Nemačka je u zamrznutoj mešavini bobičastog voća iz Srbije otkrila virus hepatitisa A, objavio je RASFF, evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani. Ovaj virus, podsetimo, izaziva virusni hepatitis tipa A, odnosno zaraznu žuticu tipa A.
U zvaničnoj tržišnoj kontroli, u uzorku uzetom 20. aprila, Nemačka je pronašla patogene mikroorganizme – virus hepatitisa A u zamrznutoj mešavini bobičastog voća iz Srbije, objavio je RASFF, prenosi N1.
Zdravstveni rizik se smatra ozbiljnim, a proizvod je, kako se navodi, povučen od potrošača.
Ovo nije prvi put da je u smrznutom voću iz Srbije pronađen virus hepatitisa A.
Prema podacima RASFF-a, isto se desilo i 10. jula 2025. godine, kada je Nemačka ponovo pronašla isti virus takođe u bobičastom smrznutom voću iz Srbije, kao i u avgustu 2022. godine, kada je virus hepatitisa A pronađen u proizvodu smrznutog voća iz Belgije, pri čemu je Srbija navedena kao jedna od četiri zemlje porekla voća.
Šta je virus hepatitisa A
Virusni hepatitis A je zarazna žutica tipa A.
Rezervoar zaraze, prema navodima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, jeste čovek kao bolesnik sa tipičnom ili atipičnom kliničkom slikom. Uzročnik se nalazi u stolici, krvi i žuči, a ređe u mokraći obolelih.
Putevi prenošenja
Glavni put prenošenja je direktan kontakt, koji se ostvaruje preko ruku kontaminiranih fecesom u kome se nalazi virus hepatitisa A. Takođe, infekcija se prenosi i indirektnim kontaktom, kontaminiranim predmetima za ličnu ili opštu upotrebu.
Kontaktnim putem se najčešće prenosi infekcija u porodici, predškolskim i školskim ustanovama, kao i u ustanovama za mentalno retardirane osobe.
Značajan put prenošenja je i voda, naročito u uslovima lošeg vodosnabdevanja (individualni vodeni objekti i manji lokalni, neregularno kontrolisani vodovodi, naročito posle poplava ili većih havarija).
Hrana je najređi put prenošenja, a obično je u pitanju hrana koja nije termički obrađena (npr. razne salate, sendviči, voće, morski plodovi itd.) ili termički obrađena hrana koja je sekundarno kontaminirana.
Ulazno mesto je sluznica digestivnog trakta.
Kako se navodi na sajtu Batuta, zarazna žutica tipa A je „relativno laka akutna zarazna bolest sa dobrom prognozom, retkim komplikacijama i niskim letalitetom (manje od jedne umrle osobe na 1000 obolelih sa manifestnom žuticom, posebno u kategoriji dece mlađe od pet godina i osoba starijih od 50 godina)“, prenosi dalje N1.
Mere prevencije
Kontinuirana edukacija stanovništva o svakodnevnom upražnjavanju dobrih higijenskih navika najbolji je vid prevencije virusnog hepatitisa A, navode u Batutu.
Adekvatno pranje ruku sapunom i higijenski ispravnom vodom posle svake upotrebe toaleta, pre i tokom pripremanja hrane, kao i pre svakog konzumiranja namirnica, sasvim je dovoljno da spreči kontaktno širenje ove infekcije. Poželjno je obezbediti, makar u kolektivima i restoranima, dozatore sa tečnim sapunom i papirne ubruse za jednokratnu upotrebu. Takođe, neophodno je obezbediti dovoljne količine higijenski ispravne vode za piće i voditi računa o higijenskoj dispoziciji otpadnih materija.
Period zaraznosti
Inkubacioni period traje od 15 do 50 dana, najčešće oko 30 dana. Inficirana osoba je maksimalno zarazna tokom druge polovine inkubacionog perioda, a sa pojavom žutice zaraznost naglo počinje da opada, odnosno traje nekoliko dana nakon pojave žutice.
Rasprostranjenost
Bolest se javlja kao pojedinačno obolevanje ili u vidu manjih ili većih epidemija širom sveta, a naročito je rasprostranjena u zemljama sa lošim socijalno-ekonomskim uslovima, gde ima karakter dečje zaraze (Afrika, Bliski istok, Azija, Centralna i Južna Amerika). U razvijenim zemljama virusni hepatitis A je bolest svih uzrasta, s tim što je dečji uzrast najzastupljeniji. Takođe, epidemije u razvijenim zemljama nastaju sporo, obuhvataju široka geografska područja i traju više meseci. Svaka četvrta epidemija nema utvrđen izvor zaraze. U umerenom klimatskom pojasu izražena je sezonska dinamika ovog oboljenja (najveći broj obolelih registruje se krajem leta i početkom jeseni).
Klinička slika i tok bolesti
Bolest obično počinje iznenada povišenom temperaturom, glavoboljom i slabošću. Sledi gubitak apetita i mučnina, povraćanje uz nelagodnost i bol ispod desnog rebarnog luka, a posle nekoliko dana registruje se stolica svetlije boje i mokraća tamnije boje uz pojavu žutice. Bolest ima različit klinički tok, od lakog oblika koji traje jednu do dve nedelje, do teškog koji traje više meseci i javlja se izuzetno retko. Većina infekcija protiče bez simptoma, mnoge infekcije su blage i nisu praćene žuticom, posebno kod dece, i isključivo se mogu dijagnostikovati na osnovu laboratorijskog nalaza povišenih vrednosti jetrenih enzima i prisustva specifičnih antitela u krvi.
Moguća je teža klinička slika i komplikacije kod trudnica, navodi Batut.
Osetljivost i otpornost
Osetljivost je opšta.
Imunitet stečen posle preležane bolesti je trajan, verovatno doživotan.
