Pet organizacija civilnog društva sa Kosova iz srpske zajednice ocenilo je da su postupanje Kosovske policije tokom i nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, kao i kasniji sudski postupak protiv više privedenih osoba, otvorili ozbiljna pitanja poštovanja ljudskih prava, procesnih garancija i zabrane diskriminacije. Od nadležnih institucija zahtevaju da ispitaju zakonitost postupanja policije i suda, kao i navode o fizičkom i psihičkom maltretiranju privedenih.

Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Nova društvena inicijativa (NSI), Aktiv, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) izrazili su zabrinutost zbog, kako navode, ozbiljnih povreda ljudskih prava tokom policijskih aktivnosti uoči i nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna, kao i zbog načina na koji je vođen prekršajni postupak protiv više privedenih osoba.

U zajedničkom saopštenju navode da zabrinutost obuhvata čitav tok događaja – od postupanja policije na terenu do presude Osnovnog suda u Prištini, kojom je više osoba proglašeno odgovornim za prekršaj „arogantnog ponašanja“ iz Zakona o javnom redu i miru.

Zamerke na policijske kontrole

Organizacije navode da je Kosovska policija tokom obezbeđivanja verskog skupa na Gazimestanu sprovodila sistematske pretrese učesnika, detaljno kontrolisala njihove lične stvari, oduzimala pojedine predmete i, prema dostupnim informacijama, selektivno zabranjivala unošenje srpskih nacionalnih i verskih simbola.

Ocenjuju da takva praksa izaziva ozbiljnu sumnju da predstavlja nesrazmerno i diskriminatorno ograničavanje prava pripadnika srpske zajednice na slobodno ispoljavanje nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta.

Posebno ukazuju da, prema njihovim navodima, ovakva praksa nije nova.

„Posebno zabrinjava što se ona ponavlja iz godine u godinu, uprkos ranijim pozivima ambasada zemalja Kvinte i međunarodnih misija da se poštuju ustavna prava svih zajednica na upotrebu nacionalnih simbola“, navodi se u saopštenju.

Zahtevaju istragu navoda o zlostavljanju

Potpisnice saopštenja izražavaju zabrinutost i zbog tvrdnji pojedinih privedenih da su tokom zadržavanja bili izloženi fizičkom i psihičkom maltretiranju od strane pojedinih policijskih službenika.

Zbog toga zahtevaju da Policijski inspektorat Kosova ispita sve navode o eventualnim zloupotrebama.

Ističu da su pravo na očuvanje i javno ispoljavanje nacionalnog identiteta, sloboda veroispovesti i sloboda izražavanja garantovani Ustavom Kosova, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

Kritike na račun sudskog postupka

Značajan deo saopštenja odnosi se na način vođenja prekršajnog postupka protiv privedenih.

Organizacije navode da su svim privedenima 28. juna oduzeta lična dokumenta, koja im, kako tvrde, nisu vraćena ni do donošenja presude, uprkos tome što je sud naložio njihovo vraćanje.

Posebno problematičnim ocenjuju postupanje prema stranim državljanima, kojima je, kako navode, naloženo da odmah plate novčane kazne kako bi im bila vraćena dokumenta i omogućeno da napuste Kosovo, iako presuda još nije bila pravosnažna.

„Na taj način faktički im je onemogućeno da iskoriste pravo na žalbu“, upozoravaju.

„Nije sproveden dokazni postupak“

Pozivajući se na javno dostupne informacije, organizacije navode da nakon što su se okrivljeni izjasnili da nisu krivi nije sproveden dokazni postupak.

Kako tvrde, nisu saslušani ni okrivljeni, ni policijski službenici, niti drugi svedoci, već je sud već na narednom ročištu izrekao novčane kazne od po 700 evra.

Takvo postupanje, smatraju, predstavlja uskraćivanje prava na odbranu i delotvorno pravno sredstvo.

Istovremeno ukazuju da, prema njihovoj oceni, nije izvršena individualizacija odgovornosti, jer se presuda zasniva na opštim opisima ponašanja, bez utvrđivanja konkretnih radnji svakog pojedinačnog okrivljenog.

Pozivanje na praksu Vrhovnog suda

Nevladine organizacije smatraju i da kvalifikovanje ponašanja koje se odnosilo na uzvikivanje „Kosovo–Srbija“ i pokazivanje tri podignuta prsta nije u skladu sa ranijom praksom Vrhovnog suda Kosova.

Podsećaju na predmet iz 2019. godine, u kojem je Vrhovni sud, pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, zauzeo stav da sloboda izražavanja obuhvata pravo na iznošenje ličnih stavova, sve dok oni ne predstavljaju podsticanje na nasilje.

Po njihovoj oceni, u ovom slučaju dovedena su u pitanje prava na pravično suđenje i delotvoran pravni lek, garantovana Ustavom Kosova, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

Poziv institucijama

Na kraju saopštenja ACDC, NSI, Aktiv, InTER i CASA pozivaju pravosudne institucije, nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava i međunarodne misije da ispitaju zakonitost postupanja policije i suda i obezbede jednaku zaštitu prava svih građana, bez diskriminacije po osnovu nacionalne ili verske pripadnosti.

Postupanje policije – zakonito?

Slučaj privođenja učesnika vidovdanskog obeležavanja na Gazimestanu prerastao je iz prekršajnog postupka u pitanje zakonitosti policijskog postupanja, nakon svedočena privedenih o fizičkom i psihičkom zlostavljanju tokom zadržavanja.

Dok se čini da su institucije u Prištini ovaj slučaj zatvorile izricanjem novčanih kazni i mera deportacije za državljane Srbie i Crne Gore, u srpsko javnosti se nižu detaljna svedočenja privedenih. Reagovali su advokati, verske institucije i Ombudsman Srbije, ali i Kosova.

Međunarodne misije ćute u javnosti osim, kada odgovore na novinarsko pitanje – od svega potvrđuju pre svega da su „prisustvovali događaju“ i da „nadziru aktivnosti“.

Sve je počelo 28. juna, na ovogodišnjem obeležavanju Vidovdana u Gračanici i na Gazimestanu, koje je proteklo pod do sada najstrožim policijskim merama. Kosovska policija zabranilo je i unošenje i isticanje zastava Srbije, kao i drugih simbola i sadržaja za koje je ocenilo da podstiču razdor ili mržnju, najavljujući da će policija preduzimati mere protiv prekršilaca.

Istovremeno, neposredno pred Vidovdan, Kvinta je uputila otvoreno pismo kosovskim institucijama, pozivajući vlasti da ne krše Ustav i ne zabranjuju nacionalne zastave. Uprkos tome, na samom Gazimestanu policija je sprovodila detaljne kontrole na ulazima, nije dozvoljavala unošenje srpskih zastava i drugih obeležja, a po završetku parastosa usledila su privođenja.

Kosovska policija privela je ukupno 37 osoba, uz prekršajni postupak protiv njih 36, navodeći da su razlog „provokativni pozivi sa elementima podsticanja mržnje“, odnosno isticanje simbola i poruka za koje je policija ocenila da predstavljaju prekršaj narušavanja javnog reda i mira. Među privedenima bila su lica sa Kosova, Srbije i Crne Gore, maloletnik zajedno sa ocem, kao i osoba u narodnoj nošnji. Naknadno su pokrenuli postupak protiv još jedne osobe, na osnovu objavljenih snimaka, koja je već napustila Kosovo.

Dan kasnije, 29. juna, svi privedeni izvedeni su pred Osnovni sud u Prištini u prekršajnom postupku. Pred sudom su se izjasnili da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret. Njihovi branioci tada su ukazali da tokom postupka nisu predočeni dokazi na kojima se zasnivaju optužbe, zbog čega su izrazili očekivanje da će svi biti oslobođeni. Sud je odlučio da presudu donese 1. jula.

Istovremeno, već tokom prvih dana nakon privođenja počele su da se pojavljuju anonimne izjave privedenih o navodnom postupanju policije tokom zadržavanja. Više osoba tvrdilo je da su u policijskim vozilima i stanicama bili izloženi fizičkom i psihičkom maltretiranju. Navodi su uključivali tvrdnje o šamaranju, udarcima, vređanju na nacionalnoj osnovi, pretnjama, uskraćivanju vode i mogućnosti da sednu, kao i tvrdnje da su pojedini policajci od privedenih zahtevali da izgovaraju „Kosovo Republika“, uz navodne pretnje fizičkom silom ukoliko to odbiju.

Jedan od privedenih, čiji je identitet poznat redakciji KoSSev-a, tvrdio je da su policajci zahtevali da svi gledaju u pod, a da su oni koji bi podigli pogled odmah bili udarani. Naveo je i da su pojedina lica tukla po više policajaca, kao i da su pojedini privedeni nakon izlaska iz pritvora pribavili lekarsku dokumentaciju o zadobijenim povredama, koju, prema njegovim tvrdnjama, sud tokom postupka nije želeo da razmatra.

Nakon objavljivanja ovih navoda potvrđeno je da su pokrenute preliminarne provere. Institucija Ombudsmana saopštila je da je otvorila istragu, dok je Eparhija raško-prizrenska zatražila hitnu, nepristrasnu i temeljnu istragu, ne samo od Ombudsmana, već i Policijskog inspektorata Kosova, nadležnih sudskih i tužilačkih organa, kao i međunarodnih misija, posebno OEBS-a i EULEX-a. Iz Eparhije su poručili da je potrebno utvrditi pravni osnov svakog pojedinačnog privođenja, ispitati navode o zlostavljanju i proveriti da li je postupanje policije bilo oslobođeno etničke i verske pristrasnosti.

Dan uoči izricanja presude, 30. juna, petorica državljana Crne Gore – Stefan Tatar, Mirko Žižić, Damjan Otašević, Darko Ašanin i Danilo Ljutić – uputila su zajedničko pismo koje je objavio portal RTCG. Naveli su da su na Kosovo doputovali isključivo radi liturgije u Gračanici i parastosa na Gazimestanu, bez nacionalnih obeležja i, kako tvrde, bez bilo kakvog incidenta. U pismu navode da su po izlasku iz memorijalnog kompleksa izdvojeni iz mase, privedeni, da su im lisice stegnute do te mere da su zadobili podlive, te da je fizičko nasilje počelo već tokom transporta do policijske stanice.

Prema njihovim tvrdnjama, nasilje se nastavilo i po dolasku u policijsku stanicu. Navode da je jedan od njih zadobio udarce u stomak, dok je drugi odveden u posebnu prostoriju gde je, kako tvrde, pretučen, nakon čega je imao vidljive povrede glave potvrđene lekarskim izveštajem. Tvrde i da su policajci tokom zadržavanja vređali privedene, pokušavali da ih nateraju da pevaju „Kosovo Republika“, te da su, nakon odbijanja, pojedine mladiće izvodili iz prostorije i fizički napadali. Naveli su i da tokom čitavog zadržavanja nisu dobili ni vodu, kao i da su nekoliko dana ostali na Kosovu bez ličnih dokumenata i novca, čekajući sudsku odluku.

Istog dana kada je izrečena presuda, 1. jula, advokati privedenih ocenili su da je postupak bio opterećen ozbiljnim procesnim propustima. Advokat Miloš Nikolić izjavio je da su, prema njegovom mišljenju, prekršeni osnovni principi savremenog pravnog sistema, navodeći da privedenima nije omogućeno da iznesu svoju odbranu, niti im je praktično omogućeno efikasno korišćenje prava na žalbu. Posebno je ukazao na navode o fizičkom nasilju nad pojedinim mladićima, navodeći da pojedini imaju vidljive telesne povrede.

Advokat Nikola Todorović ocenio je da je postupak vođen neuobičajeno brzo i bez saslušanja okrivljenih o razlozima zbog kojih negiraju odgovornost, navodeći da do sada nije video sličan postupak. Istakao je i da je stranim državljanima pravo na žalbu faktički otežano, jer bi morali da ostanu na Kosovu do okončanja žalbenog postupka.

Advokatica Jovana Filipović ukazala je na problem zadržavanja ličnih dokumenata stranih državljana. Navela je da su oni, iako su formalno imali pravo žalbe, bili primorani da odmah plate novčane kazne kako bi dobili dokumenta nazad i mogli da napuste Kosovo, ocenjujući da nisu imali realnu mogućnost da ostanu do pravosnažnosti presude.

Osnovni sud u Prištini je 1. jula svih 36 privedenih proglasio krivim zbog isticanja poruke „Kosovo je Srbija“ i pokazivanja znaka sa tri podignuta prsta tokom obeležavanja Vidovdana. Svakom od okrivljenih izrečena je novčana kazna od po 700 evra, dok je, kako su saopštili, „stranim državljanima određena mera deportacije sa Kosova uz zabranu ulaska u naredne tri godine“.

Paralelno sa razvojem sudskog postupka, u javnosti su objavljena i druga svedočenja učesnika Vidovdana.

Redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Branka Petković u autorskom tekstu opisala je pojačane policijske kontrole, višesatno čekanje pod policijskom pratnjom, detaljne pretrese na ulazu na Gazimestan, zabranu unošenja srpskih nacionalnih simbola, prisustvo velikog broja policajaca u civilu koji su fotografisali okupljene, kao i izdvajanje pojedinaca po završetku parastosa. Ocenila je da se ne radi o izolovanom događaju, već o obrascu u kojem se, kako navodi, pravo na identitet, sećanje i javno okupljanje različito tretiraju u zavisnosti od političkog konteksta.

Dan nakon presude, 2. jula, usledila su i prva javna svedočenja dvojice privedenih ispred Osnovnog suda u Prištini. Državljanin Crne Gore Damjan Otašević detaljno je opisao, kako tvrdi, postupanje jednog pripadnika specijalne policije tokom transporta u policijskom vozilu, navodeći da su mu lisice dodatno stegnute nakon što se požalio da ga bole ruke, da je bio više puta udaran otvorenom šakom, izložen psihičkom maltretiranju i podsmehu, kao i da je prisustvovao fizičkom maltretiranju mlađeg privedenog od strane znatno krupnijeg policajca. Naveo je i da pojedini policajci nisu nosili vidljive identifikacione oznake, dok su drugi privedeni, prema njegovim rečima, zapisali brojeve službenih znački.

Stefan Tatar je tom prilikom izjavio da ga, uprkos onome što se dogodilo, policijsko postupanje nije obeshrabrilo, poručivši da će, kako je rekao, nastaviti da dolazi na Kosovo, uz poruku podrške Srbima koji, prema njegovim rečima, svakodnevno trpe pritiske.

Dok su sudski postupci protiv privedenih formalno okončani prvostepenom presudom, navodi o postupanju policije ostali su predmet istraga koje, po službeno dužnosti, kako se moglo čuti, vode Ombudsman i Policijski inspektorat, dok su advokati najavili nastavak pravne borbe pred Apelacionim sudom, ocenjujući da će upravo ishod tih postupaka biti ključan za ocenu zakonitosti policijskog i sudskog postupanja nakon ovogodišnjeg Vidovdana na Gazimestanu.

Policijski inspektorat Kosova do danas nije odgovorio na ponovljene zahteva KoSSeva da objasne slučaj, da li su primili žalbu i šta su utvrdili.

Kako je događaj predstavljen u delu medija na albanskom jeziku: „Naručeni militanti“, „mere policije prema onima koji su delovali protiv države Kosovo“

Dok su mediji na srpskom jeziku najveću pažnju posvetili liturgiji u Gračanici, parastosu na Gazimestanu, kasnijim privođenjima i navodima o postupanju policije, vodeći mediji na albanskom jeziku gotovo jednoglasno su u prvi plan stavili policijske intervencije i ono što su opisivali kao sprečavanje nacionalističkih poruka usmerenih protiv Kosova.

Portal Kallxo izvestio je da je Kosovska policija po završetku manifestacije privela više osoba „pod sumnjom da su pevale nacionalističke pesme protiv države Kosovo“, navodeći da je policija prethodno učesnicima jasno stavila do znanja da neće tolerisati radnje koje podstiču mržnju. Ovaj portal posebno je naglasio da su policijske snage nakon završetka programa pojedinačno kontrolisale učesnike pre njihovog odlaska sa Gazimestana.

Dnevnik Koha podsetio je da je policija uoči Vidovdana upozorila da neće biti dozvoljeno unošenje zastava, transparenata i simbola koji, prema njenoj oceni, predstavljaju ili podstiču mržnju, navodeći da su policijske jedinice bile raspoređene na ključnim punktovima radi kontrole svih učesnika.

U svojim izveštajima Koha je Gazimestan opisivala kao mesto „sa kojeg Srbi svake godine šalju nacionalističke poruke“, uz tvrdnju da „grupe ekstremista iz cele Srbije posećuju manastire na Kosovu i Gazimestan, odakle pozivaju na ponovno osvajanje Kosova“.

U televizijskoj emisiji „Konfront“ na KTV-u, istoričar Jusuf Budžovi otišao je i korak dalje, ocenjujući da su „sve akcije koje Srbi svake godine preduzimaju tokom proslave Vidovdana na Kosovu direktno orkestrirane iz Srbije“, odnosno od strane Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka i umetnosti.

Budžovi je tvrdio da, za razliku od prethodnih godina, na Vidovdan „više ne dolaze hodočasnici“, već „naručeni i plaćeni militanti“, za koje je rekao da „nemaju nikakve veze sa onim što rade“. Govoreći o učesnicima okupljanja, naveo je i da su oni „organizovani“ i „dovedeni da pošalju poruku“, dok je kao primer naveo majku koja je, kako je rekao, na Gazimestan dovela dvogodišnje ili trogodišnje dete.

On je ocenio da je Kosovska policija „imala osnov da interveniše“ zbog pesme koju su, prema njegovim rečima, učesnici pevali – „Doći ćemo još hiljadu godina dok Kosovo ne bude naše“, navodeći da takve poruke predstavljaju „podsticanje mržnje“.

Upadljivo je bilo i prisustvo velikog broja televizijskih ekipa medija na albanskom jeziku, koje su tokom izveštavanja najveći prostor posvetile upravo policijskim merama, bezbednosnim kontrolama i privođenjima, dok su verski deo obeležavanja i poruke sa liturgije i parastosa ostali u drugom planu.

Međunarodna zajednica – nema

Iako se neuobičajeno za poslednju godinu dana Kvinta uz nekoliko drugih diplomatskih adresa oglasila oštrim saopštenjem uoči samog Vidovdana, pozivajući kosovske institucije da ne krše sopstveni ustav i zakone, i dozvole manjinskim zajednicama upotrebu njihovih zastava i drugih relevatnih simbola, uz poziv za hitno donošenje podzakonskih akata, nakon Vidovdana, nastupila je skoro pa ćutnja. Uprkos velikoj policijskoj raciji, i snažnih pritužbi na represiju, oglasile su se samo pojedine međunarodne adrese kojima bi se pom koji medij na srpskom obratio. Poruka je skoro uniformna – Pratimo izveštaje, ili bili smo na licu mesta. To kažu EULEX, KFOR, koji podseća i da nema nadležnost za mešanje u ove slučajeve, dok će EULEX obavestiti nadležne organe ukoliko „budu utvrđeni ozbiljni nedostaci“ u postupcima i sudskim procesima. OEBS na sve to dodaje da su važna ljudska prava i poštovanje upotrebe zastava i simbola.