Nagradu mu je uručio akademik Matija Bećković, koji je rekao da je stihove iz Rakočevićeve zbirke doživeo kao „moderni nastavak kosovskog ciklusa“.
„Činilo mi se da je on i po tome izuzetan – uočljiviji i prisutniji bili su njegovi vispreni, aktuelni novinarski komentari, a čuvenija njegova zvanja – direktora Doma kulture u Gračanici i predsednika UNS-a. Ispostavilo se da je to sve sporedno u odnosu na stihove koje sam pročitao u zbirci ‘Miris anđela’“, rekao je Bećković.
Govoreći o zbirci, Bećković je podsetio da je Rakočević „svoju majku prepoznao u pećkoj majci“, kada ju je video „ubrađenu crnom maramom kako ide da nabere drva“.
Rakočević je rekao da se danas oseća „kao kada ga je baka prvi dan odvela u školu“.
„Bilo bi najbolje da od svega pobegnem u jedan od dva moja zavičaja, da se sakrijem iza svega što odavno ne postoji“, rekao je Rakočević, evocirajući uspomene na detinjstvo, Branka Ćopića i zavičaj na Kosovu i Metohiji i u Morači.
On je naveo da su u njegovom „rođenom domu“ bile tri knjige – Njegošev „Gorski vijenac“, Brankova „U svetu medveda i leptirova“ i „Velika trojica oči u oči“ o susretima Ruzvelta, Čerčila i Staljina.
„Vremenom su te knjige nestale. Međutim, prve knjige i prve ljubavi vas nikada ne ostavljaju“, rekao je Rakočević.
Zbirku „Miris anđela“ objavila je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva.
Pored Rakočevića, ovogodišnji laureati nagrade „Branko Ćopić“ su i Milan Micić za zbirku priča „Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče“ i Kosta Kosovac za zbirku pesama „Šestar za oreol“.
O dobitnicima je odlučivao žiri Zadužbine Branka Ćopića u sastavu akademici Matija Bećković, Zlata Bojović, Jovan Delić, Dušan Kovačević i Milosav Tešić, koji je predsedavao žirijem, na sednici održanoj 28. aprila 2026. godine u SANU.
