Vest koju su juče, pozivajući se na izvore, prvo objavili Tanjug i RTS, a potom preneli gotovo svi mediji u Srbiji, da je u Kraljevu zbog sumnje na špijunažu, priveden R. T. (1980) iz Istoka, danas je izazvala snažne reakcije u Prištini. To se dogodilo upravo u trenutku kada se u Maloj Kaludri kod Zubinog Potoka sprovode ekshumacije u okviru istrage o sumnji da se na toj lokaciji nalaze posmrtni ostaci iz ratnog perioda. Iako Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ni drugi dan nije objavilo zvanično saopštenje o ovom slučaju, kosovski zvaničnici, mediji i organizacije za tranzicionu pravdu tvrde da je navodno reč o Ranku Tepavcu, čoveku koji je pre više od dve decenije istražiteljima UNMIK-a i Kosovske policije navodno dao iskaz o događajima iz aprila 1999. godine i mogućoj masovnoj grobnici u Maloj Kaludri.

Vest o privođenju pojavila se juče u izveštajima Tanjuga, koje su preneli RTS i brojni drugi mediji u Srbiji, uz video-snimak akcije. U tim izveštajima navedeno je da je R. T. iz Istoka priveden zbog sumnje na krivično delo špijunaže, odnosno da je navodno duži period sarađivao sa albanskom obaveštajnom službom i dostavljao podatke o pripadnicima srpskih bezbednosnih struktura, što je, kako se tvrdi, dovelo do hapšenja više Srba na Kosovu.

Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije do objavljivanja ovog teksta nije izdalo zvanično saopštenje o ovom slučaju, zbog čega KoSSev nije mogao nezavisno da potvrdi navode objavljene u medijima, niti identitet osobe čiji su inicijali navedeni u izveštajima.

Mediji u Prištini objavili identitet i povezali slučaj sa Malom Kaludrom

Već danas pojedini mediji na albanskom objavili su da se iza inicijala R. T., navedenih u izveštajima srpskih medija, nalazi Ranko Tepavac iz Istoka, a ime je pre svega objavio Fond za humanitarno pravo, uz detalje o navodenom zločinu.

REKOM, FHP i FHP Kosovo: Informacije postoje više od dvadeset godina

Zajedničkim saopštenjem oglasili su se REKOM mreža pomirenja, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo, navodeći da informacije o mogućoj masovnoj grobnici u Maloj Kaludri nisu nove, već da su istražnim organima poznate više od dve decenije.

Podsećaju da su još 2013. godine objavili izjavu Ranka Tepavca, koju je prethodno dao istražiteljima UNMIK-a i Kosovske policije 2003. godine.

Prema navodima ovih organizacija, Tepavac je tada opisao događaje iz aprila 1999. godine, tvrdeći da je video grupu albanskih civila koju su zaustavili naoružani pripadnici srpskih snaga, nakon čega su civili, kako je naveo, ubijeni, a njihova tela zakopana na području Male Kaludre.

REKOM, FHP i FHP Kosovo posebno ističu da su UNMIK i Kosovska policija ovim informacijama raspolagali još od februara 2003. godine, ali da, prema njihovim saznanjima, nikada nije sprovedena delotvorna istraga lokacije na koju je ukazano.

U saopštenju upozoravaju da bi eventualno procesuiranje osobe koja je pre više od dvadeset godina dala iskaz o mogućoj masovnoj grobnici moglo imati ozbiljne posledice po buduću spremnost svedoka da sarađuju u istragama ratnih zločina.

Hoti: „Pokušaj da se zastraše oni koji govore“

Na objavljene informacije reagovao je predsednik Vladine komisije za nestala lica Andin Hoti, koji je, polazeći od tvrdnji da je uhapšeni upravo Ranko Tepavac, ocenio da je reč o pokušaju zastrašivanja.

„Ovo nije samo hapšenje jednog čoveka. Ovo je pokušaj da se zastraše svi oni koji govore istinu o ratnim zločinima i masovnim grobnicama“, naveo je Hoti u svojoj objavi na Fejsbuku.

On je poručio da se „istina ne može uhapsiti“, optužujući Srbiju da, umesto procesuiranja odgovornih za ratne zločine, vrši pritisak na ljude koji su, kako je rekao, doprinosili rasvetljavanju sudbine nestalih.

Istovremeno je pozvao Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu da reaguju.

Ekshumacije u toku

Ekshumacije na lokalitetu Mala Kaludra kod Zubinog Potoka počele su ove sedmice po nalogu Specijalnog tužilaštva Kosova, nakon što je ponovo otvorena istraga o sumnji da se na toj lokaciji nalaze posmrtni ostaci albanskih civila stradalih tokom rata na Kosovu.

Akcija se sprovodi uz učešće istražilaca Specijalnog tužilaštva, Instituta za sudsku medicinu, Kosovske policije, kao i predstavnika međunarodnih misija koje prate proces. Već prvog dana potvrđeno je da su na lokaciji pronađeni ljudski posmrtni ostaci, ali su nadležne institucije naglasile da će tek nakon kompletnih forenzičkih analiza biti moguće utvrditi koliko je osoba pronađeno, njihov identitet, vreme smrti i eventualne okolnosti stradanja.

Istovremeno, Specijalno tužilaštvo pozvalo je javnost, medije i političke aktere da se uzdrže od objavljivanja nepotvrđenih informacija i nagađanja o identitetu žrtava ili osumnjičenih, upozoravajući da bi to moglo da ugrozi tok istrage.

U okviru istog predmeta, Osnovni sud u Prištini prethodno je odredio jednomesečni pritvor dvojici Srba iz Zubinog Potoka, M. J. i M. B., zbog sumnje da su tokom rata počinili krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Odluka je doneta na zahtev Specijalnog tužilaštva, koje tvrdi da postoje osnovi sumnje da su osumnjičeni bili uključeni u događaje koji su predmet aktuelne istrage. Njihova odbrana odbacuje optužbe i navodi da ne postoje dokazi koji bi ih povezivali sa delima koja im se stavljaju na teret.

Istraga je poslednjih dana u centru pažnje kosovske javnosti. Lokalitet u Maloj Kaludri gotovo svakodnevno obilaze visoki kosovski zvaničnici, među njima i predsednik Vladine komisije za nestala lica Andin Hoti, predstavnici Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, kao i brojne domaće i međunarodne medijske ekipe koje sa lica mesta prate tok ekshumacija. Istovremeno, kosovski zvaničnici, uz teške optužbe, ponovo pozivaju Srbiju da otvori državne, vojne i policijske arhive, uz tvrdnju da bi one mogle doprineti rasvetljavanju sudbine nestalih osoba i identifikovanju novih lokacija sa mogućim masovnim grobnicama.

Muškoljaj: „Srbija hapsi svedoka zločina“

Na slučaj se osvrnuo i kosovski novinar i politički analitičar Imer Muškoljaj, koji je na društvenim mrežama ocenio da Srbija „hapsi svedoka zločina“.

Pozivajući se na navode da je uhapšeni upravo Ranko Tepavac, Muškoljaj je podsetio da je on još 2003. godine istražiteljima UNMIK-a i Kosovske policije dao iskaz o događajima od 19. aprila 1999. godine, kada je, prema njegovim navodima, u Maloj Kaludri ubijeno 23 albanska civila, čija se tela, kako se sumnja, nalaze na lokaciji na kojoj su ovih dana u toku ekshumacije.

Prema Muškoljajevoj objavi, Tepavac je tada ispričao da je tokom rata boravio u Velikoj Kaludri i da je video grupu albanskih civila koju je, kako tvrdi, zaustavila grupa Jovice Utvića iz Male Kaludre. Naveo je da su im najpre oduzeti novac i dragocenosti uz obećanje da će biti pušteni prema Ulcinju, nakon čega im je naređeno da se vrate, a potom su, prema tom iskazu, ubijeni i zakopani.

Muškoljaj je zaključio da, umesto da doprinese rasvetljavanju ratnih zločina, Beograd, kako tvrdi, „hapsi svedoka zločina i optužuje ga za špijunažu“, dodajući da to, po njegovom mišljenju, govori o odnosu Srbije prema rasvetljavanju ratnih zločina.