Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) iz Srbije i sa Kosova ocenila je da novi talas kršenja prava pripadnika srpske zajednice na Kosovu i albanske zajednice u Srbiji pokazuje da normalizacija odnosa Beograda i Prištine nije moguća bez dosledne zaštite manjinskih prava. Organizacije su pozvale obe vlade da zaustave diskriminaciju, govor mržnje i etnički motivisane incidente.
YIHR u zajedničkom saopštenju dve kancelarije – Beograda i Prištine, navodi da je novi talas kršenja prava započeo nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna.
Podsećaju da je Kosovska policija tog dana privela najmanje 36 osoba srpske nacionalnosti, državljana Srbije, Kosova i Crne Gore, među kojima je bio i jedan maloletnik, zbog sumnje da su narušavali javni red i mir.
Organizacije podsećaju da su pojedini privedeni, ali i više organizacija civilnog društva sa Kosova, izneli tvrdnje da su privedeni bili izloženi policijskoj brutalnosti, kao i uskraćivanju slobode izražavanja, prava na odbranu i delotvornog pravnog sredstva.
Pozdravili su odluku kosovskog Ombudsmana da po službenoj dužnosti pokrene istragu o navodima o postupanju policije prema privedenima.
Podsetili su i da je Policijski inspektorat Kosova potvrdio da postupa po tri žalbe koje se odnose na ponašanje policijskih službenika nakon Vidovdana, kao i po jednoj žalbi zbog odbijanja ulaska na Kosovo, dok je istovremeno i po službenoj dužnosti započeo proveru navoda o postupanju policije.
Plakat protiv Albanaca u Kruševcu
Kao drugi primer kršenja prava manjinskih zajednica YIHR navodi slučaj iz Kruševca, gde se ispred pekare čiji je vlasnik Albanac pojavio plakat kojim se građani pozivaju da ne kupuju u radnjama čiji su vlasnici Albanci.
Na plakatu su kao povod navedeni upravo događaji na Gazimestanu, uz upotrebu pogrdnog naziva za Albance.
YIHR je najoštrije osudio, kako navodi, šovinističke poruke upućene vlasniku pekare i zatražio od nadležnih organa Srbije da hitno reaguju i obaveste javnost o preduzetim merama.
Istovremeno, pozdravili su činjenicu da su govor mržnje osudili Gradska uprava Kruševca i Zaštitnik građana Srbije, ali ocenjuju da lokalna vlast nije jasno imenovala zajednicu koja je bila meta napada.
„U slučajevima govora mržnje usmerenog prema nacionalnim manjinama, institucije imaju obavezu da jasno identifikuju prirodu incidenta i grupu koja je njime pogođena“, navodi se u saopštenju.
„Ovo nisu izolovani incidenti“
Iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuju da događaji na Gazimestanu i u Kruševcu ne predstavljaju pojedinačne incidente.
„Ova dva slučaja ne predstavljaju izolovane incidente, već nastavak praksi diskriminacije, govora mržnje i napada na manjinske zajednice u Srbiji i na Kosovu“, navodi se u saopštenju.
Dodaju da održiva normalizacija odnosa između Beograda i Prištine nije moguća ukoliko se istovremeno tolerišu ili relativizuju povrede prava Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji.
„Odgovornost obe vlade jeste da dosledno štite prava svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, da obezbede efikasnu zaštitu od diskriminacije i govora mržnje i da jasno pokažu da etnički motivisani incidenti neće biti tolerisani“, poručuju iz YIHR-a.
