Izvor: Ekonomia Online (Teks tje izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Uprkos zakonskim merama i mehanizmima uspostavljenim radi zaštite žrtava, nasilje u porodici i dalje predstavlja jedan od najozbiljnijih društvenih izazova na Kosovu.

Podaci Kosovske policije pokazuju da je samo tokom prvih šest meseci ove godine prijavljeno više od 1.300 slučajeva, dok stručnjaci ocenjuju da, iako je zabeležen blagi pad broja slučajeva u odnosu na prethodne godine, ova pojava i dalje zabrinjava i zahteva veće angažovanje na prevenciji, edukaciji i pružanju podrške porodicama.

Kosovska policija je u odgovoru za Ekonomia Online iznela i statističke podatke za prošlu godinu.

„Tokom 2025. godine prijavljeno je 2.815 slučajeva nasilja u porodici, dok su u prvih šest meseci ove godine prijavljena 1.333 slučaja“, navodi se u odgovoru Kosovske policije.

Stručnjak za socijalna pitanja Vebi Mujku izjavio je u intervjuu za Ekonomia Online da je tokom poslednjih godina zabeležen blagi pad broja slučajeva nasilja u porodici, ali da prisustvo ove pojave i dalje zabrinjava.

Mujku je kazao da se, ukoliko se ovaj trend nastavi, očekuje da će broj slučajeva tokom 2026. godine biti manji nego 2025.

„Ako uporedimo podatke tokom poslednje tri godine, 2025, 2024. i 2026, imamo blagi pad broja slučajeva žrtava nasilja u porodici. Dakle, ovo prvo polugodište obećava da, ukoliko se ovaj trend nastavi, neće biti više od 2.600 slučajeva, što znači da će ih biti od 100 do 200 manje nego 2025. godine. Međutim, to i dalje zabrinjava sve nas, jer ne možemo da kažemo da smo zadovoljni sve dok imamo i 2.500 slučajeva nasilja u porodici“, kazao je.

Mujku je naglasio da prijavljeni slučajevi ne predstavljaju pune razmere ove pojave, jer, prema njegovim rečima, postoje i slučajevi koji se ne prijavljuju.

„A govorimo samo o prijavljenim slučajevima, jer se uvek pretpostavlja, a sva istraživanja su pokazala, da imamo i mnogo slučajeva koji nisu prijavljeni i koji se ne prijavljuju iz različitih razloga, bilo institucijama bezbednosti, socijalnim službama ili negde drugde“, rekao je Mujku.

Prema njegovim rečima, faktori koji utiču na pojavu nasilja u porodici su različiti, a među najčešćima je naveo društvene mreže, ekonomske probleme i upotrebu narkotika.

„Faktori su različiti. Gotovo svaki slučaj ima svoje specifičnosti. Međutim, društvene mreže, s jedne strane, ekonomski problemi unutar porodice i upotreba narkotika spadaju među glavne faktore koji preovlađuju u slučajevima nasilja u porodici. Ne isključujući ni druge slučajeve, jer imamo i osobe sa problemima mentalnog zdravlja koje ne mogu da kontrolišu sebe, zatim postoje imovinski problemi, kao i problemi unutar porodice. Dakle, govorimo i o odnosima između dece i roditelja, a ne samo između supružnika, tako da postoje različite specifičnosti i različite vrste slučajeva“, rekao je.

Mujku je kazao da je oko 3.000 slučajeva nasilja u porodici godišnje, pozivajući se na policijsku statistiku, zabrinjavajuće za društvo, ocenjujući da mere preduzete do sada nisu dale pun efekat.

„To je veoma zabrinjavajuće, jer je za društvo poput našeg veoma zabrinjavajuće da imamo oko 3.000 slučajeva nasilja u porodici godišnje. Iako smo preduzimali različite mere, aktivirali mehanizme kako na lokalnom tako i na centralnom nivou, a uvedene su i neke druge mere, poput postavljanja elektronskih narukvica, pooštravanja kazni Krivičnim zakonikom i različitim zakonima, što je donekle uticalo na smanjenje broja ovih slučajeva, ipak vidimo da željeni efekat nije postignut“, kazao je za Ekonomia Online.

On je zatražio veće angažovanje na prevenciji i podizanju svesti, počevši od obrazovnih institucija.

„Smatramo da je i dalje potrebno raditi na podizanju svesti, i to od najranijeg uzrasta, još od osnovne i srednje škole, kako bi porodice ili mladi parovi bili pripremljeni za ulazak u brak i kako ne bi dolazilo do nasilja u porodici“, rekao je Mujku.

Prema njegovim rečima, fokus ne bi trebalo da bude samo na kažnjavanju, već i na prevenciji i socijalnoj reintegraciji.

„Kazne se nikada nisu pokazale kao dobro rešenje, jer se nakon kažnjavanja situacija unutar porodice dodatno zaoštrava. Mislim da treba raditi na prevenciji i socijalnoj reintegraciji u slučajevima koji se dogode. Dakle, podizanje svesti o prevenciji, verujem, trebalo bi da bude prvi korak, a istovremeno bi i neka vrsta predbračnog savetovališta, pre nego što parovi stupe u brak, bila veoma efikasna kako bi se pripremili za ono što ih očekuje u braku, odnosno koje su odgovornosti i obaveze unutar braka“, kazao je Mujku.

Upitan kako bi bezbednosne institucije trebalo da postupaju u slučajevima kada parovi ili porodice nastave da žive zajedno i nakon nasilja, Mujku je rekao da to zavisi od odluka sudova, ali i od drugih okolnosti.

„Sve to zavisi od odluke suda, kao i od međuljudskih odnosa unutar porodice. Policija ne može da spreči da li će se oni ponovo spojiti ili ne, ali ukoliko postoji odluka suda ili zaštitna mera, policija je dužna da prati sprovođenje te zaštitne mere. U suprotnom, odluke veoma često donose sami parovi, ali kada postoji pravosnažna odluka suda, ona obavezno mora da se sprovede i ne može se osporavati. Bilo je slučajeva kada te odluke nisu poštovane, bilo je i slučajeva kada su institucije zakazale, ali takvi slučajevi su veoma retki i u većini slučajeva oni koji su prekršili zaštitnu meru dobili su odgovarajuće odluke, odnosno zaslužene kazne“, rekao je Mujku.