Dvadeset tri godine od zločina na Bistrici u Goraždevcu, porodice Ivana Jovovića (19) i Pantelije Dakića (12) i danas su se okupile na pomenu sa istim pitanjem – ko je pucao na decu i mlade koji su se tog 13. avgusta 2003. kupali u reci.

Ubice nikada nisu pronađene, istraga je zatvorena bez osumnjičenih, a spisi su 2018. godine predati kosovskim organima.

„Osim vas na ovaj dan i naše crkve, odnosno naših Visokih Dečana, oni su nam velika uteha, inače dalje ništa“, kazao je danas otac ubijenog Panta, Milisav Dakić, odgovarajući na pitanje da li ih je svih ovih godina kontaktirao neko iz Prištine.

Episkop novobrdski Ilarion pozvao je danas na praštanje, ali i na ostanak i čuvanje dedovine, dok je Kancelarija za KiM poručila da „bol zbog zločina u Goraždevcu ne bledi“.

Pomen u Goraždevcu

Pomen Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću služen je jutros u Hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu, izvestio je Radio Goraždevac.

Služio ga je episkop novobrdski i vikar patrijarha srpskog Ilarion, uz sasluženje jeromonaha Petra iz Visokih Dečana, prizrenskog paroha Jovana Radića i goraždevačkog paroha Nenada Našpalića.

Uz porodice i meštane, pomenu su prisustvovali dečanski monasi i monahinje iz Pećke Patrijaršije, kao i predstavnici institucija i politički predstavnici.

Dakić: Crkva i narod jedina uteha

Milisav Dakić, otac dvanaestogodišnjeg Panta, zahvalio je novinarima, crkvi i ljudima koji se i nakon 23 godine okupljaju i čuvaju sećanje na ubijenu decu.

„Mogu da naglasim da se zahvalim vama novinarima što bar na ovaj dan ne zaboravljate, i našoj crkvi, našem parohu i narodu koji je došao na ovaj dan da nam daje neku bar malu utehu“, kazao je za Radio Goraždevac.

Na pitanje da li je porodice tokom svih ovih godina kontaktirao neko iz institucija u Prištini, odgovorio je odrečno.

„Ne, što se toga tiče, oni nisu dolazili — ima i mnogo duže. Osim vas na ovaj dan i naše crkve, odnosno naših Visokih Dečana, oni su nam velika uteha, inače dalje ništa“, rekao je Dakić.

Tako porodice još jednu godišnjicu dočekuju bez odgovora na pitanje ko je ubio Ivana i Panta, ranio još četvoro mladih i zašto istraga nikada nije dovela do počinilaca.

Ilarion: „Sada smo 23 godine bliže susretu sa Ivanom i Pantom“

Episkop Ilarion govorio je u besedi o smrti, rastanku i nepravdi, ali i veri kao načinu suočavanja sa stradanjem.

„Potreban je napor da se uloži da bi se čovek suočio sa besmislom smrti, sa besmislom rastanka, sa besmislom nepravde koja deluje često da caruje u ovome svetu“, poručio je.

Podsetio je da su se okupljeni sabrali 23 godine nakon što su „naša deca izranjavana i ubijena“.

„I evo možemo da kažemo da smo sada 23 godine bliže susretu i sa Ivanom i sa Pantom“, kazao je.

Obraćajući se roditeljima, rodbini i okupljenima, pozvao je i na praštanje, uključujući i počinioce zločina.

„Pa čak, oprostite mi to što govorim, čak i ovim krvnicima kojima će Bog da sudi svakako i njima, treba da oprostimo“, kazao je, pozivajući da se ljudi mole i za one koji čine zlo, „da što manje zla čine i sebi i drugima“.

„Krv naše dece obavezuje da ostanemo“

Posebnu poruku Ilarion je uputio meštanima Goraždevca, pozivajući ih da ostanu i čuvaju svoju imovinu.

„Trudite se da očuvate svoju dedovinu, posebno ovu zemlju koja je okropljena i Ivanovom krvlju i Pantovom krvlju. Dužni smo i prema njima ovde da ostanemo, da ne prodajemo jeftino, ako smem da kažem, i tu krv naše dece nevino prolivenu, ona nas obavezuje“, poručio je.

Preneo je i blagoslove patrijarha Porfirija i episkopa raško-prizrenskog Teodosija.

„Svima nam je otvorena rana Kosovo i Metohija, ali neka bi iz te otvorene rane mogli da izađemo u večni život, da iz rane zasija blagoslov, neka iz rane zasija isceljenje i radost“, kazao je Ilarion.

Kancelarija za KiM: „Bol ne bledi“

Povodom 23. godišnjice oglasila se danas i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Podsetili su da su Ivan Jovović i Pantelija Dakić ubijeni, a još četvoro dece ranjeno, dok počinioci ni nakon više od dve decenije nisu odgovarali.

„Dvadeset i tri godine kasnije, bol zbog zločina u Goraždevcu ne bledi“, naveli su, ocenjujući da je ovaj slučaj ostao upisan u sećanje srpskog naroda kao jedno od najtežih stradanja nakon 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga.

Kancelarija je godišnjicu povezala i sa aktuelnim položajem Srba na Kosovu.

„I danas, kada se sećamo nevino stradalih, svedočimo da se tenzije i pritisci na Srbe na Kosovu i Metohiji nastavljaju“, naveli su, uz poruku da „istinski mir ne može postojati“ tamo gde nema zaštite i pozivanja na odgovornost za zločine.

Poručili su da je obaveza da se Ivan i Pantelija pamte, da se ranjena deca ne zaborave i da njihove porodice ne ostanu same sa svojim bolom.

„Najveći odgovor onima koji su želeli da srpsko ime nestane jeste da ono i dalje živi u porodicama, u deci i u istrajnosti naroda koji nije pristao da zaboravi svoje žrtve“, navodi Kancelarija.

Zamenik direktora Kancelarije Borislav Tajić, koji je danas prisustvovao pomenu, izostanak pravde nazvao je „strašnom i sramotnom tišinom međunarodne pravde“.

Pomenu je prisustvovao i poslanik Nove srpske demokratije u Skupštini Crne Gore Velimir Đoković, poručivši da Srbi na Kosovu mogu da računaju na „bratsku podršku i bratski oslonac“ iz Crne Gore.

Šta se dogodilo 13. avgusta 2003.

Zločin se dogodio oko 13 časova 13. avgusta 2003. godine.

Iz automatskog oružja otvorena je vatra na grupu dece i mladih koji su se tokom letnjeg raspusta kupali u Bistrici kod Goraždevca.

Devetnaestogodišnji Ivan Jovović ubijen je na licu mesta, dok je dvanaestogodišnji Pantelija Dakić povredama podlegao u pećkoj bolnici.

Teško su ranjeni Bogdan Bukumirić (14), Đorđe Ugrenović (20), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).

Najteže je bio povređen Bukumirić. Prebačen je u tadašnju francusku vojnu bolnicu u Južnoj Mitrovici, a na putu do bolnice napadnuto je i vozilo Hitne pomoći.

Nakon prve operacije prebačen je u bolnicu u Severnoj Mitrovici, a potom helikopterom na VMA u Beograd. Šest dana proveo je u komi i prošao četiri teške operacije.

Istraga zatvorena bez osumnjičenih

Za ubistvo Ivana i Panta i ranjavanje još četvoro mladih ni posle 23 godine niko nije odgovarao.

Istragu je najpre vodio UNMIK. Tadašnji komesar UNMIK policije Štefan Feler nakon zločina obećao je da će „prevrnuti svaki komad zemlje kako bi pronašao ubice dece“.

Istraga, međutim, nije dovela ni do potencijalnih osumnjičenih.

Predmet je 2010. godine zatvoren. Tadašnja portparolka EULEX-a Dragana Nikolić-Solomon objasnila je 2014. godine da je Specijalno tužilaštvo Kosova zatvorilo slučaj jer policijska istraga „nije dovela do konkretnih rezultata ili potencijalno osumnjičenih“.

Naglasila je tada i da predmet može ponovo da bude otvoren ukoliko tužilaštvu budu dostavljene nove informacije.

U decembru 2018. EULEX je policijske, tužilačke i sudske spise predmeta, zajedno sa pratećim dokazima, predao kosovskim organima.

Od tada do danas nije poznato da je istraga dovela do identifikovanja počinilaca.

Goraždevac ponovo napadnut 2015.

Dvanaest godina nakon ubistva dece, Goraždevac je tokom 2015. godine bio meta još dva oružana napada. U njima nije bilo žrtava.

Zločin na Bistrici tako i 23 godine kasnije ostaje jedan od najtežih nerešenih zločina nad Srbima na Kosovu nakon 1999. godine.

A porodice Ivana Jovovića i Pantelije Dakića još jednu godišnjicu dočekuju bez onoga što traže više od dve decenije – imena počinilaca i sudskog epiloga.