Ratna prošlost naspram sadašnjeg položaja Srba na Kosovu – na te dve teme danas su insistirali Priština i Beograd. Kosovski zvaničnici govorili su o ratnim zločinima, nestalim osobama i odgovornosti Srbije, dok su iz Beograda stizale optužbe da Priština ugrožava Srpsku pravoslavnu crkvu, srpski identitet i kulturnu baštinu.

Kurti predstavio preliminarni spisak žrtava rata

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti danas je predstavio izveštaj Instituta za ratne zločine sa preliminarnim spiskom osoba ubijenih, nasilno nestalih i preminulih kao posledica rata na Kosovu.

Prema podacima koje je izneo, za period od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. dokumentovano je ukupno 12.230 žrtava rata. Među njima je, kako se navodi, 1.047 ubijene dece, 94 dece preminule usled ratnih okolnosti, dok se 100 dece i dalje vodi kao nasilno nestalo.

Kurti je poručio da je ubistvo više od hiljadu dece „duboka rana društva“, navodeći da je obaveza institucija da dokumentuju istinu, tragaju za pravdom i sačuvaju sećanje na žrtve.

Naglasio je da je reč o preliminarnom spisku, koji će biti dopunjavan kako budu prikupljani novi dokumenti i dokazi, ocenjujući da baza treba da predstavlja trajni institucionalni zapis namenjen budućim generacijama.

Istovremeno je naveo da podaci iz izveštaja, prema oceni Instituta, ukazuju na intenzitet nasilja i zločina počinjenih tokom proleća 1999. godine.

Mala Kaludra: Pritvor, ekshumacija i nove poruke iz Prištine

Predstavljanje izveštaja usledilo je u trenutku kada kosovske institucije nastavljaju aktivnosti u selu Mala Kaludra kod Zubinog Potoka.

Osnovni sud u Prištini danas je odredio jednomesečni pritvor dvojici Srba, M. J. i M. B., osumnjičenih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Sud je kao razloge naveo opasnost od bekstva, mogućnost uticaja na svedoke i ometanja krivičnog postupka.

Istovremeno je nastavljena ekshumacija na lokaciji na kojoj kosovske institucije sumnjaju da se nalazi masovna grobnica.

Specijalno tužilaštvo Kosova pozvalo je medije i javnost da se uzdrže od objavljivanja nepotvrđenih informacija o identitetu pronađenih posmrtnih ostataka, naglašavajući da će odgovori biti mogući tek nakon završetka forenzičkih pregleda i DNK analiza.

Ministar za rad, porodicu i vrednosti proistekle iz rata Andin Hoti izjavio je da pronalazak posmrtnih ostataka nije rezultat rada zajedničke komisije za nestale osobe niti razgovora u Briselu, već višegodišnje istrage kosovskih institucija. Istovremeno je ponovo pozvao Srbiju da otvori državne, vojne i policijske arhive.

Na ovu temu reagovala je i vršiteljka dužnosti ministarke pravde Aljbuljena Hadžiju.

Ona je optužila zvanični Beograd da, dok porodice i dalje čekaju rasvetljavanje sudbine nasilno nestalih, nastavlja da negira državnost Kosova i odbija da otvori arhive koje bi, prema njenim navodima, mogle doprineti rasvetljavanju ratnih zločina.

Hadžiju je ocenila da Srbija ne može tvrditi da je posvećena miru i normalizaciji odnosa dok ne počne da sarađuje u rasvetljavanju ratnih zločina i nestalih osoba, pozivajući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države da osude, kako je navela, „šovinističku, revizionističku i zapaljivu retoriku“.

Beograd u fokus stavio položaj SPC

Istovremeno, iz Beograda su tokom dana stizale poruke koje su u prvi plan stavile položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.

Nakon što je Eparhija raško-prizrenska upozorila da su kod manastira Visoki Dečani izvođeni radovi bez sprovođenja procedure propisane Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama, reagovali su Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Srpska lista.

U odvojenim saopštenjima pozvali su međunarodne predstavnike da hitno intervenišu i obustave radove, uz ocenu da se narušavaju zakonski mehanizmi zaštite manastira i kulturne baštine Srpske pravoslavne crkve.

Tokom večeri oglasio se i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.

Uz fotografiju sa natpisom „Nema predaje“ i mapom Kosova u bojama srpske zastave, zbog koje se na Kosovu hapsi, Vučević je ocenio da mere koje Priština planira da primeni od 1. avgusta predstavljaju, kako je naveo, „otvoreni pokušaj konačnog gušenja srpskog identiteta i zatiranja srpskog imena na Kosovu i Metohiji“.

On je tvrdio da vlasti u Prištini, „pod plaštom uređivanja tržišta“, pokušavaju obračun sa Srpskom pravoslavnom crkvom, navodeći da će organizovanim posetama manastirima biti nametani vodiči koji će, prema njegovim tvrdnjama, predstavljati „teoriju o albanskom nasleđu“ srpskih srednjovekovnih svetinja.

Vučević je poručio da će Srbija nastaviti da pruža podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbima na Kosovu, navodeći da neće dozvoliti „prekrajanje srpske kulturne i duhovne baštine“.

Dve različite političke poruke

Dok kosovske vlasti današnje aktivnosti predstavljaju kao nastavak institucionalnih napora na dokumentovanju ratnih zločina, rasvetljavanju sudbine nestalih i izgradnji baze podataka o žrtvama rata, zvaničnici u Beogradu pažnju usmeravaju na, kako navode, položaj Srpske pravoslavne crkve, zaštitu srpskih svetinja i prava srpske zajednice na Kosovu.

Tako su se i ovog puta političke poruke iz Prištine i Beograda razišle gotovo bez dodirnih tačaka.