Malo je ljudi koji ostanu ravnodušni kada ugledaju zmiju u dvorištu, bašti ili u blizini kuće. Iako ovakav susret može da izazove nelagodu, stručnjaci podsećaju da zmije imaju važnu ulogu u prirodi jer pomažu u kontroli populacije glodara, poput miševa i pacova.
U Srbiji, uz Kosovo, živi više vrsta zmija, od kojih je većina neotrovna i ne predstavlja opasnost za ljude. Od otrovnica postoje samo tri vrste – poskok, šarka i šargan. Bez obzira na to, većina ljudi ne želi da ih zatekne u svom dvorištu ili pomoćnim objektima.
Među neotrovnim vrstama prisutni su, između ostalih, smuk, belouška, ribarica i smukulja, a novije istraživanje iz 2025. potvrdilo je još tri vrste: Platyceps najadum, Telescopus fallax i Zamenis situla.
Prema rečima poznatog srpskog herpetologa Danka Jovića, izuzetno su retki, gotovo nepostojeći slučajevi da se u prirodi na jednom staništu mogu sresti sve tri vrste otrovnica.
Kada je reč o njihovoj rasprostranjenosti, poskok uglavnom naseljava toplije, suvlje i kamenite predele, šarka se češće sreće u hladnijim i vlažnijim područjima, dok je šargan prvenstveno vezan za visokoplaninska staništa. Kako otrov prvenstveno služi za savladavanje i varenje plena, zmije ga ne troše bez potrebe, pa se od čoveka uglavnom brane tek kada se osete ugroženim.
Uređeno dvorište najbolja je zaštita
Na stranu otrovnice, u dvorištima se u najvećem broju slučajeva sreću neotrovne vrste, pre svega smukovi. Jedan od najefikasnijih načina da se smanji mogućnost njihovog pojavljivanja jeste redovno održavanje okućnice. Visoka trava, gusto rastinje, gomile kamenja, granja, dasaka, građevinskog materijala ili nagomilanog lišća predstavljaju pogodna mesta za njihovo skrivanje.
Redovno košenje trave, uklanjanje otpada i održavanje dvorišta urednim mogu doprineti tome da prostor bude manje privlačan zmijama.
Podjednako je važno sprečiti pojavu glodara. Miševi i pacovi predstavljaju jedan od glavnih izvora hrane za zmije, pa pravilno skladištenje hrane, održavanje higijene i uklanjanje otpada mogu smanjiti mogućnost njihovog dolaska.
Da li mirisi i biljke odbijaju zmije?
Na internetu i u narodnoj tradiciji često se mogu pronaći saveti da određeni mirisi odbijaju zmije. Među njima se najčešće pominju amonijak, kao i biljke intenzivnog mirisa poput belog luka, crnog luka, ruzmarina, pelina, nane, bosiljka, žalfije i majčine dušice.
Međutim, za većinu ovih metoda ne postoje pouzdani naučni dokazi koji potvrđuju njihovu efikasnost, zbog čega ih ne treba posmatrati kao sigurno rešenje.
Poseban oprez potreban je pri korišćenju hemijskih sredstava, poput amonijaka ili naftalina i sumpora, jer mogu biti štetna za ljude, decu, kućne ljubimce i životnu sredinu.
Sprečite njihov ulazak u kuću
Zmije uglavnom izbegavaju kontakt sa ljudima i najčešće će se same udaljiti kada osete prisustvo čoveka. Ipak, korisno je zatvoriti pukotine u temeljima i zidovima, zaštititi otvore kroz koje mogu da uđu i povremeno proveravati podrume, šupe, garaže i druge prostorije koje se ređe koriste.
Takve preventivne mere mogu značajno smanjiti mogućnost da zmija uđe u objekat.
Ako ipak sretnete zmiju?!
Ukoliko ugledate zmiju, najvažnije je da ostanete mirni. Ne pokušavajte da je uhvatite, pomerite ili ubijete. U najvećem broju slučajeva zmija će se sama udaljiti ukoliko joj se omogući nesmetan prolaz.
Ako se nalazi na mestu gde može predstavljati opasnost ili niste sigurni o kojoj je vrsti reč, najbolje je obavestiti nadležnu službu koja je osposobljena za bezbedno uklanjanje divljih životinja.
Zmije su važan deo prirodnog ekosistema i njihovo prisustvo doprinosi održavanju prirodne ravnoteže. Uz uredno dvorište i nekoliko jednostavnih preventivnih mera moguće je znatno smanjiti verovatnoću da se zadrže u neposrednoj blizini doma.
