Sistem ulaska/izlaska iz Evropske unije (EES) suočava se sa značajnim izazovima od njegovog uvođenja – od tehničkih problema do zastoja na graničnim prelazima i kašnjenja na aerodromima širom Evrope. U susret letnjoj sezoni, zemlje koje žive od turizma, ali i turisti, strepe od gužvi na granicama, te je Evropska komisija donela odluku da svaka država članica u određenim trenucima može da suspenduje sistem na određeno vreme. Prva koja je potvrdila da će to uraditi je Grčka, a postavlja se pitanje da li će je slediti i ostale turističke destinacije i da li će gužve na granicama biti faktor pri odabiru destinacije za odmor.

Iskustvo sagovornice N1 portala, koja je kroz EES sistem nedavno prošla na Kipru, potvrđuje da postoje manjkavosti, jer sama procedura, kako kaže, ume da bude zbunjujuća za putnike zbog čega se stvaraju gužve.

„EES sistem na Kipru nije ništa novo. Prošle godine sam u avgustu posetila Kipar – aerodrom u Larnaki je i tada imao automatizovani sistem za ulazak/izlazak iz zemlje. Međutim ni tada, kao ni u aprilu 2026. ne funkcioniše ništa bolje. Meni lično izgleda kao da nije dobro osmišljeno kako da se taj sistem sprovede u delo. Ljudima uglavnom nije jasno gde treba da idu, velike su gužve“, kaže Anđela.

Sistem ulaska/izlaska iz Evropske unije (EES) suočava se sa značajnim izazovima od njegovog uvođenja – od tehničkih problema do zastoja na graničnim prelazima i kašnjenja na aerodromima širom Evrope. U susret letnjoj sezoni, zemlje koje žive od turizma, ali i turisti, strepe od gužvi na granicama, te je Evropska komisija donela odluku da svaka država članica u određenim trenucima može da suspenduje sistem na određeno vreme. Prva koja je potvrdila da će to uraditi je Grčka, a postavlja se pitanje da li će je slediti i ostale turističke destinacije i da li će gužve na granicama biti faktor pri odabiru destinacije za odmor.

Iskustvo sagovornice N1 portala, koja je kroz EES sistem nedavno prošla na Kipru, potvrđuje da postoje manjkavosti, jer sama procedura, kako kaže, ume da bude zbunjujuća za putnike zbog čega se stvaraju gužve.

„EES sistem na Kipru nije ništa novo. Prošle godine sam u avgustu posetila Kipar – aerodrom u Larnaki je i tada imao automatizovani sistem za ulazak/izlazak iz zemlje. Međutim ni tada, kao ni u aprilu 2026. ne funkcioniše ništa bolje. Meni lično izgleda kao da nije dobro osmišljeno kako da se taj sistem sprovede u delo. Ljudima uglavnom nije jasno gde treba da idu, velike su gužve“, kaže Anđela.

Službenici često ljude moraju da usmeravaju kuda da se kreću | Privatna arhiva
Ona kaže da može samo da se zamisli kako će sve to izgledati u piku turističke sezone, te da Larnaka nema samo EES, već i mogućnost da građanima carinik ručno udari pečat.

„Ljudi su zbunjeni, ne znaju kuda da idu, pa stanu da razgovaraju i tu se prave dodatne gužve. Službenici često ljude moraju da usmeravaju kuda da se kreću. Pritom, meni se desilo da mi sistem ne prepozna pasoš, pa sam morala dva puta da se vraćam da me unese u sistem. U suštini, čini mi se da je više problema, nego koristi, bar u načinu na koji se sprovodi“, objašnjava Anđela.

Jedno od rešenja za ove probleme jeste uvođenje fleksibilnosti u EES sistem koje može olakšati turistima koji letuju širom Mediterana, kaže direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević i dodaje da to jeste najveći interes upravo zemalja u koje se putuje.

„Njihov je interes da preusmere turističke tokove ka njima, pogotovo što su neke zemlje jako profitirale od ratova koji se vode, pre svega sad na Bliskom istoku. One očekuju da dobar deo turističkih tokova preusmere ka njihovim destinacijama, prvenstveno Mediteranu“, kaže Krasojević.

Grčka suspendovala EES sistem, da li će je druge zemlje slediti?

Prva zemlja koja je rešila da uvede fleksibilnost u EES (Entry/Exit System) od 1. juna do 30. avgusta za sve građane trećih zemalja jeste Grčka. Iako nema zvaničnog dokumenta koji bi potvrdio suspenziju EES sistema između Grčke i Srbije, kao ni drugih zemalja, postoje uveravanja da će putnicima ulazak u Grčku biti olakšan.

Direktor Jute Aleksandar Seničić kaže da su grčki zvaničnici dali instrukcije graničnim prelazima da u trenutku kad se stvore gužve mogu da suspenduju EES sistem i da je za ovo dobio usmenu garanciju grčkih zvaničnika i ljudi koji rade na granicama.

Ipak, dodaje da ovo nije univerzalno pravilo. „Ukoliko, u trenutku kada dođete na granicu, ne bude gužve – bićete registrovani“, izjavio je Seničić za N1.

Iako je Grčka pionir u suspendovanju EES sistema, očekivanje turista, ali i pojedinih avio-kompanija je da će je slediti i ostale zemlje sa razvijenim turizmom poput Italije, Španije, Hrvatske, Portugala.

„Grčka je želela na taj način da se diferencira u odnosu na konkurenciju i napravila je prvi iskorak. Međutim, siguran sam da će je neke druge zemlje slediti, pogotovo što postoji neka tradicija odlaska ljudi iz Srbije na te destinacije u Sredozemnom moru, pre svega ka Grčkoj, ali ne samo ka njoj, već i ka drugim zemljama EU“, navodi Krasojević.

Evropska komisija je ipak, nakon spekulacija u britanskim medijima, potvrdila da se EES sistem neće suspendovati u Italiji i Portugalu, a Seničić kaže da se o toj mogućnosti razgovaralo i sa Hrvatskom, ali da zasad nema zvaničnih potvrda.

Gužve na granicama kao faktor pri odabiru destinacije

Potencijalne gužve na granicama će sigurno biti faktor odlučivanja o destinaciji kod turista ovog leta, smatra Krasojević, pa će neki pre izabrati zemlje koje nisu članice EU i gde ne mora da se odvoji dodatno vreme za registraciju u EES sistemu.

„Veliki broj ljudi će ipak izabrati da možda čak ni toliko ne čekaju, već odu ka zemljama koje nemaju EES režim. To može da se reši tako što će se privremeno suspendovati EES tj. imati fleksibilan pristup ili će se ljudi odlučiti za Crnu Goru, Albaniju, Tursku i neke druge zemlje koje nemaju nikakva ograničenja ili za zemlje poput Egipta gde se plaćaju ulazne vize koje su formalnost… Sigurno da će ove zemlje imati neko preimućstvo i da će to uticati na odluku korisnika usluga gde putovati ovog leta, ukoliko to već nisu ranije uplatili“, navodi on.

Iako će gužve možda uticati na odluku turista, faktor broj jedan pri izboru destinacije ipak ostaje cena, ističe Krasojević.

„Cena je ta koja je sad opredeljujuća, odnosno vrednost za novac i šta se dobije za tu cenu. Ljudi često ne razmišljaju dovoljno i uplate jeftin aranžman, na primer samo apartman, i onda smatraju da ako tamo odu da su jeftino prošli. Međutim, zanemaruju koliko košta ta vanpansionska potrošnja, odnosno koliko će koštati plaćanje suncobrana i ležaljki na obali mora, koliko košta a la carte usuga koja je uvek skuplja od polupansiona ili punog pansiona, all inclusiva, ultra all inclusiva“, objašnjava naš sagovornik.

Ako idete autobusom za gužve nema leka, za letove ima

Krasojević navodi da će manje čekati na granicama i da će lakše biti onima koji koriste avio aranžmane, nego autobuske. Seničić kaže da je na pojedinim graničnim prelazima koji su drumski EES sistem manji problem, a više „tehnički razlozi“ jer se često prave gužve na auto-putu i da zato treba da budu otvorene sve trake.

Pa ipak, gužvi ima i na aerodromima, te su tako turisti koji iz Španije i Italije putuju avionom već nekoliko puta propuštali letove zbog problema sa EES sistemom, a Krasojević kaže da je takav scenario moguć ukoliko se sistem ne suspenduje i zato savetuje turiste da ranije odu na aerodrom.

„Ne toliko one koji odlaze iz Beograda, ali oni koji se vraćaju u Srbiju da ranije odu na aerodrom. Ne možete uticati kad idete autobusom, tu nemate baš nekog izbora, ali kad idete avionom i na aerodrom onda bi trebalo. Tu apelujem i na turističke agencije da pozovu svoje goste da dođu ranije na aerodrom jer onda postoji manja mogućnost da se zakasni na let, odnosno da se ne ukrca u avion“, navodi on.

Dodatna sigurnost prilikom putovanja i potencijalnih problema sa letovima, ali i svih drugih nepredvđenih okolnosti koje mogu izazvati glavobolju putnicima, jeste osiguranje, kaže Krasojević.

„Savetovao bih svima, da bez obzira što u nekoj zemlji nije obavezno zdravstveno osiguranje ili neko drugo osiguranje, da obavezno uplate osiguranje koje nije skupo u odnosu na ono koliko može da ih košta neka vanredna situacija koja može da se desi u tim zemljama, bilo da li je evropska ili neka druga“, zaključuje Krasojević.