Nakon zatvaranja fabrike "Leoni" u Malošištu, gde je oko 2.000 ljudi ostalo bez posla, ponovo se otvara pitanje stabilnosti radnih mesta u industrijama koje se oslanjaju na strane investicije i državne subvencije. Profesorka Marija Radosavljević ukazuje da su takve "radno intenzivne" kompanije osetljive na promene troškova rada, zbog čega dolazi do njihovog povlačenja iz regiona kada profitabilnost opadne. Kao moguće rešenje navodi se jačanje uloge sindikata, ali i dugoročnije oslanjanje na razvoj domaćih preduzeća.
Dok predstavnici vlasti tvrde da Srbija nema problema sa nezaposlenošću, podaci sa terena pokazuju drugačije - samo na kraju prošle godine približno 2.000 ljudi ostalo je bez posla kada je fabrika “Leoni” u Malošištu zatvorena.
Situacija je posebno ozbiljna na jugu Srbije gde se nalazi najveći broj fabrika koje se finansiraju uz pomoć državnih subvencija, a nude niske plate i nesigurne uslove rada.
Komentarišući ovaj trend, univerzitetska profesorka Marija Radosavljević kaže da su vlasnici kapitala neumoljiv, te da oni biraju područja gde mogu najviše da zarade, što je, kako kaže, sa ekonomskog aspekta razumljivo.
“Oni su došli u momentu kada su procenili da će im ovde biti ekonomski isplativo i da će im profiti biti zadovoljavajući i bili su ovde dok god je to zaista bilo tako. Šta je njih privuklo, da li jeftina radna snaga, da li podsticaji, verovatno kombinacija više različitih motiva, ali u trenutku kada toga možda više nije bilo ili su se promenili uslovi u našoj ili drugim zemljama, koji su se za njih pojavile kao isplativije za ulaganje, oni odlaze”, objašnjava profesorka Radosavljević.
Govoreći konkretno o fabrikama koje su zastupljene na jugu zemlje, sagovornica N1 kaže da su to tzv. “radno intenzivne kompanije”, a u čijoj su strukturi dominantni upravo troškovi radne snage.
Koje je rešenje?
Govoreći o potencijalnom rešenju za zaposlene u takvim fabrikama, profesorka ocenjuje kako bi najbolja opcija bila aktivnija uloga sindikata kako bi bili “dominantni na pregovaračkom stolu”.
Radosavljević ističe da je problem i što se vlast odlučila finansijske podsticaje dodeljuje stranim ulagačima umesto domaćim, ali i da je jasno zašto je napravila takav izbor.
“Kada dođe strana kompanija ona može da zaposli više stotina, pa i hiljada ljudi. Tako da je efekat, bar kratkoročni, veoma veliki. Vi dobijate visoku zaposlenost u određenom mestu, posebno na jugu Srbije, gde znamo da je situacija, kada je upredimo sa severom, prilično loša. Vama je lakše da praktično pomognete nekome ko će odjednom zaposliti značajan broj ljudi, nego da dugoročno ulažete u preduzetnika čiji je put mukotrpan i težak”, objašnjava profesorka Radosavljević.
Ipak, ona naglašava kako ipak postoje primeri tih domaćih kompanija koje su uspele da razviju posao i zaposle ljude iz lokalne zajednice.
