Tri decenije i jednu godinu nakon hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“, 4. avgust ponovo protiče u znaku dva potpuno različita narativa. Dok Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe, u Hrvatskoj se završne svečanosti Dana pobede i domovinske zahvalnosti održavaju 5. avgusta, uz poruke o vojnoj pobedi kojom je okončan rat. U Srbiji, međutim, i ove godine izostaje centralnog zvaničnog obeležavanje.

Između ta dva narativa i dalje ostaju hiljade porodica koje čekaju odgovore o sudbini svojih najbližih, dok pitanje ratnih zločina i odgovornosti ni posle 31 godine nije dobilo epilog koji bi bio prihvatljiv svim stranama.

Povodom godišnjice, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za stradale Srbe, dok će centralna komemoracija biti održana u Mrkonjić Gradu u Republici Srpskoj, gde će prisustvovati i državni vrh Srbije.

Različiti podaci o žrtvama

Broj stradalih i prognanih i danas ostaje predmet različitih evidencija.

Prema podacima Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije, tokom i nakon operacije proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno oko 1.700 ljudi, dok se više od 700 i dalje vodi kao nestalo.

Dokumentaciono-informacioni centar Veritas navodi da je ubijeno 1.284 Srba, među kojima 1.247 civila, dok se 619 osoba i dalje vodi kao nestalo. Prema toj evidenciji, tri četvrtine stradalih bili su stariji od 60 godina, a među žrtvama su 564 žene.

Sa druge strane, hrvatske nevladine organizacije procenjuju da je tokom i neposredno nakon operacije ubijeno više od 600 srpskih civila, da je spaljeno više od 22.000 kuća, dok je Hrvatsku napustilo oko 150.000 građana srpske nacionalnosti, čiji je povratak, kako navode, godinama bio sistemski otežavan.

Hag bez osuđujućih presuda

Za zločine počinjene tokom „Oluje“ pred Haškim tribunalom sudilo se hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku.

Prvostepenom presudom Gotovina je bio osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja Srba iz Hrvatske, dok je Čermak oslobođen. Međutim, Žalbeno veće Tribunala kasnije je većinom glasova preinačilo presudu i pravosnažno oslobodilo Gotovinu i Markača.

Istovremeno, Međunarodni sud pravde je u presudi iz 2015. godine naveo da je tokom i neposredno nakon operacije „Oluja“ počinjeno etničko čišćenje srpskog stanovništva, ali nije utvrdio da je postojala genocidna namera.

Porodice i dalje čekaju

I posle više od tri decenije, potraga za nestalima ostaje jedno od ključnih otvorenih pitanja.

Prema podacima koje su danas izneli predstavnici porodica nestalih i Komisije za nestala lica Srbije, stotine porodica i dalje čekaju informacije o sudbini svojih najbližih. Srpska strana optužuje Zagreb da ne sarađuje dovoljno u ekshumacijama i identifikacijama, navodeći da se tela, grobnice i arhive nalaze upravo u Hrvatskoj.

Godišnjica i u znaku političkih poruka

Obeležavanje 31. godišnjice „Oluje“ ni ove godine nije proteklo bez oštrih političkih poruka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodnih dana optužio je hrvatske vlasti da pokušavaju da „izbrišu sećanje na proterane Srbe“, poručujući da Srbija neće odustati od obeležavanja stradanja svog naroda. Uoči današnje komemoracije u Republici Srpskoj ponovio je da će Srbija nastaviti da neguje kulturu sećanja i insistira na pravdi za žrtve.

Istovremeno, premijer Srbije Đuro Macut poručio je da će država nastaviti da čuva uspomenu na svaku žrtvu „Oluje“ i da stradanje prognanih Srba ne sme biti zaboravljeno.

Sa druge strane političkog spektra, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas ocenio je da je „Oluja“ predstavljala „planirano i organizovano sistematsko etničko čišćenje“, uz poruku da bez kažnjavanja odgovornih i suočavanja sa prošlošću nema trajnog mira.

Studenti u blokadi: „Sećanje ne sme biti sredstvo političke manipulacije“

Povodom godišnjice oglasili su se i Studenti u blokadi, koji su ocenili da se sećanje na žrtve ne sme koristiti za dnevno-političke obračune.

U saopštenju su naveli da stradanje civilnih žrtava zaslužuje pijetet bez obzira na nacionalnost, uz poruku da se odgovornost za ratne zločine mora individualizovati, a ne pripisivati čitavim narodima.

Uz objavu su podelili poruku: „Oni koji se ne sećaju prošlosti osuđeni su da je ponove. Pamtimo.“

Društvene mreže ponovo prostor za međusobne uvrede

Godišnjicu su i ove godine obeležile brojne objave na društvenim mrežama koje su dodatno podgrejale tenzije.

Na pojedinim nalozima i stranicama na albanskom jeziku objavljivani su sadržaji kojima se ismeva egzodus srpskih izbeglica iz Hrvatske. Među njima je i stranica „Albanian-Croatian Friendship“, koja je objavila AI fotomontažu pod nazivom „Sveti Traktorije Olujni“, na kojoj je prikazan Hrist na traktoru.

Objava je praćena tekstom na hrvatskom i albanskom jeziku u kojem se navodi da je kolona srpskih izbeglica bila „direktna posledica propale agresivne politike devedesetih“, dok se obeležavanje godišnjice u Srbiji opisuje kao „politička manipulacija“ kojom se, kako autori tvrde, održava narativ o srpskim žrtvama, zanemarujući uzroke događaja iz 1995. godine.

Sličnih objava bilo je i na drugim profilima i stranicama, uz poruke podrške hrvatskoj vojnoj operaciji i komentare kojima se relativizuje ili ismeva stradanje i progon srpskih civila.

Nasleđe „Oluje“ i danas oblikuje odnose u regionu

Operacija „Oluja“ i više od tri decenije kasnije ostaje jedna od tema koja najdublje deli Srbiju i Hrvatsku, ali i šire odnose u regionu. Dok se u Hrvatskoj predstavlja kao simbol pobede i završetka rata, u Srbiji i Republici Srpskoj obeležava se kao dan sećanja na stradanje i egzodus Srba iz Hrvatske.

Istovremeno, pitanja procesuiranja ratnih zločina, rasvetljavanja sudbine nestalih i pristupa arhivama ostaju među ključnim otvorenim pitanjima. Ona se poslednjih nedelja ponovo nalaze u fokusu i zbog događaja na Kosovu, gde kosovski zvaničnici nakon novih ekshumacija u Jabuci i Maloj Kaludri ponavljaju optužbe na račun Srbije i zahtevaju otvaranje vojnih i policijskih arhiva.

Sa druge strane, u Srbiji bivši pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, zajedno sa svojim advokatima, upozoravaju da preko domaćih institucija primaju pozive iz Prištine za saslušanja i ročišta u predmetima ratnih zločina, uz optužbe da ih je država ostavila bez adekvatne institucionalne zaštite.

Tri decenije i jednu godinu kasnije, „Oluja“ ostaje događaj oko kojeg ne postoji zajedničko istorijsko sećanje. Dok jedni obeležavaju vojnu pobedu, drugi pamte egzodus i stradanje. Istovremeno, pitanja nestalih, procesuiranja ratnih zločina i odgovornosti ostaju otvorena, nastavljajući da opterećuju odnose u regionu i više od tri decenije nakon završetka rata.