Petnaestog avgusta 1998. godine, u jeku oružanih sukoba na Kosovu, u području Vokše i Slupa kod Dečana poginulo je najmanje šest pripadnika jugoslovenskih snaga. U kasnijim albanskim izvorima taj događaj dobio je naziv „Operacija Orao” – akcija osmočlane jedinice „Kobra” OVK pod komandom Agima Ramadanija, koja je navodno trajala svega sedam minuta. Međutim, izvori nastali bliže samom događaju i dokumentacija korišćena pred Haškim tribunalom daju složeniju sliku: jugoslovenske snage istog dana izvodile su širu operaciju na području Junika, Loćana, Slupa i Vokše, dok se podaci o neposrednim okolnostima pogibije pojedinih vojnika i policajaca razlikuju. Zato treba razdvojiti ono što je dokumentovano od onoga što je kasnije postalo deo ratnog narativa.
Šta se danas naziva „Operacijom Orao”?
U albanskim izvorima i tekstovima posvećenim OVK, događaj od 15. avgusta 1998. danas se opisuje kao „Operacioni Shqiponja” – „Operacija Orao”. Prema toj verziji, Agim Ramadani organizovao je napad na položaj Žilović i jugoslovenske snage u Vokši i Slupu kod Dečana.
Navodi se da je u akciji učestvovalo svega osam pripadnika jedinice „Kobra”, da je napad počeo u 9.30, a završen već u 9.37, posle čega se grupa povukla prema tadašnjoj jugoslovensko-albanskoj granici. Prema istom prikazu, pripadnici OVK zaplenili su oružje i opremu, nisu imali gubitaka, dok je poginulo šest pripadnika jugoslovenskih snaga.
Takav opis danas se može pronaći u više sekundarnih izvora, ali se oni međusobno prepisuju i uglavnom vode ka kasnijim tekstovima o Agimu Ramadaniju i pripadnicima OVK. Zbog toga podatke o tačnom broju učesnika, početku u 9.30, završetku u 9.37 i drugim detaljima ne treba tretirati kao nezavisno potvrđene činjenice, već kao verziju događaja koja se prenosi u izvorima vezanim za OVK.
Vokša i Slup bili su deo mnogo šire operacije
Ono što se, međutim, može znatno čvršće dokumentovati jeste da događaj u Vokši i Slupu nije bio izolovan od širih borbenih aktivnosti koje su se tog dana odvijale u okolini Dečana i Junika.
Dokumentacija korišćena u predmetima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju pokazuje da su jugoslovenske snage sredinom avgusta izvodile operacije upravo na ovom prostoru.
U sudskom materijalu na srpskom jeziku navodi se da je u odluci Komande Prištinskog korpusa od 14. avgusta 1998. snagama Vojske Jugoslavije naređeno da podrže MUP u razbijanju snaga OVK na području Slupa i Vokše.
Dan kasnije, 15. avgusta, tadašnji oficir VJ Dragan Živanović izdao je naređenje sa ciljem da vojska podrži snage MUP-a u razoružavanju OVK u Loćanima, Slupu i Vokši. Živanović je pred Tribunalom svedočio i da su srpske snage ušle u Junik 15. i 16. avgusta.
To menja kontekst u kojem treba posmatrati događaj koji je kasnije dobio naziv „Operacija Orao”: 15. avgusta na prostoru Vokše i Slupa nije se odvijala samo jedna kratka akcija male jedinice OVK, već su istovremeno postojala naređenja i operacije jugoslovenskih snaga na širem području.
NIN pet dana kasnije: Šest poginulih „u borbama oko Vokše”
Za rekonstrukciju je posebno važan jedan izvor nastao neposredno posle događaja. NIN je 20. avgusta 1998, samo pet dana kasnije, objavio reportažu iz područja Junika. U tekstu se navodi da su se pripadnici OVK povukli iz Junika prema Vokši, a zatim stoji:
„U borbama oko Vokse 15. avgusta poginuli su Nikola Vujicic, porucnik, Misa Ubaja, vojnik VJ, i cetiri policajca.”
U digitalnoj arhivi NIN-a imena su preneta bez dijakritičkih znakova, a „Misa Ubaja” odgovara imenu Mišo Uboja koje se pojavljuje u drugim evidencijama.
Ovaj tadašnji izveštaj, dakle, potvrđuje da je 15. avgusta bilo šest poginulih pripadnika jugoslovenskih snaga i njihovu pogibiju smešta u „borbe oko Vokše”. Ali postoji važna razlika u odnosu na današnji opis „Operacije Orao”.
Nedeljnik NIN tada ne koristi naziv „Operacija Orao” ne spominje osmočlanu jedinicu „Kobra”, sedmo-minutnu akciju od 9.30 do 9.37, niti navodi da je svih šest ljudi poginulo upravo od vatre te jedinice.
To samo po sebi ne dokazuje da se takva akcija nije dogodila. Pokazuje, međutim, da detalji koji danas čine centralni deo priče o „Operaciji Orao” nisu sadržani u ovom neposrednom izvoru nastalom pet dana nakon događaja.
Ko je poginuo?
U kasnijim prikazima „Operacije Orao” navodi se šest imena: policajci Milorad Rađenović, Zdravko Miskin, Dragoljub Šuković i Gojko Vojnović, te pripadnici Vojske Jugoslavije Nikola Vujičić i Mišo Uboja.
Nedeljnik NIN neposredno nakon događaja potvrđuje strukturu od četiri policajca i dva pripadnika VJ, ali od njih imenuje samo Vujičića i Uboju. Kasnije evidencije omogućavaju identifikovanje i ostalih stradalih.
Međutim, identifikovanje šest ljudi koji su poginuli istog dana na istom širem području još nije isto što i dokaz da je svih šest poginulo na isti način, u istom trenutku i neposredno od pripadnika jedinice „Kobra”. Upravo je to jedna od ključnih razlika koju treba imati u vidu pri čitanju kasnijih prikaza ovog događaja.
Sporne neposredne okolnosti pogibije
Dodatnu komplikaciju predstavljaju evidencije o pojedinačnim žrtvama koje neposredne okolnosti smrti dela stradalih opisuju drugačije od kasnijeg narativa o „Operaciji Orao”.
U dokumentaciji Kosovske knjige pamćenja, projekta Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo, evidentirani su pripadnici policije i VJ stradali tog 15. avgusta. U toj građi se za deo stradalih navode okolnosti koje ukazuju na mogućnost da su tokom izviđanja bili pogođeni vatrom sopstvenih snaga, odnosno tenkovskim granatama VJ.
Ukoliko je takva rekonstrukcija tačna, ona bitno menja tvrdnju da su svi ljudi koji se danas navode kao žrtve „Operacije Orao” poginuli neposredno u sedmominutnom napadu jedinice „Kobra”.
To, ponovo, ne znači da napada OVK nije bilo. Znači da postojanje napada, identitet ljudi poginulih tog dana i neposredan uzrok smrti svakog od njih predstavljaju tri odvojena pitanja i da ih ne treba automatski spojiti u jednu verziju događaja.
A Mišo Uboja?
Poseban oprez potreban je kod Miše Uboje, vojnika VJ iz Rume. Njegovo ime pojavljuje se među šestoro stradalih koji se u kasnijim izvorima pripisuju „Operaciji Orao”, a već NIN pet dana nakon događaja beleži „Mišu Ubaju” kao vojnika VJ poginulog 15. avgusta „u borbama oko Vokše”. U kasnijim evidencijama njegovo mesto stradanja navodi se kao Slup.
To potvrđuje da je Uboja stradao tog dana na ovom širem području, ali samo po sebi još ne daje odgovor na pitanje u kom tačno sukobu i pod kojim okolnostima.
Zbog toga ga je opravdano navesti među poginulima 15. avgusta, ali je potrebna dodatna dokumentacija za kategoričnu tvrdnju da ga je ubila upravo osmočlana jedinica „Kobra“ tokom akcije koja se danas naziva „Operacija Orao“.
Šta, dakle, možemo pouzdano da kažemo?
Nekoliko činjenica može se utvrditi sa znatno većom sigurnošću od drugih. Tog 15. avgusta 1998. u području Vokše i Slupa odvijale su se borbene aktivnosti i poginuli su pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije.
Savremeni izvor – NIN od 20. avgusta – beleži šest poginulih, odnosno dva pripadnika VJ i četiri policajca, i njihovu smrt smešta u „borbe oko Vokše”.
Istovremeno, dokumentacija korišćena pred Haškim tribunalom potvrđuje da je VJ upravo 15. avgusta imala naređenje da podrži MUP u operacijama protiv OVK u Loćanima, Slupu i Vokši, dok su srpske snage tih dana ulazile i u Junik.
Postoje i izvori prema kojima je jedinica OVK povezana sa Agimom Ramadanijem tog dana izvela napad na jugoslovenske snage.
Ono što je mnogo slabije nezavisno dokumentovano jesu kasniji precizni detalji – da je akciju izvelo tačno osam pripadnika „Kobre”, da je trajala od 9.30 do 9.37, da je svih šest ljudi poginulo upravo u toj akciji i da su sve njihove smrti bile neposredna posledica vatre OVK.
Zato naziv „Operacija Orao” treba koristiti uz atribuciju i kontekst, a ne kao naziv čiji su svi danas navođeni detalji nesporno potvrđeni savremenom dokumentacijom.
Zašto je 15. avgust važan?
Događaj se odigrao tokom intenziviranja oružanog sukoba na Kosovu u leto 1998. godine, a zapadni deo Kosova – područje Dečana, Junika, Đakovice i granice prema Albaniji bio je jedno od njegovih važnih žarišta.
Dok su manje i pokretne jedinice OVK izvodile napade na policijske i vojne položaje i komunikacije, jugoslovenska vojska i policija sprovodile su operacije čiji je cilj bio potiskivanje i razoružavanje OVK i uspostavljanje kontrole nad teritorijom i komunikacionim pravcima.
Dokumentacija Haškog tribunala upravo za sredinu avgusta potvrđuje takva dejstva u zoni Slupa, Vokše, Loćana i Junika. Zbog toga događaj od 15. avgusta ne treba posmatrati kao izolovanu epizodu. Ali je jednako važno razlikovati ono što je dokumentovano, ono što pojedine strane tvrde i ono što je tokom narednih decenija postalo deo ratnog sećanja.
„Operacija Orao” danas je deo albanskog narativa o OVK i Agimu Ramadaniju. Međutim, kada se vratimo izvorima nastalim neposredno nakon događaja i sudskoj dokumentaciji, slika postaje složenija od priče o osam ljudi, sedam minuta i šest protivničkih žrtava.
Da li je za „Operaciju Orao” neko odgovarao?
Za samu akciju od 15. avgusta 1998. godine nismo pronašli pravosnažnu presudu kojom bi neki pripadnik OVK bio osuđen za smrt pripadnika jugoslovenskih snaga u Vokši i Slupu.
Agim Ramadani, koji se u kasnijim izvorima navodi kao organizator i komandant akcije, poginuo je u aprilu 1999. godine.
Događaj se, međutim, vremenski nalazi unutar perioda za koji su nadležna Specijalizovana veća Kosova u Hagu. Njihova nadležnost obuhvata određena krivična dela počinjena od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, ali sama činjenica da se neki događaj odigrao u tom periodu ne znači da je predmet konkretnog postupka pred Specijalizovanim većima.
U predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija optužnica obuhvata navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u više mesta na Kosovu i u severnoj Albaniji od najmanje marta 1998. do septembra 1999. godine.
Dokazni postupak u predmetu završen je u decembru 2025. godine, završne reči održane su u februaru ove godine, a prvostepena presuda zakazana je za 16. septembar 2026. godine.
Nismo, međutim, pronašli osnov da događaj u Vokši i Slupu od 15. avgusta predstavljamo kao posebnu tačku te optužnice. Veza je, dakle, pre svega vremenska i istorijska, a ne dokaz da se četvorici optuženih sudi za „Operaciju Orao”.
Napomena: Ovaj tekst zasnovan je na javno dostupnoj sudskoj dokumentaciji, izvorima nastalim neposredno nakon događaja i naknadnim evidencijama o stradalima. Izvori se razlikuju u prikazu neposrednih okolnosti borbi u Vokši i Slupu 15. avgusta 1998, kao i u pripisivanju pojedinačnih smrti akciji koja se u kasnijim izvorima naziva „Operacija Orao“.
Dokumentacija korišćena pred Haškim tribunalom potvrđuje šira dejstva jugoslovenskih snaga na području Slupa, Vokše, Loćana i Junika, ali sama po sebi ne potvrđuje sve detalje kasnijih opisa „Operacije Orao”. Savremeni izveštaj NIN-a potvrđuje šest poginulih „u borbama oko Vokše”, ali ne koristi naziv „Operacija Orao” niti navodi detalje koji se pojavljuju u kasnijim prikazima.
Zbog toga su u tekstu odvojene dokumentovane činjenice od tvrdnji i naknadnih interpretacija pojedinačnih izvora.
