Banke ulažu velika sredstva u napredne IT sisteme zaštite. Upravo zato napadači se sve više preusmeravaju na klijente banaka, pokušavajući da ih navedu da sami otkriju osetljive podatke. Pošto broj ovakvih napada zabrinjavajuće raste, magazin Biznis i finansije, u ediciji Finansije top 2025/2026, pitao je predstavnike banaka šta građani mogu da učine kako bi se zaštitili od zloupotreba.
Samo tokom proteklih mesec i po dana dogodila su se dva incidenta na internetu koja su ozbiljno ugrozila podatke korisnika iz Srbije. Prvi napad bio je usmeren na globalnu platformu za iznajmljivanje smeštaja, a drugi na veliki lanac apoteka na domaćem tržištu.
U napadu na apoteku hakovan je sistem za onlajn plaćanje lekova, što je najviše ugrozilo kupce koji za internet plaćanja koriste kartice direktno povezane sa računima na kojima drže veće sume novca.
Srećom, banke u Srbiji štite svoje klijente čak i kada oni toga nisu svesni. Mnogima se automatski aktiviraju sistemi za verifikaciju transakcija, poput SMS kodova, potvrde transakcije u aplikaciji ili biometrijske autentifikacije.
Pojedini korisnici dodatno povećavaju bezbednost korišćenjem digitalnih novčanika, posredničkih servisa za plaćanje ili virtuelnih kartica namenjenih internet kupovini, koje se danas mogu otvoriti veoma brzo putem mobilnih aplikacija banaka.
Najčešće mete su sami korisnici
Kako su za Biznis i finansije potvrdili sagovornici iz banaka koje posluju u Srbiji, najčešći su napadi na fizička lica zasnovani na socijalnom inženjeringu.
Reč je o manipulacijama kojima se korisnici navode da samostalno izvrše transakciju u korist napadača ili otkriju podatke za pristup računima i potvrdu plaćanja. Sajber kriminalci neretko koriste i gruming, odnosno pre samog napada uspostavljaju kontakt sa budućom žrtvom kako bi zadobili njeno poverenje, upozoravaju iz Banca Intese.
Bankari ističu da se danas sve ređe napadaju IT sistemi u bankama, a sve češće njihovi klijenti.
„Bankarski sistemi spadaju među najzaštićenije u svetu i stalno se unapređuju. Iz tog razloga napadači se sve više preusmeravaju na klijente banaka, pokušavajući da ih navedu da otkriju podatke ili potvrde transakcije koje ne razumeju dovoljno”, ukazuju u Yettel banci.
Kako prevaranti dolaze do podataka
Dodaju da napadači u te svrhe zloupotrebljavaju imena poznatih institucija i predstavljaju se kao zaposleni u banci, policiji ili tehničkoj podršci.
„Današnji napadi nemaju mnogo veze sa filmovima o hakerima, jer se uglavnom zasnivaju na psihološkoj manipulaciji. Prevaranti pokušavaju da stvore osećaj hitnosti, autoriteta ili poverenja kako bi korisnik doneo pogrešnu odluku”, upozoravaju sagovornici iz prve digitalne banke u Srbiji.
Posebno ističu da insistiranje na hitnosti često dovodi do toga da žrtve naprave grešku.
Čest je i zahtev za deljenje jednokratnih kodova.
„U ozbiljnijim slučajevima korisnici se navode da instaliraju aplikacije za udaljeni pristup uređajima, čime napadači dobijaju kontrolu nad ekranom. Među sofisticiranijim metodama su i BIN napadi, kada kriminalci pokušavaju da uz pomoć algoritama pogode podatke sa platnih kartica”, objašnjavaju u Yettel banci.
Sagovornici u Erste banci upozoravaju i na WhatsApp prevare, koje služe za krađu naloga ili za lažno predstavljanje kao bliski rođak koji traži hitnu novčanu pozajmicu.
U toj banci upozoravaju i na lažne ponude za investiranje na društvenim mrežama, za koje navodno garantuju poznate ličnosti, dok je sadržaj često napravljen uz pomoć veštačke inteligencije.
„Nažalost, u najvećem broju slučajeva meta su ranjivije kategorije klijenata, pre svega oni sa nižim nivoom digitalne i finansijske pismenosti i stariji klijenti”, navode u Erste banci.
Kako se zaštititi od prevara
Važno je znati da zaposleni u bankama nikada ne traže lozinke, PIN ili jednokratne kodove od korisnika. Zato iz Erste banke redovno podsećaju klijente da takve podatke ne dele ni sa kim.
Preporučuje se i izbegavanje instaliranja aplikacija za udaljeni pristup uređajima, kao i dodatni oprez prema ponudama koje obećavaju brzu i laku zaradu.
Erste banka u svojim digitalnim servisima primenjuje višefaktorsku autentifikaciju, odnosno potvrdu identiteta kombinacijom više faktora, poput lozinke, registrovanog uređaja ili biometrije.
Kod internet plaćanja putem kartica dodatni nivo zaštite obezbeđuje i 3D Secure (3DS) tehnologija, kroz potvrdu transakcije od strane klijenta.
Kako banke štite svoje klijente
Sličan pristup primenjuje i Banca Intesa gde pojašnjavaju:
„Sa tehničkog aspekta, usmereni smo na analizu ponašanja korisnika, fizičkih lica, kroz koju se trudimo da identifikujemo njihove neuobičajene postupke, kao i nestandardne postupke zaposlenih. Na taj način nastojimo da zaustavimo pokušaj napada u samom startu”
Kao dodatnu zaštitu Intesa nudi debitne kartice namenjene isključivo internet kupovini, kao i virtuelne kopije platnih kartica na kojima se može ograničiti iznos sredstava dostupnih za plaćanje.
Banka redovno sprovodi edukativne kampanje, a u saradnji sa grupom Intesa Sanpaolo razvila je platformu „Next Advisor”, na kojoj kroz video sadržaje upoznaje klijente sa različitim vrstama prevara, poput fišinga, smišinga, višinga i socijalnog inženjeringa.
Yettel banka koristi i bezbednosno rešenje Liveness, koje se primenjuje prilikom instalacije aplikacije, prijave i odobravanja rizičnih transakcija, kako bi se sprečila zloupotreba identiteta.
„Već ga koristi 217.000 ljudi i do sada nije zabeležen nijedan slučaj prevare kroz manipulaciju računom”, tvrde u Yettel banci.
Pored toga, ova banka koristi dvofaktorsku autentifikaciju, potvrdu transakcija u aplikaciji, 3D Secure, biometriju, limite na karticama, mogućnost trenutne blokade kartice, obaveštenja o transakcijama i IPS plaćanja, koja ne zahtevaju deljenje kartičnih podataka sa trgovcima.
Najvažnije preporuke za bezbedno onlajn plaćanje
Sagovornici iz sve tri banke saglasni su da tehnološka zaštita, ma koliko bila napredna, nije dovoljna, jer većina prevara počinje onog trenutka kada korisnik sam podeli podatke ili odobri transakciju bez prethodne provere.
Zbog toga građanima savetuju da ne otvaraju sumnjive linkove, ne dele PIN, CVV i jednokratne kodove, kupuju isključivo na proverenim sajtovima i uključe obaveštenja o transakcijama. Dodatni oprez preporučuju kod ponuda koje deluju hitno ili „previše dobro da bi bile istinite”.
Posebna zaštita za kompanije
I preduzeća predstavljaju privlačne mete za sajber napade, jer raspolažu većim svotama novca. Napadači najčešće presreću elektronsku poštu firmi i menjaju podatke o primaocima na nalozima za plaćanje kako bi novac bio preusmeren na njihove račune, objašnjavaju u Banci Intesa.
U Yettel banci navode da zaštita pravnih lica podrazumeva iste mere kao i kod fizičkih, uz dodatne interne kontrole, jasno definisana ovlašćenja, dvostruku proveru plaćanja, limite i kontinuiranu edukaciju zaposlenih.
U Erste banci smatraju da su za bezbednost kompanijskih plaćanja presudni dobra organizacija, kontrola procesa, jasno definisana ovlašćenja i procedure za odobravanje transakcija.
IT stručnjaci naglašavaju da potpuna zaštita na internetu ne postoji i da bezbednost zavisi od zajedničkog delovanja korisnika, banaka i platformi za plaćanje. Ipak, savremeni sistemi zaštite i odgovorno ponašanje mogu značajno smanjiti rizik.
„Banka bi trebalo da obezbedi sisteme i nadzor, dok bi korisnici trebalo da paze kome daju podatke, koje linkove otvaraju i šta potvrđuju”, zaključuju u Yettel banci.
