Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije saopštilo je danas da će država pružiti „punu podršku“ zaposlenima „Infrastrukture železnice Srbije“ na Kosovu, nakon što su kosovske vlasti jutros preuzele železničke stanice na severu Kosova.

Iz Ministarstva su najoštrije osudili, kako su naveli, „jednostrane i protivpravne poteze privremenih institucija u Prištini“, nakon što su uz prisustvo Kosovske policije preuzete železničke stanice u Zvečanu, Leposaviću, Lešku i Ibarskoj Slatini, objekti koje Srbija smatra imovinom „Infrastrukture železnice Srbije“.

„Želimo jasno da poručimo svim zaposlenima koji su danas proterani sa svojih radnih mesta i kojima je zabranjen pristup službenim prostorijama da ne treba da brinu i da će železnička kompanija i država Srbija preduzeti sve što je potrebno da njihova egzistencija i egzistencija njihovih porodica ne budu ugrožene“, navedeno je u saopštenju.

Prema navodima Ministarstva, u trenutku preuzimanja objekata na radnim mestima se nalazilo između 70 i 80 zaposlenih, kojima je potom, kako su naglasili, onemogućen pristup službenim prostorijama.

Ministarstvo je ocenilo i da ovakvi potezi „ne doprinose stabilnosti, bezbednosti niti normalizaciji života“, već dodatno podižu tenzije na terenu.

Reagovao je i vd direktora Kancelarije za Kosovo Petar Petković, koji je potez kosovskih vlasti povezao sa početkom predizborne kampanje na Kosovu.

„Očigledno rejting i kampanja Aljbina Kurtija uoči izbora 7. juna idu strmoglavo, čim je za prvi dan predizborne kampanje odlučio da udari na srpske institucije i objekte Železnica Srbije u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije“, naveo je Petković.

On je istovremeno pozvao Srbe da „stanu pod jedan barjak“ i podrže Srpsku listu.

Današnjom akcijom kosovske vlasti preuzete su prostorije železničkih stanica u Zvečanu, Leposaviću, Lešku i Ibarskoj Slatini. Tokom akcije uklonjene su table sa ćiriličnim natpisima, postavljene nove na latinici, uključujući i sa slovnim greškama na serpskom, kao i zastave Kosova

Kosovsko Ministarstvo infrastrukture i transporta saopštilo je da su „svi železnički objekti i javna imovina na severu Republike Kosovo, koje su do sada uzurpirale ilegalne paralelne srpske strukture“, vraćeni pod upravljanje javnog preduzeća INFRAKOS.

U saopštenju se navodi da je akcija sprovedena u koordinaciji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom ekonomije i Kosovskom policijom, te da predstavlja „važan korak u jačanju institucionalnog poretka, proširenju državnog autoriteta i zaštiti strateške imovine Republike Kosovo“.

Kosovske vlasti dodaju da će preuzimanje objekata omogućiti ubrzanje rehabilitacije i modernizacije železničke infrastrukture na severu, navodeći da je železnička mreža deo Koridora 10 koji povezuje Kosovo sa regionalnim i međunarodnim transportnim mrežama.

Današnji događaj odigrao se ujedno i na prvi dan zvaničnog početka predizborne kampanje na Kosovu za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 7. jun.

Iako je kampanja formalno počela danas, kosovske političke stranke, posebno Samoopredeljenje iz kojeg dolaze i pomenuti ministri, već nedeljama vode intenzivnu izbornu kampanju.

„Niste sami“

Zvaničnici Srbije poslednji put su obišli železničare na severu Kosova u martu 2024. godine, kada je generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojša Šurlan sa rukovodstvom kompanije posetio železničke stanice u Zvečanu, Leposaviću, Lešku i Ibarskoj Slatini, fotografišući se upravo ispred stanice u Zvečanu koju su danas preuzele kosovske vlasti.

Tada je poručeno da je cilj posete da zaposlenima pokažu da „nisu sami“ i da su „uz njih i njihove porodice“, dok je Šurlan naveo da će kompanija „posvetiti posebnu pažnju železničarima na Kosovu i pružiti svaku vrstu pomoći i saradnje“.

Mrtav saobraćaj

Vozovi iz centralne Srbije već godinama ne ulaze na teritoriju Kosova, a železnički saobraćaj iz Kraljeva odvija se samo do Rudnice, u blizini administrativnog prelaza Jarinje.

Podsetimo, svega nekoliko meseci nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, krajem 2008. godine ponovo je uspostavljena železnička linija Beograd–Zvečan, kada je iz Beograda ka severu Kosova stigao prvi voz posle devet godina.

I tada su zvaničnici Srbije poručivali da država „ne zaboravlja srpski narod na Kosovu“, dok je ponovno uspostavljanje železničkog saobraćaja predstavljano kao potvrda institucionalnog prisustva Srbije na Kosovu.

U praksi, bila je to važna linija za brojne građane i studente koji su svakodnevno putovali do Raške, odnosno Kraljeva, i nazad.

Ovaj voz je prestao da ulazi na Kosovo početkom pandemije, što se poklopilo sa prvim premijerskim mandatom Aljbina Kurtija.

Nekada u Beogradu na potpisivanju sporazuma

Današnje preuzimanje železničkih prostora na severu Kosova dolazi gotovo pet godina nakon što je tadašnji kosovski ministar infrastrukture Ljiburn Aljiju (Liburn Aliu) boravio u Beogradu na Železničkom samitu Zapadnog Balkana 2021. godine, gde je sa ministrima regiona potpisao sporazume o regionalnom železničkom povezivanju.

Tada su ga kritikovali i Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, koji je već bio na poziciji premijera u prvom mandatu.

Pitanje železničkog povezivanja Beograda i Prištine godinama je bilo deo regionalnih i međunarodnih inicijativa, uključujući i Vašingtonski sporazum iz 2020. godine, kojim je predviđena saradnja na uspostavljanju železničke veze Priština–Merdare–Niš, kao i zajednička studija o povezivanju železničke infrastrukture Beograd–Priština sa lukom na Jadranu.

Još u februaru 2020. godine u Minhenu je potpisano i pismo o namerama za uspostavljanje železničke linije Beograd–Priština, uz posredovanje tadašnjeg američkog izaslanika Ričarda Grenela. Tada je najavljeno obnavljanje pruge između Prištine, Podujeva, Merdara i Niša, uz poruke da bi železničko povezivanje doprinelo bržem protoku robe i putnika između centralne Srbije i Kosova.

Železnice su i ranije bile deo briselskog dijaloga i evropskih investicionih planova za Zapadni Balkan. Evropska komisija je od 2020. godine najavljivala milijarde evra ulaganja u regionalnu infrastrukturu, uključujući modernizaciju železničkih koridora i početak radova na železničkoj ruti koja povezuje Beograd i Prištinu.

U okviru tih planova pominjana je i revitalizacija železničke mreže na Kosovu, uključujući severni sektor na relaciji Mitrovica – srpska granica.

„Voz-crkva“

Pitanje železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine godinama su pratile i političke tenzije.

Jedan od najupečatljivijih incidenata dogodio se početkom 2017. godine, kada je iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici krenuo voz oslikan ikonama i natpisom „Kosovo je Srbija“ na više jezika.

Voz je, nakon burnih reakcija iz Prištine i podizanja tenzija, zaustavljen u Raški i nikada nije stigao do Kosova.