Dan nakon što je advokat Arijanit Koci objavio da je Dukađin Mađuni (Dugagjin Maxhuni) iz Beca kod Đakovice zadržan na granici Srbije i Hrvatske i potom prebačen u Beograd, oglasio se MUP Srbije. Ministar Ivica Dačić potvrdio je danas hapšenje D.M. (1979) na Batrovcima zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Prema navodima MUP-a, sumnja se odnosi na događaje iz juna 1999. godine u Becu i „članove dve porodice“. Osumnjičenom je u međuvremenu određen pritvor do 30 dana.
MUP Srbije osumnjičenog ni u današnjem saopštenju ne navodi punim imenom, već inicijalima D.M.
Međutim, podaci koje je MUP objavio – inicijali, 1979. godište, hapšenje na graničnom prelazu sa Hrvatskom i činjenica da se istraga odnosi upravo na selo Bec kod Đakovice – poklapaju se sa podacima koje je juče objavio advokat Arijanit Koci o Dukađinu Mađuniju.
Koci je juče saopštio da je Mađuni, rođen 10. maja 1979. godine i poreklom iz Beca, prethodne večeri zadržan prilikom prelaska granice Srbije i Hrvatske.
Prema njegovim tadašnjim navodima, Mađuni je najpre zadržan radi provere, a porodica je nekoliko sati kasnije obaveštena da je prebačen u Beograd i da se „postupak protiv njega nastavlja“.
Razlog i pravni osnov tada nisu bili poznati, a srpske institucije se do danas nisu oglašavale.
MUP: Sumnja se odnosi na jun 1999. i dve porodice u Becu
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić danas je saopštio da su pripadnici Službe za otkrivanje ratnih zločina, u saradnji sa Upravom granične policije, na graničnom prelazu Batrovci uhapsili D.M. (1979).
Kako je naveo, uhapšen je zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
„Postoje osnovi sumnje da je on izvršio navedeno krivično delo protiv civilnog stanovništva, na štetu članova dve porodice tokom juna 1999. godine u mestu Bec, opština Đakovica na AP KiM“, saopštio je Dačić.
MUP u saopštenju nije izneo više pojedinosti o događaju za koji se D.M. sumnjiči, niti identitet navodnih žrtava.
Određen pritvor do 30 dana
Prema Dačićevim navodima, osumnjičenom je najpre određeno policijsko zadržavanje do 48 sati.
Uz krivičnu prijavu potom je priveden Javnom tužilaštvu za ratne zločine.
„Na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – veća za ratne zločine, određen mu je pritvor do 30 dana“, naveo je Dačić.
Time je danas prvi put iz Beograda zvanično saopšten razlog hapšenja osobe čiji se podaci poklapaju sa Dukađinom Mađunijem, o čijem je zadržavanju KoSSev izvestio juče.
Koci juče: Porodica samo obaveštena da je prebačen u Beograd
Koci je juče, objavljujući slučaj, naveo da porodica u tom trenutku nije imala informacije zbog čega je Mađuni zadržan.
„Nakon nekoliko sati porodica je obaveštena da je prebačen u Beograd i da se postupak protiv njega nastavlja“, naveo je.
Koci je tada kritikovao kosovsku političku scenu zbog, kako je kazao, međusobnih sukoba dok Srbija „nastavlja sa hapšenjem naših građana“.
„A neko mora da brine i o građaninu Kosova“, poručio je.
Više hapšenja zbog sumnji za ratne zločine, ali i oslobađanja
Ovo je još jedan u nizu slučajeva hapšenja građana sa Kosova u Srbiji zbog sumnji za ratne zločine.
Početkom avgusta MUP Srbije saopštio je da je na Horgošu uhapšen M.M. (1981), zbog sumnje da je 26. jula 1999. godine u selu Klobukar počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na štetu T.S. i S.S.
Istog jutra Koci je javnost obavestio o zadržavanju Mentora Mustafe (44) iz Jasenovika kod Novog Brda na granici sa Mađarskom. Iako su se pojedini podaci poklapali, nije zvanično potvrđeno da je reč o istoj osobi.
Koci je početkom jula izvestio i o Avdiju Memčaju, Albancu sa Kosova koji se, prema njegovim navodima, nalazi u pritvoru u Srbiji od 20. maja.
Poslednjih godina u Srbiji je uhapšeno više osoba sa Kosova zbog sumnji ili optužbi za ratne zločine, među kojima su Mithat Ložani, Arbnor Spahiju, Ljuljzim Haljilji, Behar Prenići, Hazir Haziri, Avni Ćenaj, kao i braća Džemailj i Baškim Emini, dok su pojedini kasnije pušteni iz pritvora.
Na hapšenje Mithata Ložanija u februaru reagovala je i Evropska unija, navodeći u odgovoru za KoSSev da se Srbija Sporazumom o pravosuđu iz 2015. obavezala da neće pokretati krivične istrage i postupke za navodne ratne zločine počinjene na Kosovu osim ukoliko to ne zatraže kosovske vlasti.
KoSSev je tada od EU zatražio dodatno pojašnjenje na osnovu kog dokumenta temelji takvu ocenu, budući da se takva odredba ne nalazi eksplicitno u javno dostupnim verzijama Sporazuma o pravosuđu. Odgovor nije stigao.
