Kosovska vlada danas je odobrila odluku kojom je završen postupak eksproprijacije nepokretne imovine u Đakovici za potrebe izgradnje industrijske zone odbrambene namene, odnosno izgradnje fabrike municije na Kosovu.
U pitanju je društvena nepokretna imovina “KBI Ereniku”, koja se ekspropriše za potrebe realizacije projekta „Izgradnja odbrambene industrijske zone“.
Zahtev za eksproprijaciju ove nepokretne imovine podnet je iz kosovskog Ministarstva odbrane 27. novembra prošle godine, simbolično na Dan KBS-a i uči decembarskih vanrednih opštih izbora, a odobren je danas, uoči još jednih vanrednih parlamentarnih izbora.
U pitanju je zona površine 130 hektara.
„Strateški korak“
Odluku je pozdravio putem društvenih mreža kosovski ministar odbrane, Ejup Maćedonci.
Poručio je da ovo predstavlja osnovu razvoj kosovske odbrambene industrije i „strateški korak ka unapređenju državnih kapaciteta u oblasti odbrane“.
„Ova industrijska zona služiće kao osnova za razvoj odbrambene industrije na Kosovu, gde će biti izgrađena i prva fabrika za proizvodnju municije u zemlji. Ovaj projekat predstavlja strateški korak ka unapređenju državnih kapaciteta u oblasti odbrane, industrijskog razvoja i jačanja nacionalne bezbednosti“, naveo je ovaj ministar.
Preko sporazuma sa Turskom?
Kosovska vlada potpisala je u decembru 2024. godine ugovor sa turskom državnom kompanijom „Mašinska i hemijska industrija“ (Makine ve Kimya Endüstrisi – MKE), a reč je o kompaniji koja će na Kosovu otvoriti fabriku za proizvodnju municije.
Sporazum je potpisan samo mesec dana od odluke koju je tada potpisao Aljbin Kurti – o preduzimanju prvih koraka ka uspostavljanju fabrike za proizvodnju municije i laboratoriju za dizajniranje bespilotnih letelica na Kosovu.
U novembru prošle godine Kurti je potvrdio da je plan da se ova fabrika otvori u Đakovici, te da bude puštena već krajem 2026. godine.
Pored fabrike municije, ista zona će, kako je najavio tada, služiti i drugim investitorima, a proizvodiće se različiti tipovi vojnih proizvoda, vojni i civilni dronovi — „Made in Kosova“.
Razvoj i međunarodna podrška
Završna faza eksproprijacije nepokretne imovine u Đakovici za potrebe izgradnje fabrike municije, prve na Kosovu, preko samo jednog u nizu sporazuma sa Turskom, deo je šire strategije kosovskih vlasti za jačanje i modernizaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), koja je posebno intenzivirana u poslednjih nekoliko godina.
Fokus je na povećanju broja pripadnika, opremanju, međunarodnim vojnim vežbama i strateškim partnerstvima sa saveznicima.
Uz povećanje broja ljudstva, traje intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz upravo međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, kao što su Defender Europe, Zlatna sablja, Mittelmark.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom, premda posebnu pažnju javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji zavređuje sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom.
Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga i dalje tumači kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Pretprošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu, iako kosovske vlasti redovno najavljuju njihov dolazak.
Takođe, prošle godine KBS i američki EUCOM potpisali sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti.
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su upravo Turska, ali i Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila, a inače, u ovoj zemlji se školuju kadeti KBS-a.
Početkom ovog meseca, Kosovo i Turska potpisali su sporazum vredan 200 miliona lira za jačanje kapaciteta KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu. U prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je prošle godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a za ovu godinu – i dalje nije poznat.
Prema poslednjim informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem pretprošle godine ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
Osim toga, pripadnici ove formacije bili su deo tima za potragu tela mladića letos na Gazivodama, a tu su došli uz dozvolu KFOR-a, da bi u oktobru navodno jednom pogrešili smer i ušli u severni deo Mitrovice.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
