Svetski dan mozga obeležava se danas, 22. jula, na inicijativu Svetske federacije za neurologiju, sa ciljem podizanja svesti o značaju prevencije, ranog prepoznavanja i lečenja neuroloških oboljenja. Ovogodišnja kampanja posvećena je dostupnosti zaštite zdravlja mozga za sve, a stručnjaci upozoravaju da pojedini simptomi, poput uporne zaboravnosti ili iznenadnih neuroloških smetnji, ne bi trebalo da se pripisuju isključivo stresu i umoru.
Svetski dan mozga ustanovila je Svetska federacija za neurologiju 2014. godine, a obeležava se svakog 22. jula, na datum osnivanja ove organizacije. Cilj kampanje je da se javnost podseti na značaj očuvanja zdravlja mozga, prevencije neuroloških bolesti i pravovremenog javljanja lekaru kada se pojave prvi simptomi.
Povodom ovog dana, neurolog dr Marija Đorđević iz sistema MediGroup ukazuje da se tegobe poput smanjene koncentracije, otežanog održavanja pažnje, zaboravnosti, usporenog razmišljanja, glavobolje ili vrtoglavice često povezuju sa stresom, premorom ili nedostatkom sna.
Međutim, ukoliko takvi simptomi traju duže vreme, postaju izraženiji ili počnu da utiču na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života, potrebno je potražiti savet lekara, jer neurološki pregled može pomoći da se na vreme otkriju ili isključe ozbiljnija zdravstvena stanja.
Kada zaboravnost postaje razlog za pregled?
Povremena zaboravnost ili osećaj „mentalne magle” mogu se javiti i kod zdravih osoba, naročito u periodima pojačanog stresa ili iscrpljenosti. Ipak, razlog za pregled postoji kada takve tegobe postanu učestale ili se postepeno pogoršavaju.
Posebnu pažnju, navodi dr Đorđević, treba obratiti ukoliko osoba teško usvaja nove informacije, zaboravlja skorašnje događaje, ponavlja ista pitanja, ima probleme sa organizacijom obaveza ili pronalaženjem odgovarajućih reči, naročito ako promene prvo primete članovi porodice.
Istovremeno naglašava da ovakvi simptomi ne znače automatski demenciju niti nužno ukazuju na ozbiljno neurološko oboljenje, ali predstavljaju dovoljan razlog za stručnu procenu.
Glavobolje koje zahtevaju posebnu pažnju
Većina glavobolja nije posledica ozbiljnih bolesti i najčešće je reč o migreni ili tenzijskim glavoboljama. Međutim, postoje situacije u kojima je neophodna hitna ili ubrzana neurološka procena.
To su, između ostalog, iznenadne i veoma jake glavobolje, nove glavobolje koje se prvi put javljaju nakon 50. godine života, one koje se postepeno pogoršavaju, bude osobu iz sna ili nastaju pri kašljanju, napinjanju ili fizičkom naporu.
Hitnu medicinsku procenu zahtevaju i glavobolje praćene povišenom telesnom temperaturom, ukočenošću vrata, poremećajem govora ili vida, slabošću ruku ili nogu, poremećajem svesti ili epileptičkim napadom.
Simptomi zbog kojih ne treba čekati
Neurolog upozorava da svaki iznenada nastali neurološki simptom zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Među njima su nagla slabost ili utrnulost jedne strane tela, spušten ugao usana, poremećaj govora ili razumevanja govora, iznenadni gubitak vida ili pojava duplih slika, iznenadna nestabilnost pri hodu, poremećaj svesti, prvi epileptički napad u životu, kao i iznenadna veoma jaka glavobolja.
Ovakvi simptomi mogu ukazivati na moždani udar, krvarenje, infekciju centralnog nervnog sistema ili druga ozbiljna neurološka stanja, zbog čega je neophodno odmah potražiti medicinsku pomoć.
Prevencija počinje mnogo pre prvih tegoba
Stručnjaci podsećaju da zdravlje mozga u velikoj meri zavisi od svakodnevnih životnih navika. Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, kontrola krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi, kao i prestanak pušenja, predstavljaju neke od najvažnijih koraka u očuvanju moždanih funkcija.
Podjednako važnim smatraju se i mentalna aktivnost, učenje novih veština, čitanje i održavanje društvenih kontakata, koji doprinose očuvanju kognitivnih sposobnosti tokom života.
Kako poručuje dr Marija Đorđević, „mozak je centar našeg pamćenja, mišljenja, emocija i celokupnog kvaliteta života”, zbog čega je briga o njegovom zdravlju jedno od najvažnijih ulaganja u dugoročno očuvanje kvaliteta života.
