Studenti u blokadi, uz kolege sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici zatražili su pokretanje nezavisne međunarodne istrage povodom, kako navode, ozbiljnih povreda ljudskih prava tokom privođenja učesnika obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu.

U saopštenju tvrde da iskazi privedenih i dokumentacija kojom raspolažu ukazuju na sumnje u nezakonito lišenje slobode, prekomernu upotrebu sile, fizičko i psihičko zlostavljanje, kao i kršenje prava na pravično suđenje.

Studenti su uz saopštenje objavili i fotografiju za koju tvrde da prikazuje modrice i podlive zadobijene tokom policijskog zadržavanja jednog od privedenih učesnika Vidovdana.

U saopštenju pod nazivom „UPKM: Vidovdan 2026. na KiM“, studenti navode da su tokom ovogodišnjeg obeležavanja Vidovdana 28. juna, kada su hiljade vernika i građana prisustvovale parastosu Kosovskim junacima na Gazimestanu, brojni učesnici nakon završetka skupa privedeni, a da su pojedini od njih, prema njihovim tvrdnjama, tokom policijskog zadržavanja bili izloženi nezakonitom postupanju.

Pozivajući se na iskaze privedenih i dokumentaciju kojom raspolažu, studenti navode da postoji osnovana sumnja da su tokom privođenja, zadržavanja i kasnijeg sudskog postupka pojedini učesnici bili izloženi nezakonitom lišenju slobode, prekomernoj upotrebi sile, fizičkom i psihičkom zlostavljanju, ponižavajućem postupanju i ozbiljnim povredama prava na pravično suđenje.

Posebno ističu da su mere, kako navode, preduzimane prema osobama koje su na Gazimestanu boravile isključivo radi obeležavanja Vidovdana.

Tvrdnje o sadržaju prekršajnih prijava

U saopštenju se navodi da privedeni osporavaju navode iz prekršajnih prijava prema kojima su uzvikivali slogan „Kosovo je Srbija“.

Kako tvrde, uzvikivali su isključivo „Kosovo – Srbija“, dok istovremeno negiraju da su prethodno dobili pisana obaveštenja ili usmena upozorenja policije, kako je, prema njihovim rečima, navedeno u službenim zapisnicima.

Navodi o postupanju policije

Najozbiljniji deo saopštenja odnosi se na tvrdnje o postupanju policijskih službenika tokom zadržavanja.

Studenti prenose navode privedenih da su, dok su bili vezanih ruku i pod kontrolom policije, više puta navodno udarani pesnicama u glavu i telo, vređani, zastrašivani i ponižavani.

Navode i da je jednom od privedenih oduzet krst, dok je drugom, koji je nosio tradicionalnu srpsku nošnju, u policijskoj stanici, kako tvrde, rečeno da su policijski službenici urinirali u njegovu šajkaču.

Dalje se navodi da su gotovo sedam sati držani u pregrejanoj prostoriji bez vode, iako se u njoj nalazio aparat za vodu, da su bili primorani da stoje okrenuti ka podu, dok je svaki pokušaj podizanja pogleda, prema njihovim tvrdnjama, bio praćen udarcima, uvredama ili dodatnim ponižavanjem.

Prema navodima iz saopštenja, pojedini policajci zahtevali su od privedenih da izgovore reči „Kosovo Republika“, a oni koji su to odbili, kako tvrde studenti, bili su izloženi dodatnom nasilju.

Ukazuju i na slučaj D. M.

Posebno izdvajaju slučaj D.M. (u saopštenju navedeno puno ime i prezime), koji sa suprugom i detetom živi u Kosovskoj Mitrovici.

Kako navode, zbog toga što nije mogao da pribavi kosovska dokumenta tretira se kao strani državljanin, zbog čega mu preti deportacija iz sredine u kojoj je zasnovao porodicu.

Studenti ocenjuju da bi takav ishod predstavljao ozbiljno zadiranje u pravo na porodični život i dom.

Kritike na račun sudskog postupka

U saopštenju se osporava i način na koji je vođen prekršajni postupak.

Navodi se da presude nisu zasnovane na izvođenju dokaza, da privedenima nije uzimana izjava ni u policijskoj stanici ni pred sudom, niti im je omogućeno da iznesu odbranu.

Posebno ukazuju na položaj privedenih koji nemaju prebivalište na Kosovu.

Prema njihovim tvrdnjama, oni su bili primorani da plate novčanu kaznu kako bi im bila vraćena lična dokumenta i omogućen povratak kući, čime su, smatraju studenti, faktički bili prinuđeni da prihvate odgovornost.

Ukoliko se svi ovi navodi potvrde, studenti ocenjuju da bi predstavljali ozbiljno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i osnovnih standarda zaštite ljudskog dostojanstva.

Poziv domaćim i međunarodnim institucijama

Studenti izražavaju nezadovoljstvo, kako navode, izostankom adekvatne reakcije institucija Srbije i pozivaju državni vrh, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo pravde i Kancelariju za Kosovo i Metohiju da preduzmu korake radi zaštite svojih građana.

Istovremeno zahtevaju reakciju Evropske unije, EULEX-a, OEBS-a, Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija, diplomatskih predstavništava i drugih međunarodnih organizacija koje prate stanje ljudskih prava na Kosovu.

Od njih zahtevaju pokretanje nezavisne međunarodne istrage, utvrđivanje identiteta svih policijskih službenika koji su učestvovali u privođenju i navodnom zlostavljanju, obezbeđivanje i veštačenje snimaka video-nadzora iz Policijske stanice Sever u Prištini, kao i preispitivanje donetih presuda.

Ocenjuju da bi izostanak reakcije predstavljao opasan presedan koji bi dodatno ohrabrio praksu nekažnjivosti.

Šta se dogodilo?

Slučaj je počeo 28. juna, tokom ovogodišnjeg obeležavanja Vidovdana u Gračanici i na Gazimestanu, koje je proteklo uz pojačano i represivnije prisustvo Kosovske policije i detaljne kontrole učesnika. Policija je najavila da neće dozvoliti unošenje zastava, transparenata i drugih simbola za koje proceni da podstiču razdor ili mržnju. Uprkos tome što je neposredno uoči Vidovdana Kvinta pozvala kosovske institucije da poštuju ustavna prava zajednica na upotrebu nacionalnih simbola, na ulazima u memorijalni kompleks sprovođene su detaljne kontrole, a nakon završetka parastosa usledila su privođenja.

Kosovska policija privela je ukupno 37 osoba, dok je protiv njih 36 pokrenut prekršajni postupak zbog, kako je navela, „provokativnih poziva sa elementima podsticanja mržnje“, odnosno zbog isticanja simbola i poruka koje je ocenila kao narušavanje javnog reda i mira. Među privedenima bili su građani Kosova, Srbije i Crne Gore, maloletnik sa ocem, kao i osoba u narodnoj nošnji.

Osnovni sud u Prištini je 1. jula svih 36 okrivljenih proglasio odgovornim i izrekao im novčane kazne od po 700 evra, dok je državljanima Srbije i Crne Gore određena mera udaljenja sa Kosova uz trogodišnju zabranu ulaska.

Istovremeno su u javnost počela da dospevaju svedočenja više privedenih koji su tvrdili da su tokom zadržavanja bili izloženi fizičkom i psihičkom maltretiranju, uskraćivanju vode, vređanju na nacionalnoj osnovi i pritiscima da izgovaraju „Kosovo Republika“. O navodima su javno govorili i pojedini državljani Crne Gore, kao i dvojica privedenih koji su 2. jula ispred Osnovnog suda u Prištini izneli detalje o, kako tvrde, postupanju policijskih službenika.

KoSSev se u više navrata obratio Policijskom inspektoratu Kosova, tražeći informacije o tome da li je primljena pritužba, da li je pokrenut postupak i dokle je istraga stigla, ali do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovore.

Bez odgovora su ostala i pitanja upućena Ambasadi Crne Gore o tome da li je od svojih državljana primila prijave u vezi sa događajima na Gazimestanu i da li je tim povodom preduzela bilo kakve korake.

U međuvremenu su reagovali advokati privedenih, Eparhija raško-prizrenska, više organizacija civilnog društva iz srpske zajednice, kao i Institucija ombudsmana, koja je otvorila istragu povodom navoda o postupanju policije. Policijski inspektorat Kosova potvrdio je da je pokrenuo preliminarne provere navoda koji su dospeli u javnost.

Kada je reč o međunarodnim reakcijama, uprkos pozivu zemalja Kvinte uoči Vidovdana da se poštuju prava zajednica na upotrebu nacionalnih simbola, nakon privođenja i iznošenja tvrdnji o policijskom postupanju usledilo je tek ograničeno reagovanje međunarodnih misija.

Odgovarali su uglavnom nakon novinarskih pitanja, navodeći da prate razvoj događaja i aktivnosti nadležnih institucija. EULEX je saopštio da prati slučaj i da će, ukoliko uoči ozbiljne nedostatke u radu policije ili pravosuđa, o tome obavestiti nadležne organe, dok je KFOR podsetio da nema mandat da se meša u policijske i sudske postupke. OEBS je istakao značaj poštovanja ljudskih prava i prava zajednica na upotrebu zastava i drugih simbola.