenje i značaj lokalnih izvora

Istraživanje pokazuje da građani u velikoj meri politička dešavanja prate povremeno, a ne kontinuirano. To ukazuje na selektivnu informisanost i moguće zasićenje političkim temama.

Nizak nivo poverenja u institucije i političke aktere može se reflektovati i na percepciju medija. Istovremeno, fragmentisan medijski prostor dodatno utiče na način na koji građani formiraju stavove.

„Najveći stepen poverenja i dalje imaju srpski mediji na Kosovu“, rekao je Miodrag Milićević.

On je to ocenio značajnim, imajući u vidu otežane uslove u kojima ti mediji funkcionišu, njihove finansijske i operativne izazove, ali i ulogu u očuvanju profesionalnih standarda i informisanja javnosti.

Ipak, uočen je blagi pad poverenja u medije u odnosu na prethodne godine, uključujući i medije iz Beograda i nezavisne redakcije.

Podeljenost oko dijaloga

Stavovi o dijalogu Beograda i Prištine ostaju duboko podeljeni. Podjednak je broj onih koji ga podržavaju i onih koji su protiv, dok značajan deo nema jasan stav.

Većina ispitanika ne očekuje da će dijalog značajno poboljšati kvalitet života. Deo čak veruje da bi mogao da ga pogorša.

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine jedan od pozitivnih trendova iz ove analize. Međutim, podeljeno je mišljenje onih koji ga podržavaju i onih koji ga ne podržavaju.

„Među onima koji podržavaju dijalog, primećuje se blagi porast podrške i percepcija da je on jedino rešenje problema“, kazao je Miodrag Milićević.

Ocenio je da dijalog Beograda i Prištine beleži uzlazni trend u delu javnosti koji ga podržava, uz stav da se ključni problemi sa kojima se srpska zajednica suočava mogu rešavati isključivo njegovim nastavkom.

Kada su u pitanju međunarodni akteri, stavovi o njima su promenljivi. Više su zasnovani na simbolici nego na realnoj osnovi, smatra Dragiša Mijačić.

„Skoro da nema međunarodnog aktera na Kosovu koji se bavi javnom diplomatijom u srpskim sredinama“, dodao je on.

Mijačić smatra i da međunarodna zajednica nedovoljno komunicira svoje aktivnosti prema srpskoj zajednici na Kosovu. Napomenuo je da slični stavovi verovatno postoje i u drugim nevećinskim zajednicama.

Pesimizam i razlike

Nalazi „Analize trendova 2025“ ukazuju na stabilan obrazac izraženog pesimizma među Srbima na Kosovu.

Jasno su uočljive razlike između severa Kosova i južno od Ibra u percepciji bezbednosti i političke situacije.

Iako postoje pojedinačni znaci blage korekcije stavova u odnosu na prethodne godine, opšta slika ostaje nepromenjena.

Malo je poverenje u institucije, a zabrinutost za bezbednost i slaba očekivanja od budućnosti i dalje određuju dominantan društveni ambijent kosovskih Srba.

Kompletnu „Analizu trendova 2025“ možete pogledati OVDE. Publikacija je na sajtu NVO Aktiv dostupna i na albanskom i engleskom jeziku.